Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I, gonjeni nagonom za održanjem, ljudi skočiše i natčovečanskom snagom podigoše rukama zadnjak topa. Bičevi zaošinuše. Neko jauknu...
se razorne granate, pa krkore parajući vazduh, čas jače, onda slabije, kao da se sustižu, zatim vratolomnom brzinom zaošinuše iznad naših glava i sa gromovitim treskom rinuše u zemlju jedna za drugom. Prva prebaci... druga se ne vidi...
Ali sada nam se krv sledi od užasa... Haubička zrna zaošinuše gotovo iznad glava i sa ludačkim naletom rinu gvožđurija iza naših leđa, razbacujući ogromne busenove, koji su posle