Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Žene ih izuše i opraše im noge, onda hajduci odoše na legalo. Nasta tajac i tišina. A, zamalo, sve usnu dubokim snom... Zora tek počela ruditi, prvi petli zapevaše, a Katić s Jovom bahnu pred kuću. — Gde su?
— Neka ih, nek spavaju malo — reče Katić — umorni su. — Odoh da mu javim — reče Jova — može se ljutiti. Zamalo pa se vrati i pozva Simu u kačaru. Izljubiše se bratski, pa posedaše. — Nadao sam se da ćeš me zvati. — A zar si znao?
— A gde je Lazar? — upita svoju ženu Krsmaniju. — Ne znam, tamo je u avliji. — Zovni ga. Zamalo dođe Lazar. On ga pogleda lepim, umiljatim pogledom, pa reče: — Lazo, sinko! Otidi jedan čas do subaše, zvao te nešto.
— Dela, odnesi ta drva, pa dođi u vajat, rano. — Eto me, nano, eto. Krunija uđe u vajat i stade se osvrtati. Zamalo dođe i Jelica. Videći majku bledu, nju nešto proledi. — Što si me zvala, nano?... Krunija ušeprtlji: — Ovaj...
I kao vihor izide iz vajata... Jelica osta nepomično. Zamalo vrata se otvoriše. Krunija promoli glavu i reče nekakvim tupim glasom: — Zove te otac... Nju prođe neka jeza.
— privikaše sa sviju strana. — Voda kulja!... I zbilja, na nekoliko mesta izbijahu živi vodeni ključevi na šajci. Zamalo i voda potopi dno i osetno se moglo opaziti kako šajka tone... Dok privikaše i iz drugih šajaka: — I u nas tako isto!
Petro!... Zovni decu... sve zovi!... Hoću da se pozdravim s njima!... Hoću da ih se naljubim i namilujem još zamalo... Petra izide u kuću i zamalo sve skoli starčevu postelju... On je ljubio sve: i sinove, i snaje, i unučad...
sve zovi!... Hoću da se pozdravim s njima!... Hoću da ih se naljubim i namilujem još zamalo... Petra izide u kuću i zamalo sve skoli starčevu postelju... On je ljubio sve: i sinove, i snaje, i unučad...
I utegla sam!... Ništa ne brini!... Opet se razleže zapevka: — Šta je? — pitaše Stanko. Jelica izide da vidi. Zamalo i vrati se. — Deca neka pomrla... — reče snuždeno. — Jadna sirotinjo! — reče Stanko. — Dokle ćeš nas, bože, mučiti!...
— Evo me, vojvodo! — reče Zeka ulazeći u šator. — Neka mi dođe Surep. Zeka izide iz šatora i zamalo vrati se sa Surepom. — Stanojlo! — Čujem, vojvodo!... — odgovori Surep.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
je se gotovo na svakom mestu mogla gaziti, sanjivo oticaše, odbijajući slabačak crvenkast refleks od oblačka povrh nje. Zamalo još, i svet se sasvim raziđe.
I ja sam rasipao svoja osećanja i zamalo pa ih više neću imati ni za tebe, ni za sebe, ni za kuću. Tvrdo sam se odlučio da raskrstim s njome.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čika-Gavra kaže na to: „Dobro!” Dođe Ljuba sa šetnje. Anka i mamica, otišle u drugu sobu da se presvuku. Uklonio se zamalo i Belkić, jedno da čuje kako se Ljuba devojci i materi dopada, a drugo da vremena dâ Ljubi i čika-Gavri da se
Teodosije - ŽITIJA
Vali se okolo gibahu, tako da su pokrivali lađu, i jedrila su se savijala, i od siline vetra zamalo se nisu slomila. Krmar je zbog mnogih vetrova upotrebio svu veštinu upravljanja, i nešto bolje da učini nije mogao
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mi nismo bili gluvi, pa ipak nas voz to veče zamalo nije pregazio. Bio je to jedan od onih što prevoze drvo, ugalj, krečnjak, nimalo otmen voz, sve u svemu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tu se onda učini primirje, ali zamalo, pa se opet počeše tući sa francuskom konjicom, dok ih ne odrediše da prodru dublje u Elzas.
