Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Okrete se Petar, kad — ali opet onaj pop. »Daj mi, more, te bukagije!« — Ne da on nikako. Saleta tako, saleta... Dok zapeva petao negde u selu... Nestade popa. — Nosi li on bukagije? — upita onaj što je rasturao karte.
Odskoči mu dete s leđa, pa naže uza stranu. Obazre se i reče: »Moli se bogu, Radane, što petao zapeva, a ti bi zaista upamtio mene. Nego svejedno tu je glava šećera!...« I nestade ga.
Iako je bio kuražan, beše se, bome, prilično uzjazbio! Utom zapeva petao u selu. Strahinji čisto laknu. Dobro je, sad se već ničeg ne boji!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čudni su zvuci gusala! Oni cy kao ranjenik na samrti, koji te izdišući preklinje da ga osvetiš... Stanko zapeva. On je pevao Jankovića Stojana i Gojenog Alila. Stojan piše knjigu Alilu: Oj, Alile, kladuško kopile!
— Zlikovče!... Hajduče!... Aleksa nije mogao reči progovoriti... Steglo ga nešto u grlu... — Eto, braćo! — zapeