Jakšić, Đura - PROZA
Posle ode i ona tamo; pa kad je sve onuda pregledala, a ne nađe ništa što bi joj pažnju obratilo na se, zamisli se, a posle poluglasno reče: — Ali šta će baš tu, na tome mestu, — mišljaše Stojna.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
z. A zamisli burdelj s foteljama od pliša pun bačenih flaša konzervi i piva na prozoru je nacrtana kiša u naručju duge jedna breza
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hm, hm! — učini Milun i malo se zamisli. Videlo se da ga je nešto veoma zainteresovao Sreja. Zvao je i on sam vrlo dobro kakav je Sreja — je li vredan i
— Smanji malo, smanji! — primeti mu Niko smešeći se. — Šta smanji? Izračuni sam, pa ćeš videti! Niko se zamisli i stade računati u sebi. Malo posle mahnu glavom i reče: — Gotovo, pravo veliš; odista, ode blizu toliko.
Pročita Živan kmetovo pismo i zamisli se. Šta će sad da radi? Da je kakva sitnija i običnija stvar — lasno bi; ali eto kmet javlja da su ljudi uhvatili u
— upita ćata i stade zavirivati po apsani. — Hm, hm! odista ga nema! — Pa šta ćemo sad? — upita kmet. Ćata se opet zamisli, pa reče: — Hm, divlji čovek!... Opasna zver!... Gledaćemo! — Da ga potražimo, gospodine! — veli kmet.
— reče i nešto se okari. — A što? — upita Radojka kao začuđeno. — Tako!... — odgovori Strahinja, pa se zamisli. Taman Radojka zausti da ga nešto upita, dok ti se pomoli ozgo putanjom Živan, pa podviknu: — A, tu li si, lolo!...
Omrkne zdrav i čitav, a osvane — mrtav. — Ama kazuju to i ovamo po Ovčini... — reče Strahinja, pa se nešto zamisli. — Selo veliko — prihvati Srdan — vodenica jedna. — Pa i u njoj neka anatema! — dodade čiča. Mirko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
” — Ha-ha-ha-ha! — smejao se Turčin. — A Ivan? — Kao zapeta puška... Sluša što mu se zapovedi... Turčin se malo zamisli. — Mislim nešto — reče posle kratkog ćutanja. — Kako bi bilo da se mi sad okrenemo Aleksi. On je sjetan, neveseo.
— E, ali, šta ćeš? Našlo se, brate, kod njega... Baš da smo ga i hteli braniti, ne bi ga odbranili. Popa se zamisli... Vatra je puckarala na ognjištu... — Hoćeš ići Ivanu? — upita ga kmet posle dužeg ćutanja. — Možemo. Hajdemo zajedno.
” — Pa, onda? — Onda ništa više. Ja rekoh da se smuši, tako me napade... Pop se zamisli. Njemu to nikako nije išlo u glavu... I dosad je bilo Turaka u Crnoj Bari, ali se nisu mešali u seoska posla...
Lazar mi reče! I on ispriča sve šta je sa Lazarom bilo. — Pa šta sad misliš? — Dođoh da tebe pitam. Turčin se zamisli. On pametovaše od svake ruke, ali što god namisli, vidi da je detinjasto.
— A hoće li kazati? — Samo ti njega pritvori u ovo tvoje podrumče pod hanom, pa ga onda predaj meni... Turčin se zamisli. Učini mu se pametan savet Marinkov. — Lijepo! — reče on. — Da ga pozovem. — Zovi ga, zovi! — reče Ivan.
On je nevoljno zapao u klopku, iz koje se posle nije mogao iskobeljati... Harambaša se zamisli, hajduci su ćutali. — Braćo! — reče Srećko posle dužeg razmišljanja... Velite da se Turčin i Marinko ubiju? — Velimo!..
— To imaš pravo! — Nego, promisli pa nađi koga drugog da pošljemo. Čupić se malo zamisli. Po kratkom ćutanju progovori: — Imam ja puno pouzdanih ljudi.
— Onda mi odobri da usred okrašaja izletim s ovima mojim iz šarampova. — Da izletiš?... — Jest. Čupić se malo zamisli. Ta on je i tako malo ljudi imao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
obilazi tamo. — Nuto-de! Baba se zamisli. Najzad odgovori: — Ja ću već pomenuti đedi; da vidim šta će on reći! — Nemoj ti, molim te, pominjati što za ono!
— Nemoj ti, molim te, pominjati što za ono! — Bog s tobom! Kad Radojka posle sve ispriča đedi, on se zamisli, zamisli. Najposlije mrdnu obrvama: — Znaš, snaho, sve je tako!
— Nemoj ti, molim te, pominjati što za ono! — Bog s tobom! Kad Radojka posle sve ispriča đedi, on se zamisli, zamisli. Najposlije mrdnu obrvama: — Znaš, snaho, sve je tako!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— The — reče gđa Sida u sebi. — »Ne lipši magare!« A posle se opet zamisli. — No, za hirurga već ide, — reče glasno, pa se opet zamisli. Poznavala je ona više gospode hirurga.
— »Ne lipši magare!« A posle se opet zamisli. — No, za hirurga već ide, — reče glasno, pa se opet zamisli. Poznavala je ona više gospode hirurga. Sve su to bili fini ljudi koji su se družili opet s finim ljud’ma, kao s g.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Dragi Jurišiću, tebi je lako, sam si. — Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić. — Ipak, ipak, zamisli ovo: dvadeset i tri dana od kad smo se venčali. — Verujem potpuno. — Ali moj muž neće ići, ja mu nedam.
Afrika
Treba znati koliko je crni čovek plašljiv, živčan, pa da se zamisli njegovo stanje kada ga izvedu iz jame. Tek tada nastaje velika svetkovina, u kojoj ovaj, još uvek vezan za žrtvu, ima da
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije mogao ni da zamisli da je to početak njihovog razlaza, zauvek, na ovom svetu. U to vreme, u familiji Isakoviča, žena se otpuštala, kao što
Njegova sestra joj kaže da ni jedna žena, otkad je nju, Trifunovu ženu, video, za njega ne postoji. Može li Pavle da zamisli, kakva bi opojna radost, to, za ženu, prevarenu, otpuštenu, bilo, još jednom čuti šapat strastan, iskren, kao u prvoj
Molila je gospožu Evdokiju da joj poljupce vraća. Zatim, da zamisli, sebe, u ulozi muškarca. Najzad je svoju gošću navukla na sebe i pod njom drhtala.
Petar nije mogao, ni da zamisli, da bi kraj njega, mladog, lepog, čoveka, žena mogla da pogreši uz nekog, matoroga. A kad bi ipak primetio, u bašti,
i govorio još samo ruski, raskošan, kao neki grof, sačekivao je svoje, bivše sunarodnike u Tokaju i nije mogao ni da zamisli da mu se neka njihova žena usprotivi. Da mu se iko usprotivi.
Počela je pri tom i da suzi. Đurđe onda poče da se krsti. Nije mogao da zamisli da bi njegov brak, koji je tako lepo trajao pet godina, u ljubavi, mogao da se pomuti nekom takvom sitnicom.
Niko nije mogao da zamisli da ta bujica konjice može stati, na nekih dvadeset koraka. Ali je stala, sasvim blizu, ispred Kostjurina.
pričinjavahu ta kubeta, koja se plave u providnoj magli, a koja su ogromna – mora biti ogromna – a, međutim, obične zamisli ljudske, ostvarenje želja careva rosijskih. U varoši koju je Rosija digla, kao igračku, na moru, u ledu.
Ona je eto, na vodi, a na vodi kamen stoji. Kubeta njena vide se, izdaleka, iz veće daljine, nego što čovek može da zamisli, i oko da vidi.