Milićević, Vuk - Bespuće
I zamalo mu ne uteče jedan prezriv osmijak. On se ipak suzdrža. On je strahovao od toga prvog jutra; bojao se budalaština, suza
Radičević, Branko - PESME
“ Sinu dukat kâno sunce jarko, Planu Marko, pa dukate vata: „Vina amo, krčmarice draga!“ Pa zamalo od rana ni traga.
Tako uvek ostati ne more, I ono se za časak navuče, Bura dune, gromovi zauče, Da pomisliš svijet se raspade, Al' zamalo — pa svega nestade, Grom umukne, nebo se razgali, Pa se uci pređašnjojzi smeje, Sunce grane, pa grejat navali, Te
poče, Poče jadno, ma reči ne doče, Jedno zrno udri ga u glavu, Ture pade pred Rada u travu: „Dakle tako, dakle još zamalo, Možda odmah pa me je nestalo — Ali ona preživeti može, Pa da drugi — strašan li si, Bože!
VIII Veće tako jošte sada, Što će biti još zamalo? Bože, Bože, grdna jadna, Sve joj telo zadrktalo, Kâ vijar joj mozak lati, Zanese je nesretnicu, I da ne bi kraj
Jera njemu oko usta Igra neka tuga pusta, Ma u nju se nešto malo I podsmeja pomešalo; Prikupljene stoje veđe, Al' zamalo pa sve pređe; On trepetnu, iz sna prenu, Što li mi ga otud krenu? Doba veće? zar već zori? Spazi sveću e još gori.
“... Tako Mile — on to glavom beše — Take misli njega saleteše. Al' zamalo... tu mu konjic rže... On iz misli preteških se trže, Pa pogleda niz to ravno polje, Protre oči, a da vidi bolje:
„Zbogom!“... „Zbogom!“... Već tutnji rudina, Proguta i nojca i tavnina... Još se topot čuje, al' zamalo, Naskoro je i njega nestalo. I odoše, Bog im pomogao I na Turke što pređe nagnao!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A kad đevojka viđe zlu i goru, pusti jednu suzu, — dok buknuše strašne rijeke, te se zamalo svi ne potopiše, za đevojkom niko više ne pristajaše do samoga careva sina, te on plij na konju te za njom, ali pošto
Oklopnik ode kao vjetar i zamalo čas vrati se, predade maramu i nestade ga. Kad dobi maramu, od velike radosti ne znade šta da radi!
— reče, pa okrete šešir oko glave. Kad ti zagrmlješe topovi, moj brate, sve se zemlja trese, i zamalo pa od one gore ne bijaše ništa, sve srušeno. Putnik ponovo okrete šešir i sve se na jedan mah umiri.
magarca i kad se pojavi oklopnik zapovjedi mu: — Idi pa ubij tog i tog čovjeka, uzmi mu vezenu maramu i donesi mi. Zamalo čas oklopnik se vrati i donese mu maramu.
„Tim bolje — pomisli — bar ćemo biti u društvu!“ Pozdraviše se i zamalo pa zametnuše razgovor ko da su stari poznanici.
Zatim stanu jesti meso i piti vino; zamalo popadaše i pomreše obadvojica. Tada pustahija, koji je iz prikrajka sve gledao i slušao, iziđe iz zaklona pa uzme
Dršćući potpisa handžija pismo i predade ga hodži, a hodža sluzi, koji odma odleti. Zamalo eto sluge i predade hodži kesu sa dukatima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Razumem! — ponavljao sam, a pri polasku zamalo da vojnički pozdravim i gotovo stidljivo se dohvatih za šešir, i uputih u pravcu onih šatora i ljudi okolo njih.
