Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
odrastao, pa kao čovek koji iz jedne pomračene sobe izađe te u beli svet ili u sneg pogledi, pak mu se odma i vid zanese, dok malo oči protre. A ja?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I zar nije lepo biti hajduk? Gospodar si dokle ti puška nosi!... Sam sudiš i oprašaš!... Pa se zanese. Misli ga nosiše po gorama i planinama... I družina mu se divi i bira ga za harambašu! — Stanko harambaša!...
Slušaće oni mene kao snaše!...” I predade se tim mislima. Glava mu se zanese... on potonu sav, gledajući kako ruši i pali... Čibuk mu davno ispao iz ruke... Njemu se učinilo da već dela.
Htede viknuti, ali ne može. Umre svaki damar u njemu... Glava mu se zanese. Vrata se otvoriše lagano. Neko vrlo oprezno uđe u sobu, tako oprezno da nijedan pandur ne oseti... — Ko je to?
Ti ćeš još malo pa, kao i marinko, otparkivati svaku rečcu što ti ko kaže — Turčinu!... Kako ti tako zanese pamet, ja ne znam!... — Ali, popo... — Šta ali?... Pa ti si danas po njegovoj volji izabran za kmeta.
I, došav na izvor, umi se i napi, pa ga razgali ona hladna voda... Sede na ovu zelenu izdan na obali, pa se zanese... Voda je hukom žuborila ispod nogu njegovih, a taj mu je žubor godio duši.
I neka je blagoslovena ona njena ruka: čega se prihvati, napreduje!... I zanese se starac hvaleći Jelicu... On pričaše o njoj najlepše. A Stanku ode pamet daleko, daleko...
Kao da vidim i boga i anđele njegove!... Samo tako!... Slušaj me dobro!... I slušaj majku... Doneću ti dara da ti oči zanese! Što pašinice nose, to ćeš ti nositi!... — Ništa mi ne treba, samo mi ti dođi!... Ti si moj najlepši i najveći dar!...
Ne pade mu na um ni kuća, ni stara mati, ni Jelica!... To pa — to... I to mu diže dušu u nebo... I kao da ga opi, zanese se... On je svojim očima gledao lom što ga pravi oštra sablja njegova...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nećemo mi biti nijedno gladni dok si ti međ' nama! Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino. — Marice, — poče on — zar ti?... Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta.
Kapetan baci uže momcima koji se čudiše njegovu poslu, zanese se i malo što ne pade u vodu. I kad mu žena u onoj tišmi i guranju pade na prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda
Na nogama mu pantalone, a gore samo košulja. Bosonog leži i čita nekaku kupusaru. — Pomozi bog! — reče pop. Učitelj zanese objema nogama kao rukunicama, pa ih spusti niz krevet. Turi kažiput u knjigu, pa je metnu u krilo.
— Učitelj! Pop dahnu dušom: — Srećan mu put! — Šta? — reče Aksentije. — A Mara? — A? — I ona s njim! Pop se zanese, i a da padne nauznak, a seljaci ga prihvatiše. U taj par Pavao izleti iz avlije s kolima i s konjima! — Sjedajte!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Svakom svoje!“ Međutim, kad je Ana otrže od Pavla, Varvara se zanese i poče, grčevito, da plače. Petar je začuđeno posmatrao svoju ženu, ali ništa ne reče.
Isakovič nije nameravao da izneveri tu upaljenicu, koja mu se tako bestidno obesila o vrat – ako zanese i ocu se vrati.
Matavulj, Simo - USKOK
I mladić se zanese. Šta bi mu nedostajalo kad bi dovijeka živio priprostijem životom, među slobodnijem i ponositijem narodom, uza ženu
Kako njega zaplijeni ljepota i u prostoti neobične duševne osobine, tako i nju zanese Jankova muška ljepota, hrabrost, prosvijetljen um i nježno srce.
Radičević, Branko - PESME
Bože, Bože, grdna jadna, Sve joj telo zadrktalo, Kâ vijar joj mozak lati, Zanese je nesretnicu, I da ne bi kraj nje mati, Bi panula o zemljicu, Ma je majka privatila, I na odar položila.