Ali, šta bi to moglo biti, nije mogao da zamisli. Uđoše, međutim, pomenuta četvorica, sa desna, uparađeni, namazani, a stajali su u stavu mirno, kao deca kad se
Teodosije - ŽITIJA
i na blagoslovu očevu osnovan beše, na samodršca Stefana, u stvari, navaljujući — razbijaše se, i ništa od svojih zamisli ostvariti ne mogade. Jer mnogo puta bivši posramljen od njega, i odbijen dajući pleća zajedno sa inoplemenicima koji.
Ali toplim zastupstvom svetoga kod Boga, propade sa svojom praznoumnom zamisli, jer ne prosu tulac strela niti mač izvuče, već kada je došao do grada, Božjim sudom od nevidljive rane u srcu umre i
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Mišu proroče, a kako ćemo čuti da mačka dolazi pa da na vrijeme pobjegnemo? — upita jedan mladi miš. Miš prorok zamisli se duboko, duboko, pa odgovori: — Mački treba objesiti o vrat zvonce, pa ćete je uvijek čuti kad vam dolazi u goste.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
MILE (miluje joj ruku): Dakle, reci mi, šta je? RINA: Zamisli, moj prvi muž, muž koji je izvršio samoubistvo davljenjem, pojavio se, živ je. MILE (iznenađeno): Kako, kako? Živ?
MILE: Ti bi odista bila u teškom položaju kad bi sve to bilo istina. RINA: Morala bih mu se vratiti; zamisli, morala bih mu se vratiti.
SPASOJE: Da, ali privremeno je zalažem za kauciju. Eto, razumeš li sada situaciju? I zamisli sad, na sve to, pojavi se jedan mrtvac, proguta tu kauciju i proguta celo preduzeće „Iliriju”.
(Ode.) XVI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (klonuo u fotelju, duboko se zamisli). SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin. SPASOJE (trgne se i obasja mu se lice nadom): Ah, to je on. (Užurbano.
Tom bojom bi se čak morali obojiti i zidovi, naročito plafon. I zamisli sad u takvoj sobi bračnu postelju otvoreno plave boje, plav pokrivač i nebesno plave lopte na lusteru.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ti? Do đavola, od kada ti veruješ u Boga? - U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti! Ako moraš da veruješ, veruj bar u nešto što postoji!
Na njih bi morali poneti nekog kao Greta. Taj bar ne bi crkao do Venere ili Marsa, a ako tamo nema ljudi, zamisli kakav bi se soj u toku evolucije od Grete napravio! Govorio sam joj još i o ribizlama preko! — Ne laži!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zamišljao ga je, hteo je da ga zamisli kraj ove žene, ali uzalud; nije bio tu. Čak i ta deca za koju je znao da su tu, negde, iza zida, pa plaču i dreče,
Aranđela Isakoviča, on joj se učini manje odvratan no noćas, čak se, setivši se ponečeg što je sa njom činio, prijatno zamisli, i raskalašno nasmeja.
Proslavljen na Dvoru, mesecima bez muzike, salona i svoje postelje, nije mogao više da zamisli rat drukčije nego tako, sa bezbrojnim ubistvima, grozotama i patnjama koje je gledao oči u oči.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Priznaću ti! Spavao sam sa kompletnim baletom Narodnog pozorišta! Solistkinje i baletski hor! Bilo je sjajno. Zamisli, siđem u dragstor po cigarete i naletim na »Labudovo jezero«! To je bila orgija. I ostavi već jedanput tu votku!
Matavulj, Simo - USKOK
Vladika se malo zamisli, pa ga pogleda zadovoljno: — Vidiš, to je pametno! To si se dobro sjetio, moj vrijedni Ivo!... Nego, poznaje li to
— A od Brđana ne dođe niko? — pita vladika. — Niko! — reče đak. Vladika se zamisli. Nakon duga mišljenja, naredi da se otvore dveri, pa s krstom u ruci izide na amvon.
Latinska slova bjehu okruglasta, jednaka, potpuno čitka, ćirilovska nješto nezgrapnija; po grafici zamisli abata kao čovjeka odlučna i puna misli i nasnova.
Jošte ga, ni sâm ne znađaše po čemu, zamisli kao osrednjeg rasta, puna, široka lica, velikih očiju sa ličnom dobrodušnosti.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Momak je lep, a vidi se i dobar biti. Uz to je jošt i bogat, pa kud ćeš više? DEVOJKA (nasloni glavu na ruku, pa se zamisli). MATI: Ajde šta si luda. Poznajem ja, ti ćeš biti srećna s njim.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ilustratori će dečju knjigu obogatiti, i, nadahnuti njome, otkriti nove mogućnosti likovnog izraza; zamisli vaspitača, pak, tokom dva i po stoleća neće se bitnije izmeniti.
Ima postupaka koje deca ne mogu da prihvate — a to su baš oni postupci koji su nesaglasni sa osnovnom zamisli izvornog dečjeg pisca.
Samo je on tačno znao kakav list želi da ostvari. Mi, saurednici, trudili smo se da doslutimo njegove zamisli. Svraćali smo kad bi ko stigao, razgledali prispele priloge; suština poduhvata je bila u njegovim rukama.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
književnosti, on poznaje velike uzore stranih književnosti i ima ih na umu, naročito Molijera (njegov Tvrdica podseća, po zamisli, na Molijerova Tvrdicu, kao što Pokondirena tikva je dalek odjek Molijerova Pučanina kao vlastelina).
Širinom zamisli i obiljem živo i tačno prikazanih tipova, vernim prikazivanjem cele duhovne atmosfere srpske u doba oko 1848, ovaj roman
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre Đaković se malko zamisli i više da ga skine s vrata nego da mu učini uslugu, obeća mu. Može da se useli kad hoće. I oni se rastadoše.
— Ostajete ovdje? Šta da radite? reče ona čisto začuđeno i ne vjerujući. On se malo zamisli i pogleda je u oči. — Čekati vas da dođete ovamo do godine, kaza on lagano i tiho, otežući riječi; prisjećajući se iz
Sremac, Stevan - PROZA
Ko će sad s njim! Premeštaj po potrebi; ala će da zgrne dijurnu!«, pa zaćuti tek i zamisli se. »More, ovo baš onako, veli Jova, kao ono u stikovima: »Svi Šajkaši odoše, lako, lako; samo jedan ostade, lagano!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ništa nije znao načiniti svaka je majstorija izgledala kao nedokučiva premudrost pred kojom bi naprečac zanijemio. Zamisli, uzmeš tri-četiri komada drveta, staru vreću, slamu i cap, cap! — evo ga, gotov samar! E, moj brate ...
Starac se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri lak neulovljiv smiješak. — Đede, jesam li?
obučenog u nevjestinsko ruho, protjerati kroz pijacu, a za tu izvanrednu priliku trebaće, bogme, i naročita pjesma. Zamisli, neobrijan lopov, dugonja i brkonja, obučen kao seoska mlada, maršira ispred dvojice naoružanih „djevera“.
Okreći konje natrag. Sad se i seljak uozbilji, zamisli se, neodlučno se obazre oko sebe, pa se vrati kolima. Šuškao je tamo nešto sa ženama, pa onda svi siđoše s kola i s
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Gde će tu ona svoje begovske nozdrve! Da je zbog nekog, pa i da pokuša, al gde će begovica, pa još Pintorovićka, zamisli, staro gospodsko koleno, stara loza, zbog jednog age, pa nek joj je i muž, iz gospoštine u planinu da potegne!