Jedva pronađosmo poljanu gde beše ceo naš puk. Pričaju, kako su mislili da su nas zarobili. — Ama zamalo, bre, da nas uvate za gušu — objašnjava neki od naših vojnika.
Povedoh se na jednu stranu i zamalo da padnem. Sjahao sam s konja, ne bih li rasterao taj nesrećan san. Naprežem pamćenje da se setim koliko ima časova
— Jes, bogami. Prođem pored kuće kapetana Svete, komandira čete, i čujem pesmu... Ajd, velim, da svratim. Kad tamo, zamalo da se preturim... Dve crnke, ama nema im više od osamnaest godina...
— prekide ga komandir. — I rešim se da zakucam... Neki ženski glas: „Slobodno!“... A-ha, tu je, pomislim i uđem. Zamalo da se preturim...
Uzjahujući konja, Gruja kaže: — Slavu mu, ostadoh čitav gore, a ovde zamalo da nastradam od ovoga ludaka. Komandant je otišao sa onoga mesta gde smo ga ostavili. Jedva ga pronađosmo.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Iza njih se spušta providna zavesa putujućeg pozorišta Šòpalović.) SIMKA: Stanite, čekajte! Zamalo da zaboravim da vam kažem! Onog Dropca, batinaša, našli obešenog! Obesio se na Tatincu, o neku krušku!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Literature, hvala bogu, više nema, ali, zamalo, pa će biti formule. Ja malo karikiram, razume se, ali ne mnogo. Počem je sve postalo dosadno, u skulpturi došlo je do
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nastade na sve strane jako interesovanje i zamalo te dođe dotle da gotovo stadoše svi poslovi. i trgovci i liferanti i činovnici i penzioneri i sveštenici, sve je to u
I, zamalo, a u masi se začuše glasovi: — Ministri, ministri! I ministri se doista pojaviše sa svima velikodostojnicima zemlje St
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bijaše mi se pamet prevrnula, noge su mi zadrhtale, a srce mi zakucalo u njedrima: ja pomisli’ zauvik poludit’ pa zamalo da ne padoh na kaldrmu. — Još sam, dušo, vrat iskrivio, gledajući džamu i pendžeru!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kucne njim u kam govoreći: „Sve žuti cekini da budu!” I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on zavika: „Pobratime! pobratime! pogiboh!” U to doleće mu pobratim govoreći: „Evo me, šta je?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Počeli da viču lovi devojčice, matori napasnik, kurvar, dijabetičar, a onda i oni milicajci, pištaljke! Zamalo da me uapse! MILE (prišao šanku): Sreća njegova što neću da pravim ekcese po kafanama, inače bi video svoga boga!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Verovatno se porub oparao?« —pomisli i, vrativši se kući, zamoli majku da ga ušije. — Zamalo danas nisam pao zbog njega! — reče ljutito, ali pregledavši porub, majka, smirujući ga, reče: — Porub je u redu, sinko.
»Tako smrt izgleda!« pomisli i u strahu zatvori oči. Kada ih je otvorio, zamalo nije seo od čuda čuvši kako mu Majka gušterova, smešeći se, govori: — Ne plaši se, junače!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A da nije dejstvo teže ona sila koja prisiljava Mesec da kruži oko Zemlje?“ On rasuđivaše dalje: „Putanja Meseca je, zamalo, tačan krug, a Zemlja se nalazi u središtu toga kruga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Munjevito zvirnem ka vratima i zamalo nisam vrisnuo. — Je l' ona? — Ona... Brzo zažmurim, namrštim se, kao spavam u najvećem jeku; ali mi se telo treslo
Guta Mitar kao ni on ne zna koliko dugo ovu strašnu i neobičnu kašu, od koje zamalo što se ne udavi i znoj ga svega probija, kad ga neko rukom dodirnu po samome ramenu.
