Jakšić, Đura - PROZA
Čuvaj ga, a ja ću sad s doktorom doći“. Tetka pogleda u žalosnoga brata, zaljulja se, rekao bi da će nanovo onesvesnuti, noge joj zadrhtaše, i ona pade na kolena do njegova kreveta.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ko si ti tu? — Ja sam, đedo, Anoka! Hoću da umrem! Oprosti mi, ako možeš! Đeda pretrnu i zaljulja se: — Dijete, grehota ti je od boga! Vidiš ovaj perčin? Ni u ovce nije belji!
Kad bismo na pô basamaka, stegnem je krepko za ruku i pogledam je. Ona se zaljulja i prisloni se na zid. Bila je bleda kao sneg koji malopre gazismo. Iz očiju joj grunuše suze. — Bože!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To joj je neka navika. Valjda zato, jer je stidljiva. Ne može da počne da odgovara, a da se tiho ne zaljulja, u kukovima. Ljulja, kao da žito širi, i rukama. Gleda te pravo u oči.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oblake, što se kovitlaju sve naniže. Nepregledne vrhove vrbaka, pune šiblja. A kad se zaljulja, opet, u san, zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i
Kad se zaljulja zid, iza tog priviđenja, ona još vide neko zlatno klasje i brda što se prosuše kroz zid, zajedno sa talasima žita, raži
Odjurivši sa slugama daleko ispred puka, on zaljulja sav most skokom svoga konja, tako da je morao da zastane. Bilo je rano još.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 6293) — Što se u povoj zavije, to pokrovac pokrije. (K-Lj, NB, 1888, br. 100) — Što bešika zaljulja, to motika zakopa. (...
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vrati je na kosinu metala odlučan pokret dlanom, koji je jednostavno pribi za »dijanu«. Ova se blago zaljulja. Iz tame tada iskrsnuše i ostali. Neki od njih su držali boce piva u rukama. — Pridržite je! — naredi im vođa.
Sremac, Stevan - PROZA
Sad ću ti ga skresati u čelo! Ti mene znaš! Kad me na ovom stepenu vidiš — mani me! Ja sam zver u piću. I »zver« se zaljulja i umalo ne pade sa stolice. Nastade strašna galama; domaćin se derao i galamio za šestoricu.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa je pušku malu potrgnuo, Udrio me amo pod pazuo, Vrela krvca iz rane pokulja, Ja u sedlu malo se zaljulja, Šćah iz boja okrenut konjica, Al' ne dade silna poturica.
— „Ta otkud ti tu, da li iz mrtvila, Da l' moja t' puška loše pogodila?“ To samo reče, pa s' onda zaljulja, Poljani pade, a krvca pokulja Iz rane smrtne što mu Vasa dade — Jer Vasa beše što ga tu prepade.
zadade, I zrno mi na pleća izlete, Al' mi srcu ne učini štete; Vrela krvca iz rane pokulja, Ja na sedlu malko se zaljulja.
Ali čudo bijaše svakako: Konj varaknu, i za časak tili, Dohakao Bajko turskoj sili; Golom rukom prionu Turčinu, Zaljulja ga, pa s njim o ledinu, Srpski konji Ture pregaziše. „Nije dosta? — Sad eto ti više!“...
Kostić, Laza - PESME
Kolika li beše str'oga Samsonova bola preka, zaljulja se Astarota, prsnu zlato, puče greda. Raspade se cela građa od livanska teška kedra, na junačke pada glave i na bela
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako oni dva mlađa brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši,
Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da proždere, onda ja povadim sablje i glave joj sve tri odsiječem;
Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovdje ima čoečja kost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda pojašem ja iza nje, i udarim mamuz. A „Eskilo“, onaj rudni, kad se zaljulja, zemlja se zatrese. „Lakše, strah me, ne vidim ništa!“ — obgrli ona moje ruke. Tešim je ja da se ne plaši.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Za jedan blagi stas, što, prvi put, zaljulja višnje i trešnje, poljupcem, kod nas i poskoči, vidikom, sa ritova i mulja. Za društvo mu, što po vinskom mehu svelo lišće
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bukće suva bukovina, a plamen jurne o dno bakrača pa se uzvije i zaljulja i stane mu lizati garave bokove, odlomi se po neko pregorelo parče, a varnice suknu i jurnu uz odžak sa treskom i
Pripucaše puške od nekud. — Uaaa! — Ne daaaaj! — Predajte se! — Pucaj! Kao ilinski vihor, zaljulja se i zavitla se cela ova lesa od naroda. Sve kao besno, kao ostrvljena zver, jurnu za beguncima...
