Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— rekoše neki. — Vala, ni ja!... Neka im bog da ako će i zube i rogove — mene neće poplašiti!... Smeh se zaori sa sviju strana. — Bog mu dao veselu narav — reče Stanko smešeći se. — A to mu vredi koliko i junaštvo...
Čupić mahnu rukom: — Najposle... neka ti je bogom prosto!... — Hvala, vojvodo! — Hvala!... Hvala!... — zaori se oko njega. U taj mah zatutnji zemlja. Sa sviju strana povikaše: — Idu Turci!... Čupić ode niza šanac sokoliti ljude.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U tom trenutku hiljadu besmislenih uzvika zaori se oko mosta. Oni su hteli da skrenu pažnju ali zaglušiše čoveka. Zbunjen onim urnebesom, neznajući šta čini, on stuknu
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
O, tiše, tiše, čuće nas mačak! Dok su Tošo i Šarov slušali pjesmu Miša proroka, od sela se zaori jedan strašan glas: — A, tu li je onaj kradljivi mačak slaninar i njegov saveznik Šarov! Sad ćete mi obojica platiti!
Matavulj, Simo - USKOK
bog zlo zaboravio. A, da oprosti sveti vladika, besposlen pop i popadiju bište!“ Na to se zaori smijeh. Milun obrisa prašinu. Janko ga otpusti, pa uzev njeke opatove rukopise, sjede.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Quando servi vident me, Kad me spaze paori „Lepus, lepus!” , vocant me. „Drž ga!“, svud se zaori. Domus mea silva est, Šuma mi nad glavom krov, Lectus mea durus est. A postelja tvrdi rov.
Radičević, Branko - PESME
Što — No već se pesma ne da... Zbogom, odo unapreda. 9. Oh, krasno li ono beše, Kad zaori: „Ustaj, rode!“ Kad se srca pooteše... srcu mome doće ludo Al' kakvo je ono čudo? 10.
12. Seda brado, što zasija Ka kupina ona sveta, Ma iz tebe reč Božija Ne zaori, veruj, kleta! Iz tebe nam guja sinu, Po srcu nas verne šinu! 13. Proklet bio, dokle bio! A kad mro, ne umro!
Pade i ti, Sentomaše! A sa tobom, slavo mila, Skraše se Srbu krila! 35. „Izdaše nas!“ svud zaori, Svako srce stra poplavi; Nit ko misli da se bori, Samo gledi da s' izbavi...
Kostić, Laza - PESME
izveštajem dirnut ljubavnim, tek on se diže, ispravi se dug, u čelo upre prstom desničnim, a šuvačnim u gole kukove, zaori glas kô podzemaljski grom: „Alfa i Omega!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ A mačak nato žestoko dreknu: „Nećemo zeke, živeli miši!“ U mlinu starom nastade svađa, zaori lavež i mačja dreka. „Živele zeke! Živeli miši!“ iz ćoška svakog vraćala jeka.
Pronađi, vilo, Slaninu-carstvo gde riba čuva pečenog vrapca.“ I opet svađa zaori mlinom, od snažne vike plamen se giba: „Hoćemo brda kostiju samih!“ „Nećemo kosti, živela riba!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ah, sve je to leprš šarenih tica, pobede gorka slast. Otadžbina je pijana ulica, a očinstvo prljava strast. Smeh se zaori da sve dovrši, sram se krije iza grobnog plota.
“ Jednu čašu poskočicama pre smrti. Nek se u mom vinu zgrče bolna lica, strašne glave ludih mučenika, i zaori kolo Banaćana, što će pogureni, puni smeha, izići pred Miloša.
Nek sinu ko Montekarla ogledala, zabrujaše zvona sa naših obala a narod će vući kola naše dike. Zaori se urlik sa Bardanjiola sirotinje bedne i klisura pustih, zaplakaše svaka porodica gola silna slava sa pomodrelih usti.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ — pun strahote Glas mu zaori... Golgota gori!... Nad njome plamti uskršnja zora, A na njoj Crkva ko zlatna gora U rumenome sjaju se kupa— I k njojzi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
izveštajem dirnut ljubavnim, Tek on se diže, ispravi se dug, U čelo upre prstom desničnim, A šuvačnim u gole kukove; Zaori glas k'o podzemaljski grom: „Alfa i Omega!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sa svih strana zaori se dobacivanje: „Gle kako su divne! Oh, kako su slatke“, te se Jaćim unezveri i ne znade šta li će pre da pogleda i
— Živeo! — čuše se uzvici. — I ja sam, braćo — reče seljak. — Čujmo; čujmo! — zaori se sa svih strana, i svi se okretoše od Ivana Ilića. — Daj Bože! — prekrsti se onaj seljak.
Bejaše opet leto i računi svetaca zauzimahu svu pažnju njihovu, kad se namah, i opet sa Zemlje, zaori i zatrese jedna nova, ali nezapamćena uzbuna od koje se činjaše e će i samo nebo prolomiti se.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Stoga ti priroda osetljiva, blaga, Elegiju uze kao stalna druga, I sa tvoje lire zanosna i draga Zaori se pesma, snažna kao tuga.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« i neprijatelj se povlači u šumicu i jarugu, iz koje je ispao. Naš se šanac zaori gromovitim ura a mene ovo ypa čisto kao da probudi iz nekog teškog sna. »Ura«... prvi je juriš srećno odbijen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ljudi su pripravni na skok. Iz bugarskih rovova izlete nečija ruka. Čuje se neko brujanje, i kroz tresak granata zaori se pesma: Sprem’te se, sprem’te, četnici. Silna će borba da bude... Grr-u! Gru!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pesmama uopšte već je Sedmica 1858, 279b, pisala: „Mnoge njegove pesme usvojio je narod i peva ih kao svoje, a mnoga se zaori pri čaši vinca ili u drugoj kojoj prilici”; zato je i Subotić mogao god. 1882.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tvoj žubor, vodo, srmeni frulom ću tužan u osoj, oro na prisoj da zaori. Sred ora stidna kad stidana, pomeni, vodo, za mene.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Biće da će se pomoliti bogu, da mu zafale na obilatu ručku! — veli jedan od seljaka, skidajući kapu. I zaori se pjesma iz sveg glasa, snažno, zanošljivo. Gazda Jovo prati pjevanje u pameti, jer nikada ne pjeva.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... Na voćke nam pao cvet, Miris mu poleće, Bog je dobar, mraz nam klet Nauditi neće.
Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... Podrumu će sok da da Brdo, vinogradi; a žitarice punit zna Svaki, koji radi!
Podrumu će sok da da Brdo, vinogradi; a žitarice punit zna Svaki, koji radi! Blagoslov je u zori, Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... Košnice će punit' med U željenoj slasti: Medljaćemo svaki jed, Da nam ne poraste!
Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... A selo je krasan drug Svakome težaku, K'o tičici zelen lug Na sunčanom zraku … Blagoslov je u
Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato! VESELOST PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA) Mi smo deca vesela, Na ovome svetu, Vesela je i čela Kad
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
! Galama u visini odjednom zamrije, a onda se zaori vesela graja: — Evo Jovančeta! Aha, evo ga! Evo ga, silazite! Iz krošnje su, poput prezrelih oraha, sipali članovi
Biće to nešto drugo. Poslije prolaska sljedećeg aviona, opet negdje prema Drvaru zaori mukla grmljavina. — Avioni negdje bombarduju! — veselo reče Nikolegina, koji naiđe iznenada puteljkom kroz kukuruze.