Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” „Utom dođe s onim oficirom i Mijuško. Pita ga car: tko je on i šta je tamo radio i ko ga je na to poslao. — Zamuca moj g. Mijuško: ,Vaše Veličestvo... Vaše Veličestvo... ja sam šnajder!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Šta ćeš tamo? Zar nema paše i po drugim brdima? — Ta... ono... ima... — zamuca Radojka. — Ima, jakako! Ali nema onog dronje, onog Strahinje, što povazdan ćurlikâ u dvojnice!...
Dela još po jednu! Sutra je nedelja. Ne čeka nas nikakad rad. Dede, popo, nazdravi! — Može, može, ja!... — zamuca pop, pa uze čašu, diže se i kao da htede nešto reći, pa samo popi i sede.
Kostić, Laza - PESME
Ti li si nesrećo, ti li si kugo? Al' čekaj samo, nećeš mi dugo!” „Vladimire!” zamuca lepojče ubavo, „da l' Vladimire il' igumne Varnavo? za ime boga da l' sam čula pravo?!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Zamuca vođa: „Tako mi brka, đidija ovaj sve živo krka! ... Do sada nisi bio nam znan. Odakle ideš? Gdje ti je stan?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ja, znate... spisak potrebnih stva... stvari da sastavim, zamuca iznenađen i zastiđen kicoš. Beše pocrveneo od sramote, pa ne zna kud će oči.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Predveče se vrati žena kući i zaprepasti se kad kod kuće nađe, mesto muža, nekakvu grdnu pticu. — A-a-k-ko si ti? — zamuca žena drhćući od straha. — Ku-ku! — odgovori pekar. Žena poznade muža po onim njegovim zelenim, pakosnim očima.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali i ona se pribra. Ne ustuknu. Još manje, kao što bi druga, da pocrvene, zamuca i od stida pobeže, ostavljajući roditeljima da mesto nje oni odgovaraju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik pade u prašinu, a on zamuca: — Tako mi dece!... Živa mi deca!... Braćo moja!... — Diži to! — viknu Pantovac.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Onda nam nema druge nego u Gaj — reče Jovanče. Negdje iza prvog brežuljka pripucaše puške. Mačak problijedi i zamuca: — Evo ih, čuješ li! Dječaci trkom upadoše u Prokin gaj.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što iskaš, što ti treba? — Iskam, trebe mi srma-mustaći... Lele, — trže se mala — posmešila sam se! — zamuca zastiđeno devojče i pokri šakama pocrvenele obraze. — Trebe mi, ete—te, iskam srma-belenzuci...