Govorim, govorim, a reč po reč sve dalje i dalje od onog što hoću da kažem... MAJKA PINTOROVIĆA: Zamisli Hasanagu kada čuje! BEG PINTOROVIĆ: Ima da uvuče rogove! HASANAGINICA: Bože, kao da mrtvima govorim!
Kad ti brat ne bude brat, ni majka majka, pa ni kadija prijatelj, kad se svako o svome jadu zabavi? Pusti mene, zamisli se o sebi! Ti si sad sebi nasilje učinio! BEG PINTOROVIĆ: Prvo: nemo ti meni da uzimaš meru!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Džomet idući tako putov'o je cijeli dan. Pred veče stigne blizu jedne varoši. Ne ćedne ulaziti u varoš, nego se zamisli i reče: — Šta ću ja u ova doba u varoši, a u kesi ni prebijene pare nemam.
Stari se vuk malo zamisli, pa će onda: — E, braćo, kakve su oni dlake takve su i ćudi, udrimo mi na njih! Tako i bude.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jedanput mom matorom prekipi, pa kaže Tiki: — Slušaj — kaže — Tiko, zamisli — kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a ti ga pitaš: „Gde si“,
U stvari, kad zrelo razmislim, možda bi i bilo bolje da si me ostavio... Imala bih šansu da me usvoji neko pristojan. Zamisli, posle dvadeset godina zove me papa Žan-Pol Sartr, šiznuo od uzbuđenja: „Anči“, kaže, „moram nešto da ti priznam...
Stigao sam do Beograda za osam sati mojim „roverom“. Nema šta, sjajna su to kola, mada koštaju devet miliona! I zamisli šta mi se dogodi!
Jezivo! Tu matori počinje da razvija svoju tezu, uživljavajući se do maksimuma: — Zamisli samo ovakvu scenu — kaže — ulazim ja tako u svoju sobu, a on drži noge na mojim rukopisima i pravi od njih aviončiće
— nastavi bakuta — kad se samo setim onih divnih vremena, kada je tvoj pokojni deda imao jedini auto u ovom kvartu. Zamisli — „Izota Fraskino!“ Dva se saobraćajca srnenjivala samo zbog njega: jedan pre podne, drugi po podne! To je bilo vreme!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
rodnu s grane postanja: rakoli Zlo se, izvija lozu, hvata se hrasta, korenje žili; slavujno slavi metamorfozu zamisli Prve - račva se, sili. Svi su studenci Esek i Sitna kružnice smutne odredba bitna.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„ „Pobogu, ljudi!“ — vučina zinu — „Ko bi se s takvim rvȏ? Začas ti kožu sa leđa skinu. Zamisli: čelik, drvo! Ovoga, bogme, ne čeka brat, inače — ode vrat!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Možda! Dokle god čovek čoveka nije video, nije razgovarao sa njim, dok ne može da ga zamisli; naročito dok ne može da zamisli da i onaj drugi ima svoje zanate, decu, brige, da je uglavnom sreća i nesreća
Dokle god čovek čoveka nije video, nije razgovarao sa njim, dok ne može da ga zamisli; naročito dok ne može da zamisli da i onaj drugi ima svoje zanate, decu, brige, da je uglavnom sreća i nesreća raspodeljena podjednako pravedno i
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Jer, molim te, zar to nije ludo da on meni ostavi 5.000 dinara. Zamisli 5.000 dinara! VIDA: Kao da smo mi prosjaci. TANASIJE: Pet hiljada dinara. Čudna mi čuda 5.000 dinara.
TANASIJE: Ama, kakva okrugla suma; pet hiljada, okrugla suma! PROKA: Recimo. Ali zamisli meni 3.000, tri hiljade! Pa to je užasno! GINA: To taman koliko sveću da mu upalimo. MIĆA: A šta ja tek da kažem?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Misle ljudi o svem i svačem. Povremeno zaostane potporučnik Aleksandar i počne: — Uh, zamisli!... Jesi li zamislio? — onda pljucne, prevuče rukom preko obraza i obuhvati podbradak. — Zamisli...
Jesi li zamislio? — onda pljucne, prevuče rukom preko obraza i obuhvati podbradak. — Zamisli... — Pa tek najednom: — Rudni, teraj dešnjaka, životinjo jedna, šta dremaš! Ah, moram da ga škartiram...
Svaki sada uviđa, na svoj način, da se događa nešto neobično i nepredviđeno, što ne odgovara zamisli onih koji su preduzeli ovu sudbonosnu operaciju.
Onda dodade: — Bre, zamisli da padne jedna razorna među ovu municiju... Svi smo iz potaje pomišljali na tu mogućnost, ali smo se zavaravali nekim
A zamisli šta mi kaže: „Kratko je samo papuče za ovu bruku.“ — Dobro, dobro de, kupiću i šamiju! — I ona pristade. Odem odmah
— Ako imaš, jedi slobodno. — Pa... da odem u ono selo ispred nas... — To li je? — i Aleksandar se zamisli. — Ja bogami, ako ne pokupimo mi, uzeće Austrijanci. Hajd uzmi trojicu, i kad pomislim da ste tamo, vi da ste ovde.
Ali poslednjih dana dovlači se muni-cija i rezervna hrana za ljude. Iako se mnoge zamisli u ratu sprovode u najvećoj tajnosti, ipak se po pripremama naziru neke namere.
Mučno je posmatrati i usplahireni pogled životinje, kad je lovci poteraju sa svih strana. A tek zamisli ljude koji se ubijaju. I još biraš, pa nišaniš, koga ćeš. Kao da na onoj strani nisu ljudi.
Ili prekine komandira i naredi da preuzme komandu neki od potporučnika. Jednom prizva mene. — Zamisli da si komandir...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ova mu se misao, pored svoje smešne strane, ipak svide i on već zamisli sebe obučena u najfinije odelo, stade zamišljati neke naročite manire, za koje držaše da mogu jako uticati na devojku.
Čudnovato !... I ove su ti ženskinje baš...« On opet mahnu rukom, razgleda pred sobom, pa se opet zamisli... Velja beše na radu kad oni stigoše. Zamoliše ga da ne prekida posao, a oni se namestiše na dnu škole, iza đaka.
Vidim da se rado sećate mladosti... — Mladosti ?... ponovi Gojko i zamisli se. Ja je nisam imao, ni znao za nju... Ne, ne... ja nisam živeo u mladosti, niti znam šta je to.
Tek što deca iziđoše i ona, ostavši sama u sobi, zamisli se, a vrata se otvoriše lagano, u školu uđe sredovečan čovek, obrijana lica, s velikim, usukanim crnim brkovima.
Kad se isplaka, opet se zamisli i ostade dugo tako kao okamenjen... Misli lete, sve gorča za gorčom, a na duši se slažu neki strašni osećaji, koji bi
Stojan stajaše uz plamen, grdeći onoga dečka što ih namuči uzalud. Vratiše se odmah kući. Gojko sede na krevet i zamisli se, a Stojan gledaše sve čudnije, vrteći glavom, kao da bi rekao: »Ovo nisu čista posla!«...
Već se navikao na stradanje, pa ne može da zamisli dan, koji bi mu prošao na miru. Srećom, danas se ništa ne dogodi. Uveče se dogovori sa Stojanom da sutra rano pozovu
ali valjada nije to ? Ona se zamisli i ne dođe ni do kakva rešenja. Zna samo da je nekako zažmurila, zanela se, opila... i pala u propast.
Ali šta je, šta je ?... Užas, treba bežati... daj da se beži!... Ne mogu noge da se pokrenu... Ona obori glavu i zamisli se... Prognaše deca čopor goveda na pašnjak...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pekar ostade sam, zlovoljno sede na jednu nisku, tronogu stoličicu, obori glavu i zamisli se. — Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem...
— Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno odgovori starad. Car se zamisli. Gnev ga prođe i on razmišljaše, ali nikako ne razumevaše zašto se starac toliko opire da novac primi.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Zar ni po čemu nije čuvena? Ribar se zamisli, pusti mrežu iz ruku, pa kao da se nečeg seća. Posle dugog ćutanja reče: — Kažu da ima u Toj zemlji dosta svinja.
Njega smo poslali da studira geologiju. Gospodin ministar ućuta, zamisli se nešto i uze sukati svoje brojanice, koje mu višahu o maču. — Pomenuste iznenađenja, gospodine ministre?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Imao je dve mahne: svaki čas je uzimao od tutora akonto svoje plate i kad počne sam zvoniti, nije umeo stati. Zamisli se tako, pa ode, ode... i ne bi stao, da ne dotrči koji Markov pitomac i poviče mu na uho: ujaa!...
Bolesnik se gorko osmohnu i privuče ga bliže k sebi. — Neka ti je srećno veselje... pozdravi mladu, - reče on, pa se zamisli. – Bar ću imati koga da mi izađe na grob, ako ovde umrem...
Ali opet nije ništa doznala. Mama je sasluša, raspita pobolje za neke pojedinosti, pa ućuta i zamisli se. — Mama, šta će to da bude?... Hoće li me teta opet voleti?
Sirota Kaja! ... Podlegla je toku vremena, koje sve ništi i obara, pa i najsmelije zamisli. I njenu nadu i njeno uzdanje u tu zlatnu i srećnu budućnost, slomilo je vreme, slomila se upravo sama ta budućnost u
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Pauza.) Pavka, pošlji mi, boga ti, toga Mladena. (Stane nasred sobe i duboko se zamisli.) MLADEN: Zvao si me, gazda? JEVREM: Idi preko, znaš onoga gospodina Sretu! MLADEN: A, znam!
kao da je sad vreme tome. SRETA: Pa žena, vidiš, neće bez tvog pitanja. JEVREM: Jest, nego... (Zamisli se rasejano.) A Ilić? SRETA: Šta Ilić?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ zapita serdar pažljivo. „On bogme“, prihvati Joka naglo. „Poslao je jučer jednoga rođaka...“ Serdar se zamisli. Janko i Stana gledahu kradom serdara, u najvećoj zebnji, šta će odgovoriti. „Dobar čojak!“ odgovori Pejo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Više valja dram pameti, nego sto litara (oka) snage. — Više um zamisli nego more ponese. — Kad bi se sve pameti iznele na pazar, svak bi se svoje mašio. — Ljudi se ne mere peđu no pameću.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Ona, što je uzima onaj profisor! IKONIJA: Šta je htela? CMILjA: Napo je neki manijak, zamisli! IKONIJA: Nju onoliku da napadne? CMILjA: Jedva je milicajci spasli! IKONIJA: Manijak!
A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu... ANĐELKO: Gledaj ti svoja posla! STAVRA: Zamisli, da imaš veliko imanje, veliku kuću, veliku porodicu! Pa sediš u kujni punoj tiganja, kutlača, šerpi!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
onaj... vidićemo!... Tamo po Božiću! — Ja... onaj... kako god ti rečeš! — veli Kušmelj. Fratar se još dublje zamisli, pak će najzad odlučno: — Pa baš neka pođe odma! Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi.
Ajmo-te, momci, ajmo-te živo, jer nemamo već rašta gubiti vrijeme! — reče glavar. — Zar Bukar!!!... Neka zamisli, ko može, kako je to otkriće prenerazilo svaku duhatu dušu u kući sv. Frane. — Bukar pripredeni ajinin!...
“ Jeto, moj Ive, moje dite, kakvu ti novost donosim! Bakonja se zamisli. Kako se brzo sve mijenja u svijetu! Udaje se Krivica za Oškopicu, koji je, istina, stariji od njega sedam godina, ali
Ona je već udata: dabome, u njegovoj parohiji. Pa onda se sleknu i zamisli svoju parohijsku kuću. Tu je konjušar i kuvar, ali ima više vrata.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe uzdahnu „ja znam koliko puta“, zari prste u čekinjastu bradu i zamisli se. Od svoje šesnaeste potuca se on po putevima, dalekim varošima, mehanama, gloži se oko svakog marjaša, duša mu na
Pa ja sam se ponosio njome. U okolini nema čuvenije domaćice ni gazdarice od nje. Zamisli se: kad je prestao da joj se raduje vraćajući se s puta? Kad je prestao da joj donosi marame, šalove?...
Kad se to uselio strah u njegovu kuću? zamisli se. Tražeći mu novac, Vukašin ga pismom obavestio da se vratio u Beograd.
Lice mu nije video i nikako nije mogao da ga zamisli. Taj što u sankama zauvek odlazi, ne liči na Vukašina. Ni onaj Vukašin što je poslednji put došao kući da mu kaže ono
godina i što baš ove, poslednje noći takve razgovore vode, kad on noćas želi samo savete da daje sinu, mučeći se da zamisli tu varoš gde se uče najveće nauke na svetu, pa da sve opasnosti vidi i upozori sina na njih, sad čuje zvona prerovske
I lopovske, neradničke prste ima. Moji su kratki, zatupasti. Raklja senke na zidu razvi se u pet kratkih račvi. On se zamisli: kakvu li je ruku imao njegov deda Luka? Pitaće sutra Aćima. A dede Luke Dobro se seća.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Pa, ja to sanjam? — dečak se zamisli. — Ne postoji plava trava, ni plavi jelen! — A Srebrna ruža? Postoji li? — Iznad same svoje glave dečak ču nečiji
Nigde ništa nije oparano. — Ali jeste! — tvrdoglavo ponovi dečak. Majka odrečno odmahnu glavom, a dečak se zamisli. Jedva je zaspao te noći, a samo što je upao u san, dođe mu Zlatna kraba velika kao kuća, zastrašujuća.
I ona je ružna, i odbačena od svih. Pa ipak, raduje je Sunce i vetar, očarava let leptira i šum trske. Bela žaba se zamisli: ako nestane lokve — izumreće trske i žabe, odleteti vilin konjici i leptiri. Kako se toga ranije nije setila? Leptiri?
— Zar me nisi video prošle i pretprolše noći? Ja sam vodio kolo! — Svašta pričaš! — uzviknu starac i zamisli se. I prošle, i pretprošle noći pod orahom je, zaista, igralo kolo.
Tek Istočni vetar zamišljeno nabra obrve: — Nestao, kažeš? Kako bi neko tek tako mogao nestati bez traga? — zamisli se Istočni vetar, pa reče s tugom u glasu: — u Kamenom je jajetu, sad znam.
— Neću ga vratiti ako se ti ne vratiš osim ako u pustari nađeš vodu... Lepotica se na trenutak zamisli. Ako se vrati jajetu, biće mirna, biće večna, zaboraviće sjajnookog. Ali šta Že joj onda večnost?
Joj! Misliš li da bi mi izrasla krila? — nasmeja se lutka svojoj zamisli, gotovo pade sa police, kad mali voz sasvim ozbiljno reče: — Možda bi ti i izrasla! Pogledaj limun.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
sasvim nestaje iz njegovog pogleda a ljubaznost postaje dvosmislena: ne retko, prethodila je nekoj opakoj Miloševoj zamisli ili je tu zamisao sledila.
Ali, kako ga je kupio tako je odmah, ponesen novom zamisli, dao i da se razruši: odnekud je silno želeo da na mesto stare kuće Gospodar-Jevrema Obrenovića dođe novo zdanje Ka
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Isto tako sam se obradovao kada pronađoh vernu sliku kuće u kojoj se rodio Isak Njutn, a u njoj mu sinule prve zamisli njegovih triju epohalnih pronalazaka.
