Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali oni to nisu čuli, već bi isto onako produžavali da se vuku, idu, zamiču po drugim maalama, kućama, jednako derući se kroz noć. — A, Turci, a, a!...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A Petak žalno: Padaj, pčelo kraja, „Na krilo izgubljenog raja“. Klopara točak klimavog ustrojstva. Za mukla gorja zamiču kolica zemaljskog toka.
Šta peći sebi, dok još traje služba? ŠLjIVA SRPSKA Gledam: za suzu srpskih terena, kao u žalbi, zamiču bratstva udišu, usput, miris od séna. Slušam i žagor: kao kad pastva hrišćana kreće, zorom, u žetvu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na jednom proplanku pojaviše se konjovoci sa konjima: jedan, dva, tri... ima ih više, i već zamiču u šumu. Negde u daljini pripucaše puške, ali oni i dalje idu. Sigurno ih niko ne gađa.
U daljini se čuju pojedinačni pucnji. Patrole su se sigurno srele. I poslednje pešačke jedinice zamiču među šumarke i visoke kukuruze u pravcu odakle dopiru pucnji.
Tek sada... Setih se tada baterije, gde se služba obavlja kao za vreme mira. I još nalaze da im pasulj nije dobar, pa zamiču u selo za kokoške. — Jednom baš ’nod’ kod onog drveta, probušiše mi kazan. Srećom, bejaše kupus.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sve im se dopadaju, ali najviše Azija. Za simvol Azije najviše zamiču oči seljacima. Nakupe se pa je gledaju i diraju jedan drugoga njome a grešnoga čiča-Trifuna, sedamdesetpetogodišnjeg
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kao nečim potopljeni .,.. Ali veselje prevlada. Božičini obrazi preplanuše kao vatra, a u tamnim očima što na nj zamiču jednako nešto igra, mami ga i jari.. .
I već oči zamiču na otvoreno polje, da sa curom pobegne, i, mašući nožem; polako prodire. A graja, pokliči čuju se sve jače i jače: —
Dok oni, nasmejani, tako pričaju, njegove oči nemirno zamiču u stranu i oseća kako se nešto sladunjavo u njemu zameće. A sunce, žal i vreo zadah mora unose u naslućenu sladunjavost
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
svetla: kreću se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču u čaršiju, i magla je sva „ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana i kuća”; kad skrenu u tečinu ulicu i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Poslije, kad se sastasmo kod crkve ili u putu, čisto vidim da mu na odmet ne bih bila; vidim, zamiču mu oči za mnom... Ali pusti kraju, ne pitaj! Nije mi ni u volji, visi mu podvojak kao u vola... a kuljav... Ha!
Petar ih ustavlja, a komšija Pavao, pijan, kome se već davno zamiču oči za Cvijetom, ljutit što ga Radivoj preteče, hvata je rukom, da je istrgne iz Radivojeva zagrljaja.
uze krišku pršuta vilicom i na tanjiru reže ga nožem; to on ne može da podnese: jedi se u sebi, i oči mu jednako tamo zamiču. Najposlije, primorsko vino razveza jezike, a nakon pečene janjetine pije se bolje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vetar uskovitla vatru i mi se podigosmo, okrećući joj leđa. Tek tada videsmo kako vojnici zamiču u selo, među arnautske kule. Kapetan Radoslav prati jednoga podnarednika da ih vrati. — Drenica je ovo...
Vojnici tumaraju po logorima i dogovaraju se. Neki se opraštaju javno i odlaze. Drugi kradomice, noću, i zamiču zaobilaznim putem. Ali većina ostaje zbunjena, neodlučna.
Iz daljine zapažamo kako kolona skreće nalevo i već prvi zamiču uzbrdo. Mi se primičemo lagano. Zatim zastajemo. Opet krećemo.
I tek pomislimo da smo na vrhu, a pred nama se izbočio još veći vis, i tamo vidimo mravlju kolonu vojnika koji zamiču. — Ah... zemljo, i ko te stvori! — psuje neko. Sa visine opažamo pozadi nas kolonu vojnika, sve jedan za drugim.
Negde na začelju podigla se velika prašina. Sigurno je top zakačio za ogradu od kamenja. Sretosmo ranjenike koji zamiču za ogradu. Pred nama se ukazaše konjovoci. S puta — viknu komandir.