Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Dobro, a vi brate, kuda idete?” upita Čardakliju. — Čardaklija zanosi rekalijski: „Ja idem, gospodine, tražimo gdegod službu, a pisao mi je jedan prijatelj da u Jašu ima kod čokova služba,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A on je ispuni, namesti u sobi, pa uvede đake i zanosi se vazdan s njima, kazujući im: kako ta tica živi, kud se seli, šta radi, kako se zove — i šta ti im još neće kazati!...
« A on čisto preko srca odgovora: »Ta dobro je. Samo čovek, što se tiče, vrlo mlad, pa se zanosi drugim poslovima, a deca sama... Gradi tamo, što se tiče na priliku, i majstoriše povazdan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jedino što je osećao beše da ga glava zanosi... Momčad se ljutila. — Hoće da ubije što mu je odskočio i što ga je oborio!... Sram ga bilo!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dakle to li je! Naravno! A gle kako se ona hartija savila u fišek i iz nje se prosipa znato! Blešti se, šušti i zanosi njegov sjaj, a njih se dvoje sve više grle i ljube! Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je!
— Da, flauta, — rekoh ja — upravo nije flauta, ali je jako nalik. Onako kao klarinet, a zanosi na fagotu. Bi mi neprijatno što sam tako nespretno izleteo. I na licu gospođičinom pokaza se nešto nalik na poniženje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i noćni vetrovi, zatalasalo se ono beskrajno trščano more u ritu, i tajanstven elegičan šumor i pesma uzlelujane trske zanosi sanjarijama zanetog putnika, i on budan sanja o izgubljenoj sreći!...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Moderni duh se oštro okrenuo protiv romantičarskih iluzija i raspoloženja. Sentimentalnost, zanosi i duboke sete, velike strasti, svemoć imaginacije, humor i fabula danas su, u poeziji, elementi lošijeg ukusa i
Lirski zanosi detinjstva, i lik primitivnog čoveka-težaka, prožimaju se i uslovljavaju. Slika seljačkog života uglavnom je mučna: u
Veliki zanosi i bedni, niski porivi, žive u čoveku u isto vreme. Ćopić je, u zavičaju, naslutio obe istine, i zato ih ne razdvaja;
Milićević, Vuk - Bespuće
udara o stijenje, zašumi, nalijeće i baca se dolje naglavce, zajedno s njegovom misli koja ju prati i koju voda u sebi zanosi i utapa.
poslije ostavi i te misli na stranu, ne misleći kadgod ni na šta i bojeći se da misli; bio se pustio životu neka ga zanosi kud hoće, osjećajući da je slab da se otima, a kukavica da se bori.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
lak, da bih mogao da se utrkujem a da poda mnom zemlja tutnji, da kličem gledajući u sjajno, modro nebo; da me opija i zanosi sveže zelenilo i da me istinski razdraga ševina i slavujeva pesma iz grmlja.
Ona se trže, strese i osvesti. Pogleda me uplašeno i glasom koji opija i zanosi, dršćući, jedva čujno, protepa: — Nemoj! Sramota je!
Pomera se s mesta, otkopčava čas jelek, košulju, čas razgrće i zanosi kosu za pleća. — Vrućina mi! — govori, a glas joj kratak. Gledam ja i čudim se. Nije ona takva.
Čak mi i noge gore od njene toplote... — Ne slušaj ti njega... lud je on, lud! — kao da se pravda govori mi ona, zanosi se i jedva ide. A ja njega vidim gde se izdigao, gleda, odupro se rukama o zid, pa čisto za nama što ne preskoči.
Ide; noge ga ne drže. Svirači već ne mogu da mu sviraju. On ide, ne spotura se, samo se ukočeno zanosi, nabija jače fes — ili ga baci. Zapoveda Ciganinu da mu ga donese.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
sa vinom, šunka, kobasice, pečeno pile, krvavice, švargle i kolači sa jabukama, kao, on iz pro vincije, pa, kao, fol, zanosi kad govori na provincijski, a tipični šef one tipične familije što se bolje isprovodila od njega, iako je tipična, kaže
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše grudi, Kad novo doba, novi dan, Godinu novu budi? Položen leži britki mač, I štit i koplje sjajno — Ni lanca
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali, neprijatelja nigde... A vojnici se na onoj obali dave i kidaju most, koji Sava počinje da zanosi nizvodno. Izbezumljeni krici davljenika dopiru do nas. Čas ruka, ili noga, ili neka glava, pomole se pozivajući u pomoć.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I sad je obuzima drhtanje, a glava sve jače steže i zanosi. Ostavi stvari, pa opet leže. Oko podne dođe joj mati. Ona se sva promeni, kad ugleda to milo joj lice, skoči s
Ćutati, ćutati, ćutati... a toplina od majčinih grudi bije na tebe, zanosi te... O, slatko li je setiti se majčinih grudi, kad čovek pretura tešku borbu preko glave!...
je li ?... Gojko se hvata za vrelu glavu; nešto mu mnogo u temenu kljuca, i sve više ga zanosi... To ne mari, prijatno je, samo da nije ovoga kljucanja...
Odjednom stade gledati svesnije... Pogleda po sobi, kao da se nečemu doseća... Muči se, napreže pamet, a sve ga zanosi i opet hoće da naiđe ono crno, kao pre... Ha, setio se!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali su došle nove misli, novi zanosi, novi zakoni, novi morali! Može se biti protiv nas, ali protiv naših sadržaja, i intensija, uzalud.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
On se bori, bori, pa malaksa... Žao mi ga jadnika! Nije bio rđav!... Sad je pametan, ozbiljan čovek, ne zanosi se kao pre. Povukao se gotovo sâm za se, pa se slabo s kim i druži. U sirotinji je, ali ga mnogi pomažu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Obuzima te milina, hteo bi da taj prizor pretvoriš u večnost i ne možeš da otrgneš pogled od toga čuda lepote, koje te zanosi, čara...
po ljutu čeliku, a kosači se previli i sagli pa jednačito i odmereno razmahuju i seku meku i sočnu travu, čiji te miris zanosi i opija, te ne možeš sit da ga se nadišeš.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
On, njen mladoženja, kao završavajući poslednje vesele, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme, koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same.
Čak se nekada i ponosila time što je mogla da se, ne kao druge, zanosi i luduje, već da je sa sobom odavno na čisto da će, kad se bude i udala, to biti samo bol i patnja za nju i da je onda
Brzo, smejući se, uhvatiše se do nje druge i počeše da je popravljaju. I ona se brzo trže, popravi. Poče da igra, vodi, zanosi i onom drugom rukom iz sita oko sebe, na široko po dvorištu, po kući, čak i preko kuće da baca šećer i leblebije.
Ona, čim spazi Sofku kako zanosi, igra, čisto surevnjiva, odmah se do nje uhvati. Ali i ostale tetke, mati joj, ne dadoše da se ona sa Sofkom nadmeće.
On, gledajući u nju kako ga sa pažnjom, milošću naočigled sviju vodi, drži za ruku, od sreće čisto se zanosi. Da li da je još daruje?
Stanković, Borisav - JOVČA
I kaže Stojmen: Ništa, samo stoji više kuće, ne mari što vetar i njega i konja zanosi da obori. I što žešći vetrovi njemu čisto milije.
JOVČA (gleda u Ciganku, u oči njene, izraz mu postaje sve blaži, zanosi se u uspomene o Vaski pre greha, šapatom): Sve moje, sve... Ne dam... (Seti se greha Vaskinog, plače): Ćut, ti!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale celca.
Kolona se njiše i zanosi, a jahači tromo odskakuju u sedlima. — Pijani su! — viče starac sa kase. Zapanjen, kao radostan. — i konji su pijani!
Popa, Vasko - KORA
me modri svode Ne igram Ti si svod žednih nepaca Nad mojom glavom Trako prostranstva Ne obavijaj mi se oko nogu Ne zanosi me Ti si budan jezik Sedmokraki jezik Pod mojim stopalima Ne idem Disanje moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
To novo, to milo sunce, taj cilj, To je Boba. Opija me pomisao da će me dok sam živ grejati, zanosi me već Miris cveta koji ću negovati, drhti mi duša od želje da je vidim veliku...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I sve su te pobune i zanosi, protesti i indignacije umirali među zidovima te naše blagovaonice, pod kapom plavičastih oblaka dima — ukoliko nisu
bolesničke pidžame, a materijal je ljeskav samo radi potrebnog efekta kad na nj padne reflektor), povija se i previja i zanosi, i glavinja u izlomljenim kretnjama i klonulim skokovima po pozornici, progonjen u stopu od Smrti.
Ti još vjeruješ da život pokreću neki veliki osjećaji, neki veliki zanosi, stremljenja, neke velike zamisli, velike aspiracije, i što ti ja znam. Taman!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
zapara, smrad... pa sve to davi, zanosi, opija... »Ala li se provedosmo! ... Nikad nisam ovako... ni u Beogradu. Ova Jula para vredi...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tražih negda ljude — voleo sam žene. Sad bludnicu volim — zanosi me jako, Jer poljupci njeni sa usta rumenih Upijaju nebo — pozlaćuju pak'o.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A više se i ne zanosi, onoliko kao prvo, u snatrenju. Kad ostane sama kod kuće, a to je često, pošto posvršava svakidašnje poslove, pođe od
Monotono i jednoliko duvanje južine i zavijanje i cviljenje napadnutih, čvrsto uvezanih brodova u luci skrušava ga i zanosi u pobožne, pokajničke misli...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme”. I dok Sofka dvaput sanja „taj san jedan isti”, oba se puta daje silan telesni doživljaj: „On prilazi.
