Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su se bili okupili oko njega i stajali, zanemeli, očekujući naređenje i znak, da krenu. U tom trenutku, i taj, inače grubi, debeljko, bio se sažalio na tu balavadiju,
Lično je bio poveo ataku! Isakoviči su bili zanemeli, i pocrveneli, kad im je čin saopšten. Petar je akt potpisao – Đurđe i Pavle su odbili da potpišu.
Njene su oči gorele, kao u groznici. Ni Varvara, ni Petar, ni Pavle, nisu to od Ane očekivali, pa su bili zanemeli i noseve u tanjire zaboli. Međutim, Đurđe se savlada.
A zanemeli su, kad su čuli da se seku jezici, i da je i žena Bestuševa zagatila Sibir. Đurđe je tih dana bio doneo u kuću knut.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Slatko je jeo. Vojnici se pritajili. Čak i oni razmetljivi kao da su zanemeli pred strašnim prizorom. Nikome nije do šale u ovoj teškoj atmosferi, ispunjenoj dahom mrtvih ljudi.
Poslužioci, zanemeli od užasa i straha, zauzeše svoja mesta... Ali, neprijatelja nigde... A vojnici se na onoj obali dave i kidaju most,
Još odjeknuše dva pucnja... Kao iz neke dubine, začu se drhtav glas trube... Zvuci su jezivo parali noćnu tišinu. Zanemeli vojnici stoje nepomično i slušaju... — Šta je ovo? — pitamo Jovu, starog štabznačara.
Još jedan, drugi, treći... Gr-ru... Gr-r-r-u, odjeknuše eksplozije teških neprijateljskih granata. Potom tišina. Zanemeli posmatramo i slušamo samrtnu huku... Vetar pirnu i nekoliko uvelih listova padoše među nas.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tela će vam se izgubiti i krv biti sve tanja i tanja; zanemeli ćete ljubiti vrhove cvetnih trešanja. Dolazim skoro a doći će i dan kad će dosadanje biti svejedno, kad će i vaš dah
Tu, opet među maslinama, u zemlji koja liči na dalmatinsku, leže oni sa Uba, Morave, Đetinje, tvrdi i nemi, zanemeli zauvek. Kraj barovitog mora, ispod sela Kondokali, zarasla loza. Na jednom brežuljku opet grobovi, ispod kukuruza.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
bedemi Stambol-kapije dugo su bili spokojni, onda se ogromna noć odjednom, sva, nečujno iskosila u svojim bezdanima, zanemeli su dahovi svih ponora, kao da se začula ona pesma, Vasa je poleteo a njegov uzvik „Za mnomte, braćo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ležimo zgrčeni, zanemeli, ali naježeni i narogušeni, spremni da i na nebesa udarimo. Nekako pred podne obrati mi se telefonista: — Gospodine
— Vi mi, dakle, ne verujete? — Ne! — rekla je tiho. Izvukao sam svoju ruku i išli smo zanemeli jedno pored drugoga. Stigli smo u onaj skriveni kutak. Zastao sam. Ona se odmakla jedan korak i ostala oborene glave...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Od zaglušne huke, rike i lomljave nije se čuo ni jauk ranjenika. Živi su zanemeli od užasa, pribijeni uz zemlju. Svakoga časa zahvaljivali su Bogu na milosti što im je podario još koji sekund života.
Ali sa druma dopirali su glasovi: — Kad propada država, neka propadne i privatna svojina! Sedimo pored vatre zanemeli i tužni. Imamo osećanje kao da se nalazimo u nekom uskovitlanom vrtlogu... Zemlju napuštamo.
Komandant zaćuta. Oficiri su stajali u stavu mirno, zanemeli kao da slušaju pogrebno slovo. — Hoćemo li dobiti pismeno naređenje?
Njene su oči gotovo potamnele, usta otvorena. Mrtvačko bledilo rasulo se po licu. Dah je zamirao. Ljudi zanemeli. Iako gotovo na svakom koraku vide ponekog mrtvog vojnika, stoje sada skrušeni i zbunjeni.
Pešaci ćuteći seku grane i stabla, i bacaju na put. Opšta nevolja kao da je pridavila ljude, koji su zanemeli i tmurni kao ovo sivo nebo.
Posmatrali smo zanemeli. U našoj svesti pojavi se vizija bojišta, mrtvih, ranjenih. I jedna misao, koja je dotle podsvesno tinjala, pod uticajem
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Konačno, dođe i trenutak u kome je slikar mogao da počne sa slikanjem Caričinog presvetlog lika. Dvorani su, zanemeli od strahopoštovanja, gledali kako on na platno prenosi sjaj najsvečanije Caričine haljine, pa šarenilo njenih vezenih