XV Sad grom puče, sve zatrese, Zasinu mu ća u dvora, Malo što ga ne zanese, On se nagna na prozora. Kada tamo, oh žalosti!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I onda, zanese se, pa otpočne da priča svoj život, mesta i gradove gde su bili, kad su išli na hadžiluk s dedom... Onda nabraja,
Polako dođe pa i prođe podne. Seo sam blizu prozora i uzeo da čitam. Iz bašte duše vetrić. Zanese me čitanje, utonuo sam u pripovest, pa gotovo i ne dišem.
— I opet, kao da nije ništa bilo, nastavi, zanese se, u ono nameštanje kose mu po čelu. Htedoh da ga poljubim, ali me stric zadrža: — Ne ljubi se sad!
I zato nije htela nikoga da vidi, niti da iziđe iz sobe. Jednako je ležala. Od teških misli ponekad se zanese, pa čitav dan ne zna za sebe.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
I kakav angel ukaza mi se iznenada! Kako me zanese, kakvu mi sreću donese! Može li biti većega ščastija nego od takovoga angela ljubljen biti?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I taman opališe poslednji metak, tada Trailo raspali busenom zemlje Jankulja, pomoćnika nišandžije, koji se samo zanese i osta zbunjen na topu. Povikaše vojnici da se skloni u zaklon, i jedan ga svuče kao vreću u rupu.
Vozari već polegli, u galopu izlaze na nasip, da se zadnjak gotovo zanese, i onda opruženim trkom niz drum, bez određena cilja i pravca.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
od te maglovite zebnje, pogleda na Gojka, koji iđaše gledajući pred noge, duboko zanesen u misli, pa se i sama opet zanese mislima. »Čudnovata je, baš!... premišlja Gojko deseti put jednu istu misao.
Ona se zanese, ne slušajući šta se radi oko nje. Kad iziđoše u portu, po svršetku službe, drugovi se upoznaše. Mesni učitelj je starij
I danas joj srce jače zakuca kad se seti tih dana, a duša se zanese u slatkim snovima.. Pisar i Ljubica veselo priželjkuju u toploj sobi, šapućući jedno drugomu o ljubavi i sreći, a u to
Oči mu se prikovaše uz to čisto plavetnilo, i on se zanese, gledajući i misleći... Preleti po neki srebrnast oblačak, pronese se tiho, nečujno, preko nedogledne pučine i rasturi
već oseća lako drhtanje u svemu telu, čim ugleda Vlajka; srce joj jače, mnogo življe zakuca i ona se sama nekako zbuni, zanese... a pred očima joj tako svetlo, tako lepo, čarobno...
nekakav strašan mrak, crn, neprovidan... Najpre se samo zanese, kao kad se dobro napije vina, pa posle sve više i više..
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
66. “Obazri se, lepa Cveto, majka te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrve.“ “Obazri se, lepa Cveto, otac te zove.
“ “Obazri se, lepa Cveto, otac te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrove.“ “Obazri se, lepa Cveto, bratac te zove.
“ “Obazri se, lepa Cveto, bratac te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među devere.“ “Obazri se, lepa Cveto, seja te zove.
“ “Obazri se, lepa Cveto, seja te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među zaove.“ 67. Mlad mladoženja, ružo rumena!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
ovim čudnim utiscima, ne mogoh cele noći zaspati, i tek pred zoru što me, obučena, s naslonjenom glavom na sto, zanese san; a kao da čuh neki strašan, demonski glas sa zlobnim kikotom: „To je tvoja otadžbina!... Ha, ha, ha, ha!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ah, kako se rasejano teta okrene, preleti očima preko deteta, promrmlja nešto nejasno, i opet se zanese tamo... s njim! ... Sad je već jasno... Izgubljena je pozicija. Drugi je zauzeo njeno mesto u tetinu srcu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
znao da ženske trče za bleskom, sjajem i šarenilom, pa se bojao da i Mića »Oficir« svojim pandurskim bleskom ne zanese taštu Ljubicu, pa će onda đavo biti kriv.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
mene je spremio da oblazim zemlju svukoliku, da uredbu vidim kako stoji: da se vuci ne prejedu mesa; da ovčica koja ne zanese svoje runo u grm pokraj puta; da podstrižem što je predugačko, da odlijem đe je prepunano; da pregledam u mladeži
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A često, isprva tiho, za sebe, docnije jače i glasno, počeo bi da peva. Pa se tek zanese, počne na sav glas. Mati ne sme da ga prekida. Samo ga otud, iz obasjane sobe, sluša.