On, njen mladoženja, kao završavajući poslednje veselje, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same“.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ne osmejkuju se njegove uvek vesele bore na okruglom licu, već se grče sa izrazom plašnje. No Duško ga ne čuje, i zanosi se sve više u snu. Kapetan šapće sam sa sobom sve ređe i lakše.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sama borba nikad nije tako odvratna. U bojnom urnebesu ima još neke divlje poezije, koja zanosi, a posle tu je još sve sveže: sveža krv, sveže rane, još sveži, topli trupovi.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
„Čuj ih, čuj ih, zlato moje!“ — „Čuj ih, čuj ih, dragi moj!“ — Slušamo ih, zanosi nas Taj nebesko-zemski poj. Opojeni, razdragani Pitamo se šapćuć’ mi: „Mili Bože, ko ih bolje Sad razume, ja il’
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— objašnjava Pera nešto Rusima, a oni se zacenuli od smeha. Harmonikaš zasvira. „Fikus“ povede kolo, a Pera kao zadnji zanosi i podvriskuje. Uhvatio se i Sergije Nikolajevič i kao da nabija zemlju. Narod povrveo sa svih strana.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Nisu zlikovci — Samo ih silna ljubav zanosi Za starim drugom svoje mladosti; Al’ sada zbogom! Sa mitropolitom Danas se jošte moram videti.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
U njemu se bijaše rasplamćela divska snaga, svi mu se živci napregli. Posrće, pada, ustaje, zanosi se i jezivo osjeća kako se bori s nečim strašnim, nevidljivim, što ga davi, guši, zaustavlja mu paru i disanje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I sada, gazeći blato, misleći na cure, jari se, strast ga zanosi. —Neće druga pobjeći, — pomisli, — neće, boga mi! Hitar je, pa u putu stiže seljake, dostiže i onoga siromaha u
Junačka pjesma zanosi, i starcima sjakte oči kad se priča o hajdukovanju. Osveta je jača i slađa od samilosti, inat i nagon vlada nad razumom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.) PARAPUTA (žedno pije vode i umirujući se zanosi se i hoće da padne).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Naši se drže i ne dadu, a opet im nije ni lako. Govore srpski, na primer, a zanose. Pa i moj Rista kao malo zanosi. A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Valjda smo zato ovde i postavljeni. A teško je, neshvatljivo mučno. Glavu zanosi neizmerni teret, i u ušima neprekidno bruji od silnoga treska i potresa vazduha.
Hvala bogu. Grr-r-rrru! Uh, neizdržljivo. Hladan me znoj probi. Gr-r-ru! Neki me umor spopada, a glava zanosi, kao da mi se spava! Nikad kraja. Gr-ru! Gr-ru! Gr-ru! Gr-r-u!... Gr-r-r-ru! Gr-ru! Namah se sve utiša. — Šta je ono?
Neki konjanici... Oni beže, beže! Prolete i poslednja kara... Pojurismo... U mraku nazirem kako se zanosi slobodan zadnjak topa. Promakoh. Sad sam uz vozara. Uh, ala me ošinu bičem. Udarih ga pesnicom.
Nesvesno dohvatimo hleb, kao da se bojimo da nam ga neko ne oduzme, i halapljivo gutamo velike zalogaje. Glavu nam zanosi miris pečena mesa. Kao san...
Ali, neka koprena navukla se na moje oči. Još samo razaznajem kako nepovratno tonem i, pri tome, moju glavu zanosi nešto unazad... Stresao sam se od neke iznenadne jeze... Progledao sam.
Petrović, Rastko - PESME
svetlih izviranja je java, I kruži magleni daljni dah, sedefom, dok mleko se rađa Na očima ruke providne, čežnjama mi zanosi glava Govorim, a glas moj, sa nebom, ko šapatom se bolnim srađa Niti ikada mogah izreći - koliko me tad to
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko ti skine ćurdiju, podaj mu i dolamu. Ko god od tebe ište, ako imaš — podaj; ko tvoje zanosi, ne diraj ga; što li daš u zajam — ne čekaj vraćanja; ko te nudi kazati mu put duž njiva — idi sašnjim dve; suprot zla ne
podbada, sin i kći te briži, sluga, sluškinja, momak jedi, vrag naskače, konšija nemiri, drug zavidi, ortak neveri i zanosi, dostaput i sudac preti i globi, šteta, siromaštvo derti, izgubljenje plaši, pomor na plač privodi, lep, bogat život na
A što li ti je hvajda od blaga, kad ti je otišla glava. Ko lišuje deljenja, tuđe on zanosi. Zabagljivati prste meću skripac i vruć vatralj na noge navlačiti. Duboka je vrlo i strma provalija neznanje knjige.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Miris ga taj zanosi i opija. Budi u njemu davne uspomene taj orijentalski haremski miris žutog dafinovog cveta. Pa se čorbadži-Zamfir seća
Tako je silna ljubav i tako silno zanosi ona čoveka!... Ništa od svega toga nije on primetio niti ga se to ticalo! Samo jedna slika mu je lebdela pred očima,