Matavulj, Simo - USKOK
ovi je s nama i sa svojijem barjakom uzimao Budvu, Novi, Cavtat, bio se na Kamenom, rvao se s carevima, pa sad mu se, zanago, čini, kao i meni da je sve to snijevao! Ali mu svijetli obraz i lijepo ime, vaistinu, niko ne ote dovijeka!
— Hej, što bih se obradovâ, da po sreći pogodim! Svi mlađi, pa i njeke od ženskih zagrajaše: — Zanago i ja!... Zanago svak!... Daj bože!... Pa da ga oženimo! Vele, zgodan je kao đevojka, a od velike kuće!...
— Hej, što bih se obradovâ, da po sreći pogodim! Svi mlađi, pa i njeke od ženskih zagrajaše: — Zanago i ja!... Zanago svak!... Daj bože!... Pa da ga oženimo! Vele, zgodan je kao đevojka, a od velike kuće!...
Goru, pa i po Primorju, po Hercegovini, po Bosni, po svoj Srbiji i bog te pita dokle, đe gođ ima Srbalja, a ima nas zanago za jednu dobru carevinu, nâko što smo rasuti, kao stado bez pastira, i što su pod tuđinima, radi grijehova našijeh
Tijem si mi, zanago, bliži srcu!... dakle, kao što rekoh, ono su ti sve običaji naši, ali u mene je to polovno, prešno, kao mimogred, jer
i zbog te rabote, kao i zbog svake svoje, e bi bez krtole narodu bilo mnogo gore nego što je, kao što mu je zanago bilo bez nje.
Knez se čudio i smijao. Nalivši čašu, reče: — Blago tebi, sinko, kad si tako učevan, a zanago i meni bi blago bilo kad bi ti ovijeh dugih zimnjih noći pored mene vako sjedio i pričao mi kako je u svijetu, a
Ovaj naš striko Mrgud, stari barjaktar, zanago najstariji u Crnoj Gori, imao je gdje zaglaviti i pedeset puta! Sav je izvrešetan zrnima, ali mu je bog dao vijeka, pa
Vladika posla kneza Draga s pismom ruskom đeneralu, koji bješe na Mokrinu. Taj se zanago zvaše smiješno: Popovdopola! — Popvdopulo — ispravi Krcun. — Viđi đavola đetinjeg!
— Moj brajko, to je dobiti! — viknu njeki. Drugi dodade: — Zanago, ne bi tako satro Crnogorce, da ih je toliko! Stari Mrgud reče: — Glaj ti opet ovoga Janka, ovoga đavola đetinjeg,
— doda Krcun. Njekoliko momčadi potekoše da nađu palice. — Sad ko će se sjeći s Jankom? — pita Krcun. — Ja, zanago, neću, jer ja vjerujem da će me nadgornjati! A-nu, ti, Labude, koji kažeš da ta vještina ne pomaže!
Kako će presuditi za tolike mrtve glave!? — S pomoću božjom, kao i do sada! — priča treći. — Zanago, bez samahne božje pomoći, tu ne pomaže ljudska pamet! — veli četvrti... — Pa eto biće jedno čudo više.
Radičević, Branko - PESME
Bože, Bože, dakle baš zanago Da ne vidim što je srcu drago! Šeta tamo, pa šeta i amo, Šeta desno, pa šeta i levo, Još jedanput, još jedanput
“ Zaman muči, zaman se otima, Sve ga većma slutnja obuzima: „Dakle nikad — dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago — Nikad više —“ tu mu konjic rže, On iz misli preteških se trže, Te pogleda nebu ka
“ Opet sluša: „Ništa, opet ništa.“ I dugo je Fatima slušala, Dugo tako jadna se varala — „Ali sada — sad zanago bješe, Baš od gore kô da čarne dođe —“ Fata sluša, oh ti njezin jade!
Oh, lije suze, one suze tije, Kô ruža bela kad se sunce skrije, Ma ruža sunce videće zanago, Al' oće l' ona svoje sunce drago? Oh, đavo kleti svuda svetom njuši, Pa jade spravlja čovečijoj duši.
Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će doći, zna zanago. 6.
No da sve vam kažem pravo: Kad vas ono zgleda tada, Prepado se mlada zdravo, Jer pomisli baš zanago Da mi uđe staro drago. 67.
Al' naš eto soko sivi Nije za nju da ne aje, Ma za ženu, što bi lagô, Ne bi je zanago. 78. U njezini mladi grudi Silan za nj se plam razgore; Da g' ugasi, on se trudi, Kloni je se de god može; A što
mrtvac ne ustaje, Da on umre, prilika je, Tako l', nako l', svejedno je, On prekuži muke svoje, Ali ona — oh zanago, Ne prežive ona drago. Kad za goru sunce pane, Mora i dan da izdane. (31.
Pa kad udri jošte grom taj ljuti: „Bože, Bože, na što ovo sluti? Avaj mene, dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago?“... Tako Mile — on to glavom beše — Take misli njega saleteše. Al' zamalo...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
E, bogami, nositi ovakvog momka od Ozrinića dovle, gotovo bez preduška, bogami nije lak posao!“ „A ni meni, zanago, gaziti od Crmnice pa od Crmnice amo!“ reče neko momče.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kud si mačem naperio Tud si perom nadmačio, Svedok ti je život ceo, Svedoči nam što si hteo, — Hteti biva i zanago, Ti si mogô i pomagô.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ne vragoli mi, ne smej se, vragolanko. To u rodini ona boluje setu bez leka. Zanago rosne u jutra crvenom vrvcom vezivala. Zanago svele u večeri suzama zalivala.
To u rodini ona boluje setu bez leka. Zanago rosne u jutra crvenom vrvcom vezivala. Zanago svele u večeri suzama zalivala. Tuđini umom ja ginuo, Boga ni osmeha njoj. Prosti me, rodino blaga.
Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje. To ženik svate provedem. Krv pjanim brizga na rese, zanago, sejo, mre mi na ruci nevesta. Po bledu za noć sahranim, ili to utrne srce za dalji nekud poj.