Bojali se da se tako ne zanese, pa ne samo kod njih nego i po ostalim kućama ne pođe na čestitanje, i ne opije se. Jer su znali kako je, kad mu se
Ne znajući već šta će, odjednom podiže glavu i pogleda svekra tako očajnički, da se ovaj prenerazi i zanese od straha.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A nije htio, čuješ, da leži u ćeliji, no s nama, s nama je i jeo. Pa se zar i u snu onako raspriča i zanese. Kolika sam puta na čudu bio s toga...“ „A što, vjere ti, Krcune?“ „Nemoj pobratime te sitnice iznositi!
“ E, to Joku zanese. Odjednom, ama jednom, preobrazi se. Nesta ščinjanja, nesta brige, no gotovo veselo gledaše u domaćina, tako je živo
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Carica obenđeluči cara i dopusti joj prenoćiti s njime. Car kako legne u postelju, on se zanese i kao mrtav utiša se, a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: „Svetli care, sunce ogrejalo!
Carica pristane i na to, pa cara opet obenđeluči, i tako se car opet zanese i ne čuje kad ona stane vikati: „Svetli care, sunce ogrejalo!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se tek mašta izoglavi. On zažmuri i zvekećući talijerima, koje je imao u špagu, zanese se na krilima snova. Bakonja vidje sebe u mantijama, na dobru konju, koji pod njim podigrava kroz njeko lijepo selo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ona ga pogleda izdaleka, zakrvavljeno. — Tvoj — reče tiho. — Zakuni mi se. — U šta?... U Boga ili u njega? Zanese se k njoj, pa se trže: — Ne kuni se! — okreće se i otvara vrata. — Tvoj je. Kunem se! — šapnu ona poslednjom snagom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I voda me zanese pa mi se učini kao da se sve sa mnom na obali kreće za rekom, i da ne bih pao pogledah u nebo. Niski, sivi oblaci,
rasprostiralo čitave talase moralne snage i budilo i rascvetavalo najnežnija osećanja i najslađe snove, zahvati i zanese najedanput i čudno i samu gospođu Leđenski čim je, još usred one prijatne opijenosti od utisaka koje je tamo primila,
Pa je ona figura stasitog Nehljudova ponovo zanese; i neizbežnom nekom vezom odmah zatim druga, u istoj onoj sobi palanke odvratna slika gospodina Leđenskog, kako s
Najzad me najviše zanese neobičan, fini osmejak jedne od njih, te je stadoh posmatrati sve dok me nije primetila. Ali baš utom pristigoše druge,
Srce mi tako snažno zalupa da me zaboli, um mi se pomrači, a glava zanese, kad najednom ugledah pravog pravcatog leptira, baš istog onakvog kakvog sam zamišljao u glavi, gde mahnito obleće oko
Uskomeša se, dakle, onaj narod, pa se zatalasa i zanese, jer se otuda ukaza čelo povorke na koje se sa toliko nestrpljenja čekalo, te se prvo i pre svega začuše zvonki i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— To ne znam, popo, sreće mi. Kako se to desi, ni sam ne znam. Kao da nas neki vetar zanese, te se zakrlepismo jedno za drugo, ne misleći ništa i ne znajući šta radimo...
Besna neobuzdana pijanka zanela je celo društvo, koje je dobilo volju da se proveseli do najveće mere, da se zasiti, zanese...
