Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ma što ti, Cuca, ne progovori đavolje, noćas, kao da ti se jezik slijepio?“ zadjede ga serdar, pošto nekoliko založiše. „Možda si pogodio; danu mu ga oblijepa!“ prihvati šura serdarev. „Hoću valaj! Na, pa nazdravi!
a oni su na polak lacmani!“ Tako se serdar šalio hodajući oko trpeze. Tako i bi. Na brzu ruku ljudi založiše. Popiše u slavu i vaslavu, obrediše se po jednom vinom, pa strugac na vrata. A, bogami, i vrijeme je već bilo.
A sad ajdemo, čekaju nas.“ Pejo i njegovi zbilja čekahu u avliji. Jelo bješe već na trpezi, pod brijestom. Založiše u brzo. Adolf toliko što je okusio. Janko nije ni dohvatio, no se šalio i smijao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kupljači jedva odolevaju pobirati ih. Lašnje ih je češljati: kud god staviš ruku, sijaset ih pod njom nađeš. Za jutrenju založiše se hlebom i napiše se siti nalevaša. Bijaše im pun bardak dobre volje ponudio neki od težaka.
A pred njima stoji raskomadani hleb; sunce ih grize i more miruje; oko njih se sve upokojilo. Radnici, pošto se založiše, rastrkaše se da se vina napiju, da bolje odole poslu. Mlađi brat pokupi zaostatke i stavi ih u torbu.