Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Hteo je tiho da je pozove, da je namami, u postelju. Da se svuče. Da se ne zamara, sedeći tako ćutke, obučena. Hteo je da joj predloži da on legne na tle, a ona na postelju, tako obučena, da se ne boji.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Sve je u igri: ni osećanja, ni reči, ni predmeti, ni bića nemaju težinu koja ubija, ni značenje koje zamara. Veza između dečje pesme i humora duboka je i suštinska: ono čime se neka situacija izdvaja, po čemu je i čudna i
šigicati se (vrckati se); vrtulja; srameć i tutušav čoek (povučen čovečić, šonja); ujenjati (o razgovoru koji se zamara i zaustavlja); blebnuti (tresnuti o zemlju); do6po i imuće (bogatstvo i imanje).
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
scenama, pri eksplozijama strasti i kada se mašta zavitla, ali te orgije reči i boja, ta visoko podignuta nota najzad zamara i čitalac zaželi malo više prirodnosti i mira. Jakšićeve mane su samo preterane njegove vrline.
Milićević, Vuk - Bespuće
zemlji, nad kojom seljak, ogrezao u teškom znoju, satire svoj život i svoju snagu; boči se i nosi s njom, - u borbi koja zamara, razdire ruke, otkida nokte i nabija žuljeve na dlanove, — da izvadi, otme, istrgne iz nje komad suvog, mršavog kruha za
Naposljetku njega poče da zamara ova borba, ovo prevrtanje misli i neprekidna zbunjenost; on se ne osjećaše kod svoje kuće, kao u prvim danima; njega je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Odakle idete, deco? Rekoh mu: iz daleka, i zategoh dizgine da se stari ne zamara. — E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili. Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte...
Vojnici se smeju, pomalo usiljeno, da bi ga ohrabrili. Vučko pokuša da se digne. Rekosmo mu da sedi i da se ne zamara. — More, ljudi, nije meni ništa! — on skoči, ali se zagrcnu i krv mu jurnu na usta.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iz dubine dopire do mene miris tih lepih, pomazanih vitkih tela, golih kao bogovi, meša se u maglu, koja nas obavija. Zamara me polako, tako da mi se ruke opuštaju sa stene, glava klone, i visoko, na vrhu zemlje, opkoljen surim nebom, osetim
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pa dalje sjedi i šuti. Pokušavam da čitam. Ali ubrzo odlažem knjigu. Zamara me. Još do nekidan činila mi se zanimljiva, a sad mi se čini tako prazna.
Pričamo mu o ravnodušnim stvarima koje njega više ne zanimaju, o stvarima koje više ne diraju njegovo srce. Jedan ga zamara uzbudljivim novostima, trudi se da svemu poda neki vid izuzetnosti, neki vid senzacije; tobože da ga rastrese, da mu
Dok ovako zapažam, rekbi da još nismo spali na one najniže grane. Ali misao mi se prekida, brzo se zamara, i kao da sve češće zapadam u neke bijele oaze bez vremena.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Predeo kroz koji prolazimo, Bugarska, ne zamara svojim lepotama moj pogled i ne kvari moje osećanje odmora. Ono je divno!
No jedna mi se stvar ne bi onde svidela: to što sada nemate tamnih noći. Neprestana svetlost dana zamara živce, a umetna tmina u hermetički zatvorenom prostoru ne osvežava.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
su im neke stare koporane, da im se ruke i ne vide, i deca mlataraju dugačkim rukavima, što ih, verovatno, još i više zamara. Jedno je plakalo, te komandant naredi da ga stave na konja jednog našeg ordonansa. Pri vrhu počeše se lediti šinjeli.
A ta težnja za životom, žilava i uporna, stavlja u mehanički pokret i onu zadnju ćeliju organizma, zamara telo do umiranja. Mrtva mašina sve dotle radi, dokle ima gorivog materijala.
Oni sada prvi put vide maslinu, koja ih podseća na vrbu... Sunce nas još više zamara. Telo omlitavelo, noge su ranjave. Vojnici se vuku između italijanskih stražara kao da su osuđenici.
— Lepa je ovo zemlja, ali nekako jednolika i tužna... Naviklo je naše oko na raznovrsnost, a ovo stalno zelenilo zamara. — A i ljudi su nekako čudni... Iako je priroda raskošna, svet je ubog.
I sam se naprežem, hteo bih da mu unekoliko olakšam teret, što me još više zamara. Šlem se na mojoj glavi gotovo usijao. Ispred sebe čujem gde gruvaju nečiji topovi. Tamo je sigurno ta baterija.