Radičević, Branko - PESME
Sve je mirno, i žbun i drveće, Ni se travka, ni se listak kreće, A tičice mukom zamukoše, Svoja gnezda tražiti odoše. Sve je mirno, ka u kakom grobu, Sve se nada nekom strašnom dobu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Opraštaj se s pustopašnom braćom, pozdravljaj se zauvijek s Bihaćom. Zamukoše sobe internata i u njima smicalice Bačke, osta pusta cesta za Pritoku gdje smo krali orahe seljačke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Granate su uz strahoviti tresak rile zemlju, prevrtale rovove, obarale drveta, kamenje je prštalo... Puške zamukoše pred užasnim i veličanstvenim prizorom.
— izlete iz kukuruza jedan pešak. — Ura, ura! — razležu se povici naših pešaka iz daljine, i baterije zamukoše. Ne čuje se više ni puščana paljba. Vetar rastera prašinu i sunce granu. Ljudi se uspravili.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
?“ „E, da nije u Ozriniće, može biti da bi u Cuce!“ primjeti Ozrinić. U to posjedaše i zamukoše, jer Milica bješe donijela rakiju. U ono doba nije se za kavu ni čujalo u ovim krajevima.
Pa... pa, Bog zna, s vremenom, mogao bi doći još jednom da... nas vidiš.“ Opet zamukoše. Ona se diže. Janko je povuče za ruku, ali se ona bješe ukrutila, te i on držeći je jednako, ustade.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— oglasi se neko iznutra što je razgovor slušao, te se nadviri da vidi ko je. —Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju. —Zašto zaranije niste našli spalo? — upita opet prvi. —Eto, nismo! A poginućemo! —Priđite, priđite!
Dvoje nejačadi ostalo s njime..... Dođoh da štogod zaslužim... I Božić se primiče, hvala bogu! Svi zamukoše. Plamen je izdisao; časom bi samo oživio kad bi vetar odozgo du'nuo i uspirio ga.
—A kud je Pero? — napokon brižno upita i zagleda se u čeljad. Svi zamukoše, niko ne mrdnu. Ona pretrnu, nasluti nešto teško.
I kad on pogleda u društvo onim svojim velikim ispitljivim očima, s osobitom radoznalošću, ljudi zamukoše i nastade časom tajac. Ali oni iz gomile dave se od prigušena smeha. —Kasno je, — javi se Pavlova žena. —Ha, žao ti!