Tu se on zguri i stade prisluškivati pa zamalo glasovi oni postadoše razgovetniji i jasno se začu nekakva prozivka sve poznatih srpskih imena kao što su Milun Jokić,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
s kola i pođe pešice pored starca, a kola odjuriše napred i za nekoliko minuta stadoše blizu manastirskih vrata. Zamalo stiže i Pantovac sa Simeonom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam. Kad zamalo al̓ dođe vrag, pa ga pita: — Šta radiš, stari? A stari se izadre: — Evo ložim vatru. — A kad ti je godina?
Kad zamalo, pomoli se jedan vrag na vrata pa proviri i otide. Zatim se začu velika grmljavina i štropot, lanci zveče, lajtovi se
A mali reče: — Šta, valjda se tebe bojim pa da ne smijem i ja da dođem? Kad on to reče, vrag izađe van, al̓ se zamalo opet ču velika lupa i ondrljevina, lajtovi se valjaju, kace lupaju, vrući i usijani lanci kroz sobu ispred njega
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A već kada onesveslog Aranđela izvuku iz iste reke, u kojoj se zamalo nije udavio, i unesu ga u Dafininu ložnicu, senke svuda oko njih iskrsavaju, uz neprestani šum vode pod prozorom:
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dok se štab spremao uzruja se i deligradska vojska i zamalo, pa je sve bilo na nogama i pod oružjem. Osam bataljona siđoše u dugim redovima sa svojih logorišta sa visova oko
je daleko iza ponoći, kad u srpskom štabu nastupi mir, umorne štablije raziđoše se po sobama, lampe ce pogasiše, i zamalo pa je sve spavalo u dubokom snu. Ja ostadoh da dežuram u kancelariji.
Ja počeh malo pomalo da razaznajem naše i turske položaje i zamalo pa sam lepo video celu našu i tursku bojnu liniju. Streljački lanci iskrivudani i povijeni stajali su jedan spram
A baš u taj mah sunce utonu na dalekom zapadu iza srpskih planina. Bojno polje još ce zamalo iskrilo i treptalo, obasjano malaksalim zrakama utonuloga sunca, pa se onda postepeno pogasiše svetle sunčane Varnice
S desne ruke (južno) takođe se pružala ravnica zasejana kukuruzom, ali samo zamalo, pa onda ravnica prestaje i nastaju brežuljci, sve veći i veći, dok se naposletku na sat odstojanja od druma ne sliju u
Naši strelci što uđoše gore u šumu podržavali su jaku pucnjavu. Ali zamalo, pa tek jedan po jedan poče da izbija iz šume i da se preko poljane povlači šancu, pucajući jednako.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Da bih se uverio da li nas osmatraju, skinem svoj šlem, pa ga lagano odignem. Zamalo da mi kuršum probije ruku. A-u!... Sad smo prikovani za zemlju, jer nas drže pod okom.
Kad smo stigli u puk, bila je ponoć. Naiđosmo na naše predstraže i zamalo da izginemo. Jer ti znaš, u ratu ma ko dolazio sa neprijateljske strane, za toga ne važi: odziv i lozinka.
Ali „Fikus“ ga i ne sluša, već gleda kako se izvlači vrana kobila... Kao da odahnu. — No, izvuče se... Zamalo da nam „prima marka“, Pera „Šefrek“, ostane u rupi. Jahači se odmakoše dvadesetak metara i počeše prilaziti.
Učinilo mi se da smo zašli beskrajno daleko i zamalo da upitam kuda me vodi. Ali pred nama se ukaza malo proširenje, gde je stajao vojnik u punoj ratnoj spremi.
