Jakšić, Đura - PROZA
A Stana je stajala mirno, gledajući ga svojim običnim smešenjem. „Poljubi me, zlato!“ zanesen neprirodnom strasnošću, siktao je kaluđer. I Stana ga je poljubila...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pusti tele!... On pusti tele. Ona uze muzlicu i ponese u kuću, a on iđaše pored nje opijen i zanesen... Spusti se noć... Na nebu nijednog oblačka, a plavetnilo nebesno osuto zvezdama, kao zelena trava rosom u proleće.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Što da vam pričam kako nam je bilo bez nje; što da vam pričam kako je siromah pop čisto zanesen i često hoće ovo a radi ono, misli jedno a govori drugo?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Takav, zanesen u tome govoru, svagda se viđao. Nestane ga, i to cele zime. Kažu da je tada obično u svome selu i da tamo radi, kao da
I to uvek na jednom istom mestu, ulazu, dolazio je u varoš, isto onako zanesen u govoru, u dronjcima, visok, suv i sitna, crna lica.
— Odvraća ga ona jednako i očajno pokušava da ga zadrži. Ali on je i ne sluša već jednako onako zanesen drhteći juri po putu i skuplja oko sebe. Majka, dok on ne dođe do varoši, juri i sama za njim.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Sav zanesen nekim novim, čarnim snom i utonuo u ovaj nagli prelaz iz jezivo ledenog u u žar, Hristić je, opijen nekom mističnom mil
Matavulj, Simo - USKOK
zagrija se preobrazi se skroz, od momka smjerna, namjernika poslušna, posta na jedan mah ozbiljan, vješt ispitivač, zanesen za vojnijem rabotama.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kroz život ide kao fantast, oduševljen, zanesen, i Vuk Karadžić ga naziva 1838. »ludim čovjekom«, vazda u ekstazi. On sam govori da kod njega nema ravnoteže u duhu, i
Ali on dobro zna nemačku književnost, zanesen je Geteom i Šilerom, koje vrlo dobro prevodi, i na njegovim stihovima, i u formi i u sadržini, opaža se nemački uticaj.
U tom osnovnom srpskom i slovenskom osećanju, zanesen poklonik narodne poezije, on je pevao narodoljubive i slobodoljubive pesme, koje su vrlo jako uticale na mlađi naraštaj
U celini ti su prevodi nerazumljivi, i ne mogu se čitati bez komentara. DRAMATIČAR. — Zanesen Šekspirom, snevajući o njemu, kako veli jedan suvremenik, Kostić se i sam počeo baviti dramom, i brzo postao »naš mladi
u segedinskoj Slozi, požunskoj Slobodi i bečkoj Zori; zatim se javio u časopisima, Danici, Matici i Mladoj Srbadiji. Zanesen Brankom Radičevećem, sa kojim je imao dosta zajedničkih crta i gotovo istu sudbu, on je ispevao priličan broj stihova,
Milićević, Vuk - Bespuće
redova i riječi pod kojima se skrivala suvišnost sramote njegova položaja i svega što je trebalo da ostane skriveno. Zanesen jednom mahnitom ženom , vezan dugovima , uznemiravan vjerovnicima koji su prijetili da će iznijeti cijelu stvar na
Kostić, Laza - PESME
se naša daleko čula, čula je za nju istočnica bula, čula je za nju, pa se dokrade, pod jaglukom joj lepirak pade zanesen slavom od vrta svog: bula mu krila rezati stade na šaren-gaće za dilber kade mekog saraja padišinog.
SPOMEN JOVANU ANDREJEVIĆU Ne sudi meni, presuđena seni, ne sudi mi zanesen pokušaj iz onih svetova blagosloveni' u stari te domamit zavičaj! Al' čim da te mamim? čim da te zovem?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
deda, malko i hrče, dok plamen šaru čudesnu plete: Leptiri sjajni, vatrene ptice u njemu niču, trepte i lete. Zanesen Žuća, mačak zanesen, zure u sjajna plamena krila. Odjednom, evo, iz vatre same, iziđe pred njih Ognjena vila.