Pomože mu Mitar s jednim pandurom, te ustade, pa ga odvedoše do jedne postelje i namestiše ga da legne. Zanese se i zaspa odmah... ... Šta je ovo ?... Gle, mrak... tamno, tu robno...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Carica obenđeluči cara i dopusti joj prenoćiti s njime. Car kako legne u postelju, on se zanese i kao mrtav utiša se, a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: — Svetli care, sunce ogrejalo, baci desnu ruku
Carica pristane i na to, pa cara opet obenđeluči, i tako se car opet zanese i ne čuje kad ona stane vikati: — Svetli care, sunce ogrejalo, baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I pusti rati zadrti u more, okićeni belim peskom, penom.... pa dalje nedogledno more. .. sve jasno, veselo, živo, — zanese Božicu, pa se često boji svrnuti pogledom drugamo, otraga, otkuda su oni jutros došli onoga pustoga i gladnoga krša...
Pričanje o tome jedne večeri na guvnu, u mesečevoj svetlosti, zanese ga, i, znajući da ga majka, udovica, ne bi pustila, iste noći umače s društvom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Dovede Miloša u šator i nagna ga da primi pruženu mu za poljubac Carsku nogu. Pa ga pesma zanese kao da je u Kolašinu i kao da tu nema Turaka: vojvodina noga, u ne znam kakvom opanku, stade caru ispod grla.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja se bojim našeg duha, Lako stranputnoga. Mi smo brzi, katkad brži Od razuma svoga. Zavede nas, zanese nas Naše srce živo; Biva u nas i svetinja Da se shvati krivo.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Tako viče iz mog mozga Ludilo očaja. XX Šta je tuga koja dođe Najedared mahom celim! Opije te, zanese te, Obori te padom smelim!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Osetio sam se kao da letim. Ali nešto snažno lupi me u ruku, da mi je prosto zanese unazad. Hteo bih da zastanem da se opipam.
Hteli bismo bar još jednim pogledom da pozdravimo večno odmorište tih mučenika. Ali auto zanese, i pred našim očima ukaza se nepregledno polje. Misli se nevoljno nameću.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gle je, gle je! Oj, putniče, Samrtniče! Mlad Radomir zanese se i na vile obazre se, Kraljica se na njeg’ smeši Kano sunce svet kad krepi.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Očima da te ubije, U dušu večno da se upije, Da te zaludi, da te zanese, Trenutom večnost da ti potrese; Da te uništi, da te obori, U prah i pepô da te pretvori, Pa i taj pepô da ti
nevinost Na jagodicam’ lica rumenog U zajednici sjajnoj celuju; Ta krotost srca i duše njene Ljubavlju meni dušu zanese. — VUKSAN (za sebe): Ta Latinka će ga zaludeti — ako već nije, bože oprosti — poludeo. KNEZ ĐURĐE: Ali ne sebe.
Prokleću tebe, moju nesreću, Prokleću, kneže, očiju vid, Što me zanetu tako zanese, Da za te pođem, moja nesrećo! (Plače.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kažem vam, dobra, debela krava, ali zijanćarasta da Bog zakloni! Preskoči ti preko plota i ograde kud zanese! Satra mi svake godine ljetinu. Doču to nekako slavni sud.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I pre dok je [ležala], ona je uvek ili tebe ili oca pozivala. Vas dvojicu samo imala je na zemlji... Pokatkad zanese se. Ostane sam kod kuće. Praznik. Majka mu, sa bratom i snahom, odu u pohode po familiji. Svečano, lepo, srećno.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali što ga ima s njime? Maša rijetko kada mu i treba”. Pogdjekad, istina, ponese ga um za njom, zanese se; ali, ako mu nije na dohvatu, prođe mu... Gdjekad, kad je zgoda, zagrije se i zamijeni je sa ženom; ono dođe nekako.
Ona, ganuta, trenom ga umiljato pogleda. Milina projuri mu kroz cijelo biće. Sila živih osjećaja zanese i nju i njega i obojima pocuriše suze niz obraze. — Zbogom, oprosti!
I ni studen, ni magla, u koju je kao kroz okaljano staklo gledao, ne smetaše mu da se zanese i zagrije za svojim mjestom i da tvrdo odluči da čim prvo dovrši nauke, pa da se kući k moru povrati.