Kako se to postiže, pokazaću vam. No za to mi treba jedno uže kanap ili vrpca“. On zastade malo, zamisli se, pa zapita: „Ko od vas ima najduže podvezice?“ „Parolos iz Sibarisa!“, povikaše učenici kao iz jednog grla.
Moji ribari love tu u blizini“. „Gde?“ „Na obali kod maslinovog voćnjaka Timonovog“. Nomofilaks se zamisli šta da radi. Njegov put ka Demokritu vodio je baš pored onog voćnjaka. Zato prihvati Milonov predlog.
On se malo zamisli, pa zapita Demokrita: „Mogu li se koristiti tvojim gostoprimstvom još ovu noć?“ „O, kad bi hteo, moj dragi, da večno
Hipokrates se malo zamisli. „Moram da ti protivurečim. U svome lekarskom pozivu posmatrao sam pažljivo svaku manifestaciju i razvitak ljudske duše:
Tu pokuša da, pomoću Diona, rođaka tirana Dionizija starijeg, preinači Sirakuzu po svojoj zamisli. Ali taj pokušaj ne samo da ne uspe, već ga mal’ ne stade glave.
“ Ovde preseče Teokritos svoju nepotpunu izrečenu misao. „E, to sam i ja naslućivao!“, reče Zenodotos. Zatim se malo zamisli. „Da, brajko moj, dok si mlađan, lete ti lovori sami od sebe na glavu“, reče on, a ćela mu se zarumeni.
da se i sam tok godišnjih doba, prouzrokovan kosinom ekliptike, može neusiljeno rastumačiti njegovom heliocentričnom zamisli.
Slično se dešava i kad se krećemo u krugu, onako kao što se, po Aristarhovoj zamisli, kreće Zemlja oko Sunca. O tome bi se Aristarhos svakodnevno očigledno uverio kadgod bi se opšetao oko velikog bazena,
„Da, Arhimede, onamo - da ne služimo ni Rimljanima ni Kartažanima“. Arhimedes se zamisli, pa reče: „Hvala ti, Diokle, što si u svojoj nevolji mislio i na mene. No ja ću da umrem ovde, u svom očinskom domu“.
„Takvog neće više svet videti“. Kad to reče, Gerardo se zamisli, utonu u svoje uspomene i poče da mi priča. „Videh cara prvi put u životu kad učini svoj prvi pohod u Italiju; ubrzo
Hajde, Mardohaju, pokažite da imate dobar nos i pogodite šta se može očekivati posle svega ovog!“ Mardohaj se duboko zamisli, nabora svoje čelo i zinu, no ne reče ništa. Tek posle dužeg ćutanja uzviknu on: „Nov krstaški rat...“ „Se sprema“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog. Sve ostalo je sporedno.“ Do zore smo ostali u razgovoru.
u jedan izraz, u jedan bes, u jedan užas, u jednu jedinu najdemonskiju masku koju je moja detinjska fantazija mogla da zamisli.
On je zaista drugi, očišćen i počinje nov, čist, ispravan, sjajan život najlepše vernosti. Zamisli tako, a tada? Ona odgovori brzo, uporno: — Ni onda, ni onda; ja mislim ni onda ne može, nikako ne može; ne znam, ali
Plakaćete opet kad se sastanete, onako isto kao što ste plakale pri rastanku pre tri godine. Zamisli, mila moja, jurimo vozom. Ručamo u vagon-restoranu kroz Švajcarsku. Prolaze rajski predeli.
Gle onaj pejzaž, ono divno parče!“ Pa ćemo sedeti na travi kraj jezera. Zamisli, sasvim sami u sasvim nepoznatom mestu, u sasvim nepoznatom svetu!
oko mene, pritisnu do takve odvratne neizdržljivosti, da sam, Bog mi je svedok, pomislio i na sam zločin bekstva. Zamisli, ni stas, ni oči, ni lice, ni kosa, ni grudi, samo nožice, sasvim male fine cipelice, zaneše me do potpunog zaborava
Jer, kakav sam ja među njima izgledao? Kako sam se ja tamo osećao? Zamisli me samo! U svojim amerikanskim cipelama, ja, tigar palanačke „velike sobe“, bio sam ovde nemoguć, sasvim nespretan;
On je bio devojački lep, ali je njegovo lice odavalo užas jedne strašne patnje koju je tako odlučno uspeo da prekrati. Zamisli samo, koliko besmrtne osetljivosti u jednoj duši tako uzvišenoj, detinjskoj i čednoj, tako dostojnoj da se rajski odmara
I zamisli kakvu sam smrt ja onda zaslužio! Te noći odlučih da u okolini Beograda potražim kakvo smetlište, đubrište i mesto gde
“ On je bio crven kao rak, on se nije smeo protiviti. On malo poćuta, zamisli se, pa procedi: „Onda mi bar donesi knjiga. Molim te, proberi i donesi ili pošlji, moram nešto raditi.
način, da mu je trebalo i više od tri dana da je pravilno odboluje, a već da je zaboravi, To ne bi moglo ni da se zamisli.
Upamtio je on jadnicu uvek i samo na poslu, pa je zaludnu i nezauzetu nikad nije mogao ni da zamisli. Prala je ona sama veš i peglala, i to uvek povezane glave, jer je patila od migrene, sama čistila sobe i avliju,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nije konfekcija. A to je svakako neka vrsta luksuza. Zamisli samo: imati svoja znanja fazonirana i oblikovana baš onako kako tvoj mozak treba i kako može da ih primi!
„Znaš, sin mi je završio studije!“ „Znaš, uskoro navršavam godine za penziju!“ „Zamisli, neki dan sam postao djed!” Pomišljao sam: ovome, od glavnih stvari u životu, ostaje još samo jedna: da umre, pa je
na nit vremena, ili se pred očima tamošnjih stanovnika život stere u jednoj ravni, plošan i raznobojan kao ćilim? Zamisli ljepote: život ćilim! I zamisli zadatka: razviti u djeci čulo za taj život, i žudnju za njim!
Zamisli ljepote: život ćilim! I zamisli zadatka: razviti u djeci čulo za taj život, i žudnju za njim! Potaknuti u njima sumnju da li i tamo važe ovdašnje forme i
Ti još vjeruješ da život pokreću neki veliki osjećaji, neki veliki zanosi, stremljenja, neke velike zamisli, velike aspiracije, i što ti ja znam. Taman! Sve, skoro sve leži u onim sitnim pomacima, u onim mišjim movensima.
vrijeme nalazio se ovdje, u mjestu i oko njega, u inspekciji fortifikacionih radova koji se izvode po njegovoj ličnoj zamisli.
I ko može da zna što se tad zbiva iza onih prozorskih četvorina zaklonjenih crnim borovim granjem? Ko može da zamisli kakva se sve straćavanja odigravaju u samoći jedne bolesničke sobe?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Išli, išli dugo i dugo, dok zapaze opet bijele carske dvore. Kad biše blizu carskijeh dvora, al̓ se zamisli momak opet: teško mu dati zlatnog konja za zlatnu jabuku, a mora ga dati, jer bez zlatne jabuke neće mu onaj car dati
Sad krenuše svi zajedno dalje. Išli oni išli, dok ugledali opet careve dvore. Ali on se opet nešto zamisli, sve vadi iz džepa zlatnu jabuku, ogleda je, meće u džep, vadi, dok stigoše i pred careve dvore.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
objašnjenje ispravno, trebalo bi da je moguće prikazati na platnu i učiniti vidljivim slike bilo kog predmeta koji čovek zamisli. Takav napredak bi izazvao korenite promene u svim ljudskim odnosima.