Zanesen Žuća, mačak zanesen, zure u sjajna plamena krila. Odjednom, evo, iz vatre same, iziđe pred njih Ognjena vila. „Žućo i Tošo — tiho će
Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen. Čudi se Žuća na pragu mlina: „Gledajte, braćo, beli se tmina!
Igra se Žuća, zanesen, slep, uporno lovi rođeni rep, vije se Toša ko vitak prut, poziva vidru na megdan ljut, a deda Triša zaduvan huče,
“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu jesen. Pričaj po danu, vezi po noći, ne boj se, neće jazavac doći.
U školu idem, ovo je prva jesen, prekrasno crtam, razred je sav zanesen. Šaljem ti na dar crteže prve svoje, cvetova zbirku, ima ih razne boje.
Oko srca raste barikada, zarobljen sam, ne mogu da dišem, pa se pera, poput koplja, mašam i, zanesen, prvu pjesmu pišem. Stih iznikne, iza njega Zora, bez nje nema pravog odgovora.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
IX BRODAR Bez krmila svoga, bez pravca i puta, Brod zanesen juri, tumara i luta. Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bio sam isuviše zanesen, da nisam ni mogao da razmišljam o ranijim rečima komandantovim, kad mi je strogo rekao: „otadžbina je preča od tvoga
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
« Ona se strese od te maglovite zebnje, pogleda na Gojka, koji iđaše gledajući pred noge, duboko zanesen u misli, pa se i sama opet zanese mislima. »Čudnovata je, baš!... premišlja Gojko deseti put jednu istu misao.
Brzo stiže u Brezovac. Velja taman seda za ručak, a Gojko upade u sobu, zaduvan, zanesen, gnevan, sa stotinu osećaja. Po uplašenu i neobična izgleda licu Velja se doseti jadu, namršti se i kao da i njega obuze
Sa Gojkom se već nije moglo ništa govoriti, on beše neprestano zanesen, kao izgubljen, posmatraše sve oko sebe sumorno, besmisleno, apatično...
Sutra ću u Beograd, i to će biti svršeno... Samo ti reci da hoćeš... ti reci! I on joj, ovako uzbuđen i zanesen, steže kolena, gde beše naslonio ruke. Ljubica se trže kao iz pravog sna, kao da je dosad spavala dubokim umornim snom.
Pa čim dođeš... pravo u onu sobu... Pa ćemo onda nas dvoje nastaviti veselje. Hoćeš?... Bogosav, gotovo zanesen čudom, samo da bi se otresao ove iznenadne strahote, otvori usta i progovori brzo: — Dobro... učiniću, ne brigaj...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I, gadeći se, glas Petrov ga trže: „Ravi!... Strvina!... Obiđimo brže!...“ Al On zanesen svemirnom lepotom. On se sažali nad umrlim skotom... I, kao začuđen, što se leša gade, Mesto da Lepo svud nađu i ljube.
Ko duh, ko avet ponoćnih snova Il iz proročkih da je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote— „Hristos
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
raznobojnim kitnjastim okvirima, izmalane sjajnim, živim, čarobnim bojama, kakve samo priroda može dati, pa tako zanesen, očaran, ne znaš kud pre da pogledaš, gde pre da se okreneš...
a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o budućnosti, o nekoj velikoj slavi i gospodstvu. Zanesen u misli, živo se seti, kako ga ruka majčina pomilovala, toplo se Bogu moleći: »Bože, poživi moga Moju (tako mu je
A Ljubiša, zanesen i blažen, upro pogled u daljinu, na kraj vidokruga, tamo gde sunčani zraci prave čarobnu boju od nebesna plavetnila,
A bolesnik, zanesen tim čarobnim zveckanjem, predao se sav nekakvoj živoj misli, koja ga je svega obuzela: »On se ženi !
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
po Atlantskom, Tihom i Indiskom Okeanu, po svima njegovim oblastima, imajući pred očima samo problem kojim je bio zanesen, ne znajući za odmor i ne vodeći računa ni o vremenu, ni o svojoj karijeri, ni o svojoj porodici koja ga godinama nije
Stanković, Borisav - JOVČA
Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju. Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tola preskoči plot. GLAVA DRUGA Tola Dačić trza konopac crkvenog zvona, da seljaci sude seljacima, zanesen zvonjavom na uzbunu, savija se i uspravlja, drhti od straha i zime, Aćim mi je naredio, gazda, poslanik, vlast, cima
Aćim shvati i seti se kad je poleđenom prtinom puste, u luk savijene ulice išao zanesen kao mesečar, ne odgovarajući na pozdrave opančara i dućandžija.
