Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Otišao je najpre Zamfirovima. Kad skočiše na nj sve tetke, ujne i strine, — sve Uranije i Kaliope, Taske i Tašane, sva ta ženskadija — pa zadžakaše
Čapkun-Mane, Đorđijin sin, krijumčarska stara krv, — on je i niko drugi pustio taj prokleti glas, koji Zamfirovima ne da spavati.
I da se samo Mane pitao i od njega samo da je zavisilo, možda bi tako i bilo. Ali, srećom po Zonu, stiže i Zamfirovima i Mani pozdrav od Manulaćevih.