Kada izgubi dugme na okovratniku on besni i psuje satima, pošto nije u mogućnosti da zamisli svoje prethodne postupke i odredi gde je izgubljen predmet.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
On je, kako dalje reče Džim, pre nekih dvanaest godina imao iste planove i zamisli kao i ja i bio moje pameti. Zato su njegovi prijatelji od njega i očekivali velike uspehe.
” Ovaj citat uzet je iz jedne naredbe predsednika Vilsona i jasno ilustruje ovu izvanrednu zamisao. Ali od zamisli do realizacije je dug put, koji traži mnogo truda i takve praktične poduhvate kojima se naučnici ne mogu baš pohvaliti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vođa žandarski do kraja ga sasluša, pa se i zamisli. U času se odlučio što da uradi: „Zločin je učinjen, ubojice su pred njim, a za ubistvo niko nije podnio kaznu: nije
Vidjeo sam na svoje oči jednom: miluje ga i gladi kao da je kršteno... Boga mi voli ga no svoje momke! Pa se časom zamisli: — Hajde sada... Sramotiće te gospodar da si se odocnila... Oboje se ćutke povrate na široki put.
drugi, opet, bog zna kud su ostali! Svaki dan mjesto njih dolaze mladi, no ja sam ostarjela... Časom se zamisli, pa nastavi: — Baš kao lastavice što prave gnijezdo u hodniku ovoga manastira....
— veli Toma Pavlu. Ja mu govorim, natežem se, a on gleda u vatru, osobit je, bolan, i veliki samovoljac! Pavle se zamisli: —Ja bi' štogod i pregorjeo od moga siromaštva . —Dakako, — prihvati živo Toma, — ne možeš drukčije...
nemirnu lokvu, ali ovo što joj je sada na dogledu beše, preko čuda, nešto čista, živa, sjajna, što se ne može da zamisli, a ne nađe ni jedne reči da svoje divljenje njome izrazi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ako novelu čitamo redom (a i kako bismo drugačije?), krećemo se od želje i zamisli da se most podigne do njegova izgleda i života „u kršu i divljini“, ali nam na kraju epilog nameće i drugu
ali nam na kraju epilog nameće i drugu „perspektivu“: naknadno vraćanje od izgleda mosta ka otkrivanju želja, namere i zamisli koje su mu prethodile.
S. Trubeckoj. I ma šta mi danas mislili o toj teoriji, ona je morala biti bliska Drainčevoj zamisli balkanske kulture, makar time što je odbijala, špenglerovski rečeno, evropsku kulturu na zalasku.
U poeziji, dakle, dolazi do izražaja stvaralački odnos prema jeziku, a stanje u modernoj poeziji moglo bi da se zamisli kao neprekidno takmičenje u jezičkome stvaralaštvu (u tom su takmičenju neki naši savremeni pesnici tako daleko otišli
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Njega je tamo neki ludi vetar ubacio u ministre, a nije za to rođen. Za ministra se mora, brate, roditi. Zamisli, molim te, on hoće i da bude ministar i da ostane čist. Nije – nego još nešto!
Kazala mi je Živka još i ovo: ako lepim ostaviš ženu, ti ćeš, prijatelju, dobiti kao nagradu klasu. Zamisli, dobićeš klasu! I eto, vidiš, imaš da biraš šta više voliš: ženu ili klasu? ČEDA: Ja bih najviše voleo ženu s klasom.
ŽIVKA: Daro, dete, evo ti se zaklinjem, ubiću ga! DARA: Koga, zaboga? ŽIVKA: Onoga tvoga! DARA: Ali zašto? ŽIVKA: Zamisli, usudio se da tera sprdnju sa mnom.
ŽIVKA: To što ti kažem, došao je kao provodadžija, da me prosi. DARA: Zar kod živog muža? ŽIVKA: Zamisli! DARA: Gde se može žena kod živog muža prositi? ŽIVKA: Ti sad pa opet navijaš na ono. drugo je ono za tebe.
(Ode.) IV ČEDA, DARA ČEDA (dolazi spolja): Pa ti se to baš ozbiljno pakuješ? DARA: A šta da radim? ČEDA: Zamisli kako sve to ide ekspres! Sinoć potpisali ukaz o mome premeštaju u Ivanjicu, a već jutros sam razrešen od dužnosti.
ČEDA (dolazi): Šta je, ujka-Vaso? VASA: Hteo sam, Čedo, da ti kažem.. Čekaj, šta sam ono hteo da ti kažem? Ah, da! Zamisli, saznali smo ko je pisao ono u novinama. ČEDA: E? VASA: I šta misliš ko je? ČEDA: Ko bi to mogao znati? VASA: Ti!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I, na samom kraju, još samo napomena da je u ovu knjigu, prema prvobitnoj zamisli, trebalo da uđe još jedan rad - o Andrićevoj Prokletoj avliji. Kasnije se od toga odustalo.
2 Čini se da je u Stankovićevoj prvoj zamisli da napiše nešto dužu pripovetku pod naslovom Nečista krv bila sadržana teza - u književnoj prozi krajem XIX veka
emotivnog i telesnog grča njenog otvara se još jedna pripovedna ravan, otvara se nov vremenski ugao iz kog će se, prema zamisli, dalje pripovedati: „Snaga bi joj gorela, mišići igrali, čelo, ruke, sve bilo u znoju.
Još je teže, bolje reći nemoguće je naslutiti da je sećanje na pretke prema prvoj piščevoj zamisli bilo začeto ne samo u telesnom nego još i u erotskome nemiru. A jeste.
- Dedi, hadži-Arsi, koji je bio prvi, čuven [. . . ]”. 66 Prema zamisli, dakle, pripovedanje je trebalo da poteče iz Sofkine svesti, pa iskaz i dolazi otuda, kanda iz nemoga, unutarnjeg govora.
Uprkos našem očekivanju, a možda uprkos i samoj polaznoj piščevoj zamisli. Pomenuto je maločas mesto gde se kaže da je Aranđel „svojom senkom” dostigao Dafinu. Na tome se valja zadržati.
A ona je očigledno sadržana u zamisli da se pomoću raspoložive građe sačini celovita slika - što, u semiotičkom smislu, možemo nazvati književnim modelom - o
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Međutim namršteni harambaša upre pogled iznad njih negde u daljinu, pa se duboko zamisli, a rukom se igraše sa golim jataganom, po izgledu samo da naredi da mu poviju Spasu Čemerikića, te da mu odrubi
Bilo ga sramota od žena. Zamisli, izgledao je kao kakav Bugarin... S jadom stigao u Carigrad, o kojem se toliko I peva. Kad ono u zli čas.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Treba znati koliko je crni čovek plašljiv, živčan, pa da se zamisli njegovo stanje kada ga izvedu iz jame. Tek tada nastaje velika svetkovina, u kojoj ovaj, još uvek vezan za žrtvu, ima da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda pogleda Svetislava i Predraga, pa će reći: — Stvar je u ovome — on tresnu cigaretu i zamisli se jedan momenat. — Neko od vas reče da se Kajmakčalan može porediti sa aždajom koja ima dve glave. E, lepo. Slušajte.
Po tome bih rekao da su to Srbi. Gospod se zamisli, i reši se da lično siđe na zemlju i proveri iskaze. Sišavši na Solunsko polje, uze Gospod na sebe spodobije čoveka sa
Međutim, kod pešaka je smrt tekući posao. Sahranjuju nas kao neznane heroje. I onda zamisli, kako bi to izgledalo kada bi se mi sačekivali, a oni leže mrtvi po jarugama. — I još treće — umeša se kapetan Milija.