Otvori vrata i stade. U sobi je mrak, gust odjeke gusala. — Da li se Simka vratila? Mijat ga ne ču, zanesen pesmom. Nikola se razdra, ponavljajući pitanje — Ih, što se uplaših! — uzvikom Mijat isprati gusle.
Aćim sedi pored vrata, glava mu tavanici okrenuta, a pogled zanesen i sav utisnut u rupu na kamenom zidu kroz koji izlazi i ulazi noć, na kojoj se pojavljuje i nestaje bagremovo lišće.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zato ga i zovu Zvezdan... Zanesen pričama trava dečak-kapljica i ne oseti kako tone. — Joj, gde sam? — trže se tek kad se s ostalim kapljicama nađe u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o duh, k'o avet ponoćnih snova, Il' iz proročkih da je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote „Hristos
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mu se: da će svakog trenutka ugledati anđele kako izleću iz gustih, visokih šuma i sleću na zelene, cvetne obale voda. Zanesen neiskazanom lepotom ovoga jutra ja sam satima gledao kroz prozor, zaboravljajući i na knjige koje sam poneo i na cilj
ženskome polu pogledu pusti na volju, ali ima ti tu i svakojakih drugih privlačnosti i svake sorte neobičnoga šarenila. Zanesen tako čitavom bujicom utisaka: „Jao meni jadnome,“ pomisli, baš kad iza Rumuna zatrese češka muzika, pa se sa nom
je ruke raširio, te se čini da je grozno strašilo upravo sa njive dospelo onde nasred trotoara, strašću je sve više zanesen, sve u njemu kipi i ključa, oseća i on da je već do ropca iznuren, ali se ne da.
Najednom, tako zaklopljenih očiju, zamišljen i zanesen, trgao sam se. Iznenadio me zvuk zvona što je dolazio sa belim stadom koje mi se približavalo i opominjalo da nisam
Mi dobro znamo šta nas čeka i drhtimo, zubi nam cvokuću. I kao umirući kad uzima pričešće za smrt, zanesen isključivo jednom mišlju, tako i mi zaboravljamo sve osim — Boga. Ni o bližem, ni o svojima pak nije se moglo misliti!
„Kako je dobra zemlja.“ I izbezumljen i zanesen starac podiže glavu pa onde gde je slušao čvrsto pritisnu srce, pa usne, pa klonu...
Petković, Vladislav Dis - PESME
2 U trenutku kada čovek sam sa sobom razgovara, I zanesen smelo ide u predele svojih snova, I razgleda doživljaje i izmišlja, sreću stvara, I moja se mis'o budi, al' k'o mis'o
Pojava tvoja pričaše mi kako Patiš, zajedno s pogledom ti holim: Ja sam te gled'o i zanesen tako Šaptao da te k'o smrt svoju volim.
Dugo ti pričam, zanesen, u žaru, Budućnost našu što se drsko krije, I onu pesmu o srećnome paru U zemlji, kuda nikad tame nije, Gde ljubav
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I pogled bježi na sure visove i guste, mrke dubrave, pa tako svesrdno zanesen i ne osjetih da se s pučine postepence gubi, jaka, trepereća sunčeva svjetlost i da se s istočne strane gomilaju
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Ah, u Srbiji Svaka te staza vodi provali! GLAVAŠ (u sebi): Ala je divna! U dýgu katkad pogled utone, Zanesen sjajem boje njezine, Pa tajnu kuša lepe prirode: Ko li je stvori tako divotnu?...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Smatrao je da treba juriti dotle dok mu se ne naredi da zaustavi. Ali Sima „Jarebica“, zanesen pokretom, nije ništa video do svetlucave potkovice onoga konja ispred sebe.
