Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Hvala bogu, najgrlatiji si u Zarožju. — Mirjana! — dreknu Ćebo što igda može, te se i psi poplašiše i zalajaše negde iza kuće. — Oj, sinko! — odazva se baba Mirjana polako i diže malo glavu. — Znaš li ti nekog Savu Savanovića?
— Ih, ala je gluva! — reče Ćebo družini, pa se iskašlja i zinu što igda može: — Iz Zarožja! Psi opet zalajaše i zavijaše iza kuće. — E ako, ako!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uze oružje, pa nagnuše bežati. A kad psi u Crnoj Bari zalajaše i straža joj doviknu: Ko je? – ona, gazeći vodu sa mojom majkom, kaza: Robinja! Pobegoše Turci ka Užicu! Gut Jawohl?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se trže ne samo on, već i sve drugo živo, u mraku, što je dotle bilo i nevidljivo i nečujno, začu se tutnjava kopita i zalajaše promuklo psi, sasvim blizu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Idu tako, a paščad zalajaše. »Kao cigani !« reče otac i nasmeja se. »Daće Bog, pa ćemo do godine u našu kuću« odgovori mati, stežući njenu ručicu...
samrtnički vrisak i odjeknu daleko potesom kroz gluhu noć, ali ga niko od ljudi ne ču, samo psi od krajnjih seoskih kuća zalajaše, pa, kad ne čuše ništa više, ućutaše se, i opet nastade grobna tišina... Ljubica oslušnu... Šta se to čulo?... Vrisak..
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad se vrati na svoje mesto, beše već donesena trpeza. Njih dvojica stadoše da ručaju. Pri kraju ručka im zalajaše psi, koji behu vezani ispod kuće pod ambarom.