On se najednom utiša. Gurnem ga da vidim je li živ. On se trže i htede da skoči. Zadržao sam ga... Zamisli!... U ovom paklu on zaspao. Predveče odskoči kuršum i udari jednoga vojnika u koleno, gde otvori čitavu rupu.
Ili je to prokletstvo Tvorca, ako je život, ili evolucija, kako to ti, Ljubisave, kažeš, pošlo drugim tokom od njegove zamisli. — To ne znam... Ali znam jedno. Oko planeta obleću rojevi sićušnih svetova, koji se sudaraju i gase.
— To su fataliste... — Jest. Rat je, dakle, njihovo životno opredeljenje, a smrti nema bez suđena dana. — Komandir se zamisli, onda produži: — Kad se setim u kakvim sam sve teškim situacijama bio, pa izišao čitav...
Naš je plan ovaj. — Komandir se zamisli. Vojnici su ga posmatrali... Od njih će mnogi još noćas biti mrtvi. — Uspeh našeg napada zavisi od bugarskih objavnica.
— Bato!... Na „frontetu“ govorimo sve, a ovde ne smeš da štucneš... A-ha! — on se zamisli i mutnim očima kao da gleda u daljinu. — Tamo... na frontu su pravi sinovi. A u pozadini su kurve, kukavice, zabušanti.
— Pa nas tuku granate. Ne smeš nos da pomoliš... — Navikli smo već na to. Ali bre, brate slatki, zamisli: more, pučina, torpedo, ajkule... A ja plivam kao sekira. Ovde može čovek nekako i da se zakloni... Vrdaš levo, desno.
— U tome i jest težište cele zamisli. Za vreme od dve-tri godine mi smo energično napadali na svima ostalim delovima Solunskoga fronta izuzev ovoga, na
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
a mesto ne svima jasnoga matejca stavljen je običniji i opširniji šiljerac, i ovakva zamena baš odgovara Subotićevoj zamisli. Uz reč matejcem Subotić je u Liri dodao sledeće objašnjenje, zaista potrebno: „Ime jednog grunta karlovačkog”.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Onda teško uzdahnu, opet se podnimi i nešto se duboko, duboko zamisli. Najedanput ustade i poče nemirno gore i dole hodati po divanani.
Smota novu cigaru, otpuši je malo, pa je polagano spusti među one ostale, te se opet odboči na ruke i zamisli. Iziđoh iza strehe, a za mnom Stevica. — Pomozi Bog, oče proto!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Pa onaj će, bre, da pobegne dok ti to sve ispričaš. Govori, brate, brže. VIĆA: Kraće! MILISAV: Zamisli da si na saslušanju! JEROTIJE: Dabome, govori kao da si na saslušanju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako mi reče bilježnikov pisar. Čudo, a ono dvoje starih, mislim, o tome i ne sanja! Gazda Jova se zamisli. Lice mu se uozbilji i sa uglova usana nestade traga namrštenom osmijehu; produžilo se i podvojak jače se otpustio.
— veli ocu i, gledajući u vatru, prpa ožegom žeravu. — Čudo je, viđu i ja sada, — zamisli se otac. Ali nije se moglo drukčije... Zar pustiti zemlju u tuđe ruke?
I sve suče se onako, po njegovoj zamisli, u redu ... Petrovo ršanje doći će za koji dan na Dražbu; već je sudbeno ustanovljen i dan.
Poznaje tačno neka mjesta, i sinu mu pred očima Maša, pećina, odgojak i — zamisli se... Na ivici livade stajaše dugo, kao da ga je šum slapa uspavao i osluškujući i gledajući u vodu, glavna misao
Šjor Luka dohvati iz ladice staru, otrcanu knjigu i prevrtaše listove. — Dakle: Ante Čole — tri nadnice. Mladić se zamisli i reče: —Čini mi se tri i po. —Ne znam, sinko, neću tvoga! Zabiližim kako mi sin reče. U kući je; zovni ga.
— Ma i hoće se mužika, — produži, — kad smo ovako siti! — A onda svojim plavim očima pogleda u Ivu, uozbilji se i zamisli. Bože moj, da mi je samo znat' ko će po njemu mlatit'. Bidni naši trudi! — zaključi i stade ga opet smijeh.
No čim je ovoga popodneva odložio knjigu, zamisli se i sjeti svih nevolja koje su gonile čeljad među kojom se je rodio. Bijaše mu teško što mu sve više i više iz duše
Ča nisam činija za šjor—Bepa, pa me prvi meće na put... Fala bogu! — I starac se zamisli. Tako nastade časom tajac, dok se nanovo javi bolesnik: — Vidite, — reče iznemoglim glasom, — da vam pravljam, ne bi
— Ko jema ča govoriti mu? — Ustade posjednik Tadić i kao zamisli se... — Niste pitali rič! — opazi gospodin načelnik, — ...Ma svejedno možete govoriti.
najmanje šest fiorini ... Žena se zamisli, drugi pak zabrinuto gledahu preda se. — Neće se nikako moć'; hoće se i sviće platit'!
— A žuljevi, a suze sirotinjske? — Ko za to pita! A ja najbolje znam ko je on, zamisli se Ivo. Pa nastavi: — Čuo sam iz usta onih koje je ljuto ucvijelio, a ima ih dosta...
Toliko da se prođe vrijeme... Ovdje je silno dosadno! ' Pa se kao zamisli, i upre prstom u čelo: — Ovdje se mora čovjek nasilu oženiti... Blaženi veliki gradovi!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Provešće tu sedam noći. Ništa mu nisam rekao. A i šta sam mogao. Ako bih ga odvraćao od te sumanute zamisli, on bi me nazvao mlakonjom i rekao mi da je moja ljubav prema Hristu sumnjiva, da više volim udobnost od stradanja i
Pa ipak dogodilo se nešto što me je nateralo da odstupim od svojih zamisli. Dorotej je ponovo bio izašao iz tvrđave. Ustao je pre svitanja i otišao valjda da traga, kao i obično, za biljem.
Svet bi postao nesnošljiv kad bi svi ti sumanuti podvižnici mogli da ostvare svoje lude zamisli. Srećom i podvižnik mora da spava, da jede i da prazni creva.
Računao sam, sasvim pogrešno, da će se momci brzo zasititi rada, ili da će im barem presahnuti nove zamisli kad jednom okončaju ove koje su započeli.
Šta sve nismo mogli. Kakve su nam divne zamisli ostale neiskorišćene. Mogli smo ih obesiti za noge i šibati ih žitkim brezovim prućem, dok im se grešna koža ne otvori.
Ilić, Vojislav J. - PESME
On smućen lagano sede, Počeša kukove lenjo, poražen od ove bede, I zamisli se mnogo. On joj je verovô slepo, I posle dvadeset leta ona ga obmanu lepo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svaki top, kada izbaci projektil, trgne, kao što znaš i razumeš, malo unatrag. Zamisli sada da smo uz naš vasionski vagon pričvrstili jedan top, bolje reći neku vrstu mašinske puške, pa iz ove izbacivali
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
izdaje šaljivo-poučni Jed i med, delo složene zamisli koje ujedinjuje pedagoško-teorijsku raspravu (obimni Predgovor) i antologiju poezije i proze očigledno sačinjenu za
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Te je večeri otpočela u toj jakoj i smeloj ženi njena prava funkcija, iz koje će zatim izlaziti sve njene zamisli, odluke, pokreti, reči, dela. Tih dana se desilo i ono sa služavkom Paulom.
To ga ruži, ako tu stranu lika okrene. Kad se zamisli, ispravi glavu nekako izazivački, lagano diže i spušta kapke na očima, i usne mu se uznemire.