Pogledao sam ga u čudu, pitajući se šta mu bi najednom. Ali od strašne eksplozije zaglušuše mi uši, i zamalo da ispustim telefonsku slušalicu. — Alo... alo... alo! — ponavljao je komandir baterije. — Alo osmatračnica.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
pričaju kako je kupinu prokleo Muhamed, jer kad je on bežao, kupina se isprečila i on se na nju sapleo i pao, pa ga zamalo neprijatelji nisu uhvatili (GNČ, 24, 1905, 285 = TRĐ, NNŽ. 5, 128); uz ovo upor.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I, pričvrstivši u sebi tu misao, bi mu lakše. Ali samo zamalo. Dok dođe kući, ugledavši žene i svoja dva sina gdje se igraju oko ognjišta, ostavlja ga jarost i zanos i uviđa da snaga
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Okreće se najstarijem begu): De, Ahmet-beže, »Veselu, veselu Stojnu«, tvoju Stojnu, čivčiku, radi koje ti zamalo verom ne promenu. AHMET BEG (uzbuđeno): Jok to, ne, ne to! SVI BEGOVI Ne to, ne to.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
bi, rešili su majka i sin, digli još jedan boj, sve lepo premazali, i dobili kuću s mnogo malih stanova za izdavanje. Zamalo, kao u nekoj bajci, kuća se i stvorila, i svi stanovi bili izdati. Sabio se tu šaren siromašni svet.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja se pustim s njima u razgovor i zamalo se tako upoznam da me svi za svog prijatelja proglase i na mene navale da im za spomen moje uši ostavim, na koje ja
Spočetka pomisli ovaj da je kakav divlji mačak koji se na dve noge k njemu približuje, no zamalo se uveri da je to Adamov potomak, i obraduje se nadeždom da će ga bar znati kud treba uputiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedan se ipak nagnuo i šakama zahvata vodu, te je pije. Objašnjava da mu je u grlu zastao peksimit i zamalo da ga uguši. A na brežuljku, između mrtvih, leže i živi kosturi, i čekaju poslednji čas.
Kako bismo rado želeli da se strmoglavi u ognju i plamenu. Ah, zamalo... Aeroplan zaokrenu naglo i uputi se u pravcu one maslinove gore. Tamo će sručiti bombe. Ali mi smo spaseni.
— Htedosmo tu da pomremo od žeđi. Na celoj planini samo jedan izvorčić, iz kojeg teče mlaz tanak kao igla. Zamalo da izginemo oko njega. Kapetan Radojčić nastavi: — Iza te kote, a još dalje naviše, nalazi se položaj Meteri Stepe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je Dušan ipak posredovao za takvu ženidbu, Jugovići zamalo što nisu posekli cara u stolici. Što je do ženidbe najzad došlo, za to treba zahvaliti „knjigama staroslavnim“, koje su
L’jep ti bješe, ja zamalo hodah, ta zamalo, tri stotin’ godina! Zeman dođe da sv’jetom prom’jenim“. Pa povadi Kraljeviću Marko, pa povadi sablju
L’jep ti bješe, ja zamalo hodah, ta zamalo, tri stotin’ godina! Zeman dođe da sv’jetom prom’jenim“. Pa povadi Kraljeviću Marko, pa povadi sablju od pojasa, i on
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ostavi Hristovo motrenje i okrenu glavu k vetru gledati, ta i more omalaksa pod njim držeći ga — započe dole roniti i zamalo što ne utonu. Ako pak da ne bijaše nafriško k Hristu zglednuo i namolio ga pomoći, to bi i do dna mora dopro.
Potom toga oženi mu se brat Jovan i uze to despotstvo na se al' zamalo bi živ, skoro se prestavi ode k onom tamo boljem životovanju, a ne ostavi po sebi muška deteta, — te konačnu žalost
S konja li na samar sedati? Zamalo se širiti, a dugo u vrtljači go zepsti. Ta ovo svetsko svako je tek takvo dobro malotrajno, kano kad ko duboko zaspi
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Za Rade komšijče, za naše seljanče! Jelke, tamničarke! Jelke, zulumćarke! Ela da igramo! Ela da trupamo! Prestade zamalo pesma, a igra traje i razvija se još lepše i još bujnije; čuješ kako zveckaju đerdani i dukati, i trupkaju kondurice i
Vrni se! Živa ti ja! Će me vidi bata! Sramota odi čoveci!... Vrni se, Mane, dve ti oči!... Gledala ih Zona, ali zamalo; zakloniše ih i zahvatiše među se gomile vesele omladine...