More, njeno mirisavo telo, more, poljupci, more, njena strast... Slušao sam ga kao da sam u nekom bunilu. Bio sam zanesen i kao da još uvek osećam na sebi onaj prodirući pogled Arletin, koji me prosto sažima.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I na sunce je otrov prsnuo, Jelisaveto, zvezdo divotna! Oprosti mužu, prosti čoveku! Lepote tvoje sjajem zanesen, Što podlu glavu drsko podiže, Da te izmami, da te prevari, Laskavim reč’ma žarke ljubavi — Iz Venecije ti — raja
Šta me priziva tome plamenu? Šta me vezuje? Da nije krv Što sam za ovaj kamen prolio, Zanesen nekad lažnim rečima: Slobode, nezavisnosti, vere, naroda?... Da nisu grobovi?... Grobovi nisu. Pogaženi su!
Bojić, Milutin - PESME
I jednog dana usred igre lake Ona mu razbi pehar, kad ga tače Najslađu kap da posrče zanesen, I sad, eno ga. Usred Maja jesen! I on kô kepec bludi sam i plače.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pade mu oko na njegovu torbu: prazna je; iz nje ne viri ni božićna svijeća ni bakalarev široki rep. Preteče ga, a zanesen svojim snažnim mislima, ne osjeti prama njemu samilosti, već žuri, gledajući na planinu gdje ljeti sa stokom planduje, a
Boji se preteče ga neko, pa onda — gdje je pristao? A veli se: „Iza boja kopljem o ledinu!” I, zanesen tom mišlju, sa zažagrenim očima jednoga jutra uniđe u pisarnicu gospodarevu. Dok ugleda gospodara, javi se: —Gospodaru!
— Biće kruha, — pomisli Rade i previše... pa kud ćeš dalje? I, zanesen tom mišlju, prelazi, skačući s kamena na kamen, hitro preko gaza nabujale rijeke, što danas jače no obično huči.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ide on okolo poput kakvog mesečara i ne opaža ništa osim bilja. Sve mi se čini da bi on, zanesen i odsutan, kakvim ga je bog stvorio, sred kakve bitke, ne osvrćući se na lom i krkljanac oko sebe, nastavio da tumara
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kad sam u mraku neme noći Poznao ljubav, njenu moć, I - ah! - zanesen u samoći Sanjao strasnu, prvu noć... Al' vreme, vreme!
S rumenih usana njeni' Treptaše čarobni pripev: „Ja ljubim u samoći, Pastiru, hodi k meni.“ I pastir iđaše njojzi, zanesen mislima sretnim, Da večno ostane tamo. A mesec dvorogi svetli... Na obalama cvetnim Tišina vlada samo. 1888.
nekakva duša: Po celom izgledu srećan, što važne ličnosti sluša; Grudi mu disahu burno, a oči behu mu vlažne, I on je zanesen slušô besede krupne i važne.
I zanesen pogled hitro mu se kreće, Čas u nebo ode, čas na cveće sleće; Sad se gubi, tone u sumračak plavi, Sad se opet lako međ
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Okreće svoj mokri točak i prevrće na kamenu oštrice. Sav zanesen. Čelik siči, voda kaplje, hladovina sige miriše, sečiva se obnavljaju i svetle.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gust dim pokulja kovitlajući iznad vatre, i zanesen vrtlogom, vitlao je u teškim kolutovima, dok ga u visini ne poduhvati vetar i mlitavo ponese.
— Dodirnu Dušan Luku po ramenu. — Marš! — odgovori mu preko ramena Luka, sav ustreptao, i valjda zanesen jedinom mišlju da se samo dohvati onih stepenica. Pođosmo jedan za drugim. Neko iza mojih leđa broji stepenike.
Živadin je pratio svaki pokret njen i zanesen njenom lepotom kao magnetom privučen, približi joj se. Opet se umeša Dragiša. — Sі vouѕ voulіez voіr notre bіvouac?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN (prekida ga): A, ne tako, bato! Sramota je! Mati joj je tu, otac, mi... MITKA (razdragan, zanesen): Nemam ja, bre, lošu premislu na njuma. Tatko mogu da vu bidnem. Tiki — Milo mi! Duša mi još, bre, iska.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Maštajući svakodnevno o Marici, Stric je prolazio kroz selo zanesen kao da ne gazi po zemlji nego po meku oblaku iznad koga trepti i prelijeva se obasjana glavica njegove plavojke.