— Prvo! reče Marko, a nestrpljivo podskoči, podiže ruke i zaljulja zvono... Za njim osuše redom drugo, treće, četvrto... i opet se prolomi kroz te raznolike srebrnaste zvuke gromovski
Juče je i pop—Kostu lepo oglasio, baš sasvim lepo... I za taj posao treba veštine... Može zvono odjedared da se zaljulja, pa mu oba udarca idu jedan za drugim.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Plamen! Ko da se nečega seti, pustahija, Grunu, van sebe sva, i u besu, Buknuše iverje, drvo i hartija, Sve se zaljulja, ko u zemljotresu; Učini mi se: nožice joj lake Plešu, u mestu; udahnuh smelije; Po zidovima zaigraše zrake, I
Kad se raspali, kad buknu sve ono Što je u njoj tinjalo satima, Ona se zaljulja kroz sobu, ko zvono, I odskakuta prema vratima. Iziđe u sneg, onako vrela, Ode, pepeo da istrese, šta li?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Put pred očima mu bijaše nepregledan; kamenje sve to oštrije gazio je... Već bješe malaksao; zaljulja se da padne... Kad crnomanjastâ, visoka neka djevojka, ukraj puta, uhvati ga za ruku... On se trže iza sna i sjede.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Tako oni dva mlađi brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane, kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije
kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da proždere, onda ja povadim sablju i glave joj sve tri odsiječem:
“ Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: „Ovđe ima čoečja kost.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Udari pesnicom o sofru. Posuđe zveknu. Podiže se i zaljulja u gustoj tami: — Čuj me, Vukašine... ova kuća nije više tvoja. Vidim li te, narediću slugama da te isteraju na sokak...
ruku na šubaru kao da ga miluje, zažele da sedne pored njega, da mu se požali, da mu kaže nešto i još nešto što joj se zaljulja u glavi i drhtavicom se sjuri niz nju, ne od zime, vide da je on odsutno gleda, daje ne vidi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Čas stena daleko u more odbaci talas, pa on danima ćuti modar od udaraca i poniženja. Čas talas iz korena zaljulja stenu, pa ona zadrhti od užasa, nikada sasvim sigurna jesu li ujedi ili poljupci to čime talas ne prestaje da je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad uze nov ram da napuni, on oseti kao da ga ušica sekire udari u levu stranu čela; zatim se zaljulja i padajući oseti još četiri udara u telo. On zatvori oči.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Svirala odjeknu... Momčadija potrča u kolo, a za njima i devojke, koje imađahu snahâ da dvore i poslužuju u sovri. Zaljulja se prvo kolo, za njim drugo i treće...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako oni dva mlađi brata zaspe, a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši,
Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu. Kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da proždere; onda ja povadim sablju i glave joj sve tri odsiječem ako
Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al̓ eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave večeru, no on, kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovđe ima čoečja kost.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
put krug sa zvezdom iskrsava u onih nekoliko magnovenja dok se Vuk iz sna budi, odakle i počinje radnja romana: „A kad se zaljulja, opet, u san , zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
na konju, prebacuje jabuku sa novcem preko kuće«, a posle večere »nina se jabuka« (okačena na dugačkom koncu o gredu), »zaljulja se najpre prema starom svatu«, koji je daruje novcem, a zatim prema svim svatovima i pohođanima, koji je takođe daruju
Ćipiko, Ivo - Pauci
I nova, življa svjetlost sa lakim povjetarcem dolazi od onamo, preko pomodrele pučine, smježura je i lako zaljulja brodićima u luci. — Sviće! — pomisli Ivo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Još pesma prestala nije, a strašan vihar se diže, Brsno se zaljulja granje - i Ljeljo na zemlju stiže. Božica podiže oči i grudi pritište jače, Al' nagli podunu vihar i tanku koprenu
uzviknu ćata i burno na kmeta naže, Nogom mu udari trbuh, i kmet se od bola saže, I samo zajeca teško, silno se zaljulja tade, Izdiže palicu gore, al' pijan na zemlju pade.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jaka je i hrabra Srebrenka, ali je procep u mreži malen. Naže se dečak da poveća otvor na mreži, zaljulja čamac i sklopi talas iznad Marijanove glave. Kako je hladna, kako mračna bila voda!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pade Marku na um topuzina, pak zaljulja pokraj sebe njome, stiž' Arapa među pleći žive; Arap pade, a Marko dopade, odsiječe od Arapa glavu, i uvati tanku
Brz je Šarac, uteći mu šćaše, al’ poteže Đemo topuzinu, pa zaljulja pokraj sebe njome — jadna Marka među pleći žive, pade Marko u zelenu travu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
!... — Šeftelija! — prošapta ženica i ustuknu poplašeno dva-tri koraka ustranu. — Šeftelija?!... — prošapta Mane i zaljulja se od neočekivane sreće. — Ee! — tvrdi Vaska. — I... Zone ti, ete, dade ovuj šefteliju? Za men’ ti dade?!... — Zone.