Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Svi se malo zamisliše. — Ja velim, braćo — reče kmet Purko i zapara dobro onim patrljkom — da još jednom ogledamo. Da nađemo kako bilo vodeničara... — Aja! — dočeka čiča Mirko.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ A u kupeu užasna zapara. Divna, blaga baba išla je u Vrhovnu Komandu da izmoli dozvolu za prenos tela svoga na frontu isečenog sina oficira.
Afrika
Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas; svetleće mušice na nekoliko metara trepere neodređeno rastopljene u ovim isparenjima kao u medu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kapetan je samo ćutao i celim telom – katkad – drhtao. U dvorani je bila nastala velika zapara i sudije, pod perikama, brisale su, svaki čas, znoj, koji im je kapao sa čela i noseva.
Bio je to, po starom, šesnaesti, a po novom kalendaru, dvadeset deveti juli. Bila je sreda, i zapara. Nad Bečom su se bili okupili oblaci. Grmelo je.
Pavle je, pognute glave, produžio, na sprat, i otišao u svoju sobu. Bila je velika zapara i sve je bliže grmelo. Vrata tih soba, u traktiru Engelbirta, bila su po ceo dan otvorena širom, i niko ih nije
– desete nedelje posle Duhova, godine 1752 – u Beču je zabeleženo da je, od ranog jutra, bila teška omorina i velika zapara. Čak je i voda, u šafolju, u kom se Isakovič, dugo, pirkao i prao noge, bila mlaka, kao bara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Noću je uokolo bila strašna zapara, u blatištu, prepunom komaraca, a danju potpuna tišina u travuljinama, nad kojima se tek retko video po koji jastreb ili
Radičević, Branko - PESME
Kud gode glednu, sve beše veselo, Od pusta milja sve mi se zanelo. Al' oko podne nestade veselja, Jer svuda naže ta zapara velja, Drveće, cveće i travica tonu, Što beše živo, u zalađe klonu.
I bori se, misli, sluti, A ne može da s' uputi. XIII Nebo vedro, al' zapara, Vetrić ćuti, jedva diše, Lepu glavu cvet obara, A zapara sve to više.
XIII Nebo vedro, al' zapara, Vetrić ćuti, jedva diše, Lepu glavu cvet obara, A zapara sve to više. Podne dođe, podne prođe, Zače nebo da s' oblači, Za oblakom oblak pođe. A propiri vetar jači.
On se vije po stenju i gori, Nigde zverke, zalud on se mori. Pred veče je, al' pusta zapara Jošte ljuće na zemlju s' obara, Jer vetrića što pređe imade Ujedanput sasvim ga nestade...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
u sobe, goneći ispred sebe svirače i Fatimu, koja se, u belim, svilenim jelecima i šalvarima, vije oko njega, igra mu, zapara palcem dahire, pevajući besno, iz sveg glasa: Ja ne žalim snagata moja! — Žalim srmali jelek, Žalim srmali jelek!
Lalić, Ivan V. - PISMO
2 Ja usnem pored tebe tek kad zora Zapara noktom dno neba kroz grane — Pa znam kad sanjaš, znam i kakav san je, Da li paslika vrta ili mora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Samo ne zadugo. Sunce je osvajalo, a u vagonu bila zapara. Ljudi poskidali kape i gunjeve... Ređaju se novi utisci i narušavaju onaj gotovo ustaljen tok misli, a što bliže
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Proleti slepi miš i zapara tanahnim krilima pored samih njihovih očiju; projuri tiho, bez šuma, vodeni kos, vraćajući se noćištu; zažubori rečica,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ama bješe muke i nevolje: ćeskota ih nesretnja davljaše, smrad veliki i teška zapara, te nemahu krvi u obrazu. VUK MIĆUNOVIĆ A kako te, zbilja, dočekaše? VOJVODA DRAŠKO Ko m' u zli čas dočekivâ, Vuče?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegovo bledo lice dobi vizionarski izgled, on diže obe svoje ruke, preklinjući, ka nebu i reče glasom koji mi zapara srce: „A nas Jevreje će baciti u taj požar, na lomaču“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U tom istom času, drugi, još strašniji od onoga, vrisak iz donjeg stana ponova zapara vazduh... Malo zatim, kola Crvenoga krsta zadihano pristigoše, pa dva čoveka, posle kratke ocene položaja, očevidno
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vazduh u sobi beše tako zagušljiv, osećaše se jak zadah od pića, kojim je prožet svaki delić vazduha.... zapara, smrad... pa sve to davi, zanosi, opija... »Ala li se provedosmo! ... Nikad nisam ovako... ni u Beogradu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pišti, lupa, ječi. Najzad je sve tiho. Onda vojnici podižu uvis oči i pipaju se. Ili lupi u stenu. Zapara, zareže, i seče. Kada se dim raziđe, stena je rascepljena bela rana, a ispod nje krvavi vrtlog. Inače bi dan bio tih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas; svetleće mušice na nekoliko metara trepere neodređeno rastopljene u ovim isparenjima kao u medu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bajoneti se zariše u tela. Samrtni krici zavapiše. Jedan nalete na mene, ja se izvih i on mi zapara šinjel. Kao da mi mrče svest, zanesoh se i padoh, Taman da me dotuče i ja upravih ruke da se uhvatim za njegov bajonet,
— Lezite! — viknu komandir. Prućio sam se po zemlji. On samo čučnu. Strahovita eksplozija zapara zemlju, i kamenje prelete preko naših glava. Dah mi je stao.
Naš rovovac desno kao da zaurla. Iz objavnice bugarske dopire jauk ranjenika. Odbijeno puščano zrno jezivo zapara vazduh. Fi-u! Gr-r-ru!... Gr-r-u! — poče da tuče neprijateljska artiljerija po našim pešačkim rovovima.
Provlačimo se nekako, gledajući sa strane da neko drvo ne zapara kola. Sad idemo življe... U blizini stočne pijace stajemo da bi neko sklonio bivola, koji mlitavo preživa nasred puta.
Jakšić, Đura - PESME
Družba j’ mala... Pet stražara... U svakoga puška tanka, Duga puška belgijanka, A gotova da zapara, Da zarije sa tanetom Il’ sa ljutim bajonetom, Kroz redove ljudskog blata — U kolove Azijata; Pa da onda u neredu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— reče odlučno potpukovnik Petar. Onda zaćuta. U daljini blesnu neka vatra i mahnita eksplozija zapara vazduh, pa se potmulo odbi sa urvina planinskih... Kao signal da sada treba da otpočne uništavanje.
Hladovita mesta su posednuta, a u kabinama je zapara. Ljudima je skrenuta pažnja da štede vodu, ali mi smo po ceo dan žedni. Vojnici neprestano promiču sa čuturicama.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A stajanje, zebenje li, il' mu bila zapara, — jedno je ta meni, ta vama. Trud moj, trud vaš. Meni za govor, a vama za slušanje...