I ide mi od ruke neverovatno! Zamisli, u Londonu su ljudi zadovoljni sa mnom! Znači, ima doista u meni štofa za trgovca i finansijera.
Na šta će to da izađe, ne znam. A rek'o bi, dobar čovek. — Žena odmrdnu ramenima nekoliko puta, i zamisli se. Nije u taj mah mislila na činovnika, nego na krompirište: da ga komšija nekako ne smota.
Pa se tek pred nekim natpisom duboko zamisli, zaboravi na sadašnjost. Kroz neku, ovde u varošici ispisanu reč velikana Grka vezuje se sa svetom, sa zakonima
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Deder ti, Pero, napiši reč dud! Razume se da bi se i Pera zbunio dok mu ne bi učitelj rekao: — Zamisli jagnje na ražnju izmeđ' dva turska nužnika. I Pera bi se odmah setio te reč napisao.
Pa ipak, dečja je mašta umela da zamisli na njegovim plećima hermeline, na glavi krunu i da veruje da na koritu sedi miropomazanik i da mu sa strahopoštovanjem
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pa se okrete nama. — Hitno odstupamo. Sa susednog sektora pešadija odstupila. — On se najednom zamisli. — Uh... tamo je naša baterija! Da li su je izvestili pešaci?
Komandant puka predade raport i Kralj se zaustavi u sredini puka. — Pomoz bog, junaci! — Bog ti pomogao! Kralj se zamisli jedan trenutak, onda se uspravi, pogleda okolo sebe, pa progovori: — Junaci, braćo...
Ali zadržaše nas neočekivano na pola puta u Ćupriji. Tu se istovarismo i na jednoj poljani podigosmo bivak. I zamisli, dok se u Bugarskoj vršila uveliko mobilizacija i koncentracija trupa na našoj granici, mi smo sedeli, dvesta
A ti znaš njega... On je u stanju da digne na noge celu bateriju za neki mali kaišić, a tek zamisli sad... U pitanju je bio konj!... Pozvao je odmah sva tri komandira. Sav uzbuđen, pitao je čiji je ovaj konj...
karu. Sećaš se?... Jest, baš dvadeset četvrtog oktobra. — Komandir zaćuta, pa me značajno pogleda. — Zamisli... Ako rat potraje još jednu godinu, ovoga datuma treba da se čuvam. Otišao sam toga jutra na osmatračnicu.
Najureni iz zemlje, na tuđoj teritoriji, saterani pod ove krševe... — Ama to je moje predosećanje... Eto zamisli... zaključimo sada mir i hajd’ kući. — Zar ti misliš da je to dobro? Onda otpoče razgovor.
Da ne beže!... Pita me danas podnarednik: „Gospodine kapetane, zna li se kuda ćemo?“... Zamisli!... Da smo pod drugim prilikama, ja bih mu nos razbio za tu drskost da se ja njemu ispovedam. Sada ne mogu.
reče Dragiša i produžismo put. Glad počinje i nas da muči. Sedimo pokraj vatre i samo govorimo o jelu. — Zamisli da se neko našali sada, i tresne pred nas punu korpu vekni. — Bože, ala si lud! More peksimit, pa sa čajem...
— Zamisli, da ja nisam išao... Konji bi sutra polipsali... — Eh, to nije isto. Konji bi nam zaista polipsali. Ali ako pop Momčilo
Skela se nešto malo nakrenu, i uzdah polete iz naših grudi. Ipak, ipak, zemlja je čvrsta... — Pobratime, zamisli sad... — Dodirnu Dušan Luku po ramenu. — Marš!
— Kapetan Lazar gledao me je značajno i smešio se. — A ti tako... u ćorsokak?... Sveca li ti detinjeg. Zamisli da smo bili pod artiljerijskom vatrom?
Ovakva naređenja za vreme rata postala su gole fraze. Mnogo štošta se i ne događa po zamisli štabova, koji često pripisuju sebi u uspeh i pobedu koju je po svome nahođenju izvojevao neki kaplar Ćira, sa svojom
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Težak i opasan je put do njega. Zato ga niko nije video, niko ubrao. Zamisli se i sneveseli Vedran. Vreme polaska došlo, a njemu se ne ostavljaju ni grabić, ni breza.
— Ja nemam šta da ti dam... — majka zaćuta, a Varalica se zamisli. Ko bi pristao na podvig pri kome se ništa ne dobija, a život gubi? A opet?
A opet? Nema tog koji je Smrt — varalicu nad varalicama — prevario. Žestoko zamisli se Varalica. — Pa, dobro! — reče napokon. — Šta ti govori da onaj jedan gutljaj, ako do njega dođem, neću sam popiti.
— reče napokon. — Šta ti govori da onaj jedan gutljaj, ako do njega dođem, neću sam popiti. Sada se majka zamisli žestoko, poćuta, pa reče: — Ne znam, ali verujem da ćeš ti spasti moje dete...
— Micko se osmehnu i poče novu igru. Radan je uzalud pokušavao da zamisli Breg Svetlosti, put kojim se stiže k njemu. Konačno mu se učini da je Breg Svetlosti tamo gde je Micko, odmahnu rukom i
Pokušavao je da u sebi zamisli Grad i Zamak, ali svaki put bi mu se činili drugačijim. Jednom je Grad imao ulice popločane suvim zlatom, a krovove od
Ali, makoliko da se trudio, nije mogao da zamisli Ključ. Čas je bio ubeđen da je ogroman, raskošno izrađen, zlatan; čas da je malen i potamneo od vremena.
— slikar se još jednom, ćuteći, pokloni, a Carica se duboko zamisli. Sve je ispalo složenije nego što je pretpostavljala, a slikar je drzak i, primera radi, trebalo bi ga skratiti za
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Čitavu ćemo četu stvoriti ovdje u Prokinu gaju. Jovanče se zamisli. — E, nećemo primati sve bjegunce iz škole, samo one najsigurnije, one koji neće nikom odati gdje nam se nalazi četa.
— Bogami, ja se ne bih usudio — prošaputa Mačak. — Naročito ne bih bez rezervnog umetka za lampu. Zamisli: izgori ti baterija, a ti ostaneš u mraku, u vodi.
radi i lako se odlučuje za svaki nov posao u logoru, a ćutljivi osjećajni Vanjka, na svaki njegov predlog najprije se zamisli, ali kad se jednom krene, iako spor, prestići će i na kraju nadvladati onoga najvatrenijega.
Iako je Stric tvrdoglavo dokazivao da se Lunji sve to priviđa zato što je strašljiva, ipak se čitava družina uozbilji i zamisli. Čak se i mali Nikolica zabrinu i prijekorno upita svoju kuju: —A ti, Žuja, još ništa ne osjećaš?
— prenu se Stric — zamjenjujemo Nikoletinu. — Tako je. Sad se strina Marija na nas oslanja — potvrdi Jovanče. — Zamisli: ona samo zovne, a mi uprtimo svaki po jedno breme drva koliko ono Nikolino, pa pred njezinu kućy.
! S puškom će on doći! — tvrdoglavo je ponavljao dječak i uveče u krevetu, žmureći, uporno se trudio da zamisli Nikoletinu pod puškom, uniformisana, kako prolazi drumom ispod Prokina gaja.
— Eh, kako nijesi znao! — pobuni se Jovanče. — Ta vidio si da gone vezane ljude. Nikoletina se nešto zamisli, počeša zatiljak i pažljivo pogleda u dječake.
Đoko Potrk nešto se zamisli, poče da se smješka i neočekivano reče: „Lazar Mačak, vešti brat, više vrijedi neg sav rat.