što se, gonjene od vjetra, poljem naganjaju; a jedna golema sjenka, dalje, usred polja, zastrla je zemlju i ne miče se. Zanese se u snatrenju, pa tek kao u snu osjeća zašto je došao. Uto društvo na mazgama izbi na ravnicu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola se trže, ali se ponovo zanese. Nekoliko dana, pa i noći, trajalo je to fantaziranje. Jedva, jednoga jutra, ona oseti da su iščezli poslednji otrovi
A kod nas tamo, voda ima krila, leti niz planinu kao tica!... Aoh, kud mene sudbina zanese... Da mi je s ovom pameću još jedared početi... A šta bi počela? Isto to još jedared... Jedna sudbina za jednog čoveka.
ima od vremena na vreme potreuzrujavanja i junačkog stava; i kad počne nešto braniti, naročito nešto nerealno i sveto, zanese se do mahnitosti. Gospa Nola je morala skloniti zeta, poslati ga za neko vreme, tobože nekim njenim poslom, na put.
Tu ima larme i buke, i ima uvek i jedna fina melodija koja u jednom trenu zanese svet. Ali ti se ne smeš zaneti, ti ne smeš uživati, ti moraš čitati jasno znake po tuđim zanesenostima, i trezveno ih
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– Ima reč Vojislav Ilić! – prekida Borino gunđanje predsednik. Vojislav se diže, uspravi i zanese glavu unazad, provuče ruku kroz kosu, pa je zatim zadenu između dugmadi zakopčanoga kaputa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zatvaram oči, da me voda ne zanese. Očekujem svakog časa da se konj saplete i neprestano mislim na onoga nesrećnika koga voda odnese.
Top je prelazio preko jedne oble zaleđene stene. I pored sve naše pažnje, točkovi skliznuše, cev zanese vojnike koji su gurali, i dok si trepnuo, top polete u ambis, zajedno sa vojnicima. Jedan se srećom dohvati za točak.
Ali njega baš to zanima. Uto šofer pritisnu na trubu, Mića se sav zanese i osetih kako se migolji na mome kolenu, hteo bi da siđe, te da i on dohvati za trubu.
Ona mi kazala da može. I ja odo... Šamar puče preko njegovog lica, da se Isajlo zanese. — A sad marš tamo, pa mi skuvaj kavu. Vraća se malo posle Isajlo sa šoljicom, koju stavi na stočić pred Lukom. — Nja.
Toplica govori da bi Živadin čuo: — Ama ženska lepo igra nego on pijan i kvari. Živadin se u igri zanese i uzviknu: — Primi! — i namerno zgazi Toplicu na nogu. — Ah, stoko, platićeš mi za ovo.
On se pravda kako mora da žuri da bismo uhvatili voz. Na jednoj zavojici automobil malo zanese i mene podiđe neka jeza. Ali začudo, slično kao i juče u ovo doba... Nije valjda...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Propašćeš, budalo! Samoga si sebe prevario! — trže se Varalica: zmija se u devojku pretvarala. Zanese ga za tren lepota Zlatokose, na košulju zaboravi i pođe ka izvoru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
trećem konaku, sjede Marko večer' večerati, Goluban mu rujno vino služi: uze čašu Kraljeviću Marko, čašu uze, u san se zanese, i ispusti čašu na trpezu, čaša pade, vino se ne prosu.
Na oči joj zlatali-marame, — rijetke su, te kroz njih viđaše; ja kad viđe konja i junaka, prevari se, zanese je pamet, te usturi zlatali-marame, a otkriva oči obadvije, a pruža mu ruke obadvije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako je i u ovome poslu dok je duša bistroumna i čovek je celokupan i pošten, a kad se što malo duša s pameću zanese, telo ostane nesvesno: gazi po bunjištu, po blatu vanja se, a ne zna.
Sve ovo slušanje izostavimo na stranu, pak ili tko dremlje, jali zanese se kud s pameću, te i sam ne zna gde je. Il' mu zauzme se subliže drug s drugom u šapat, jali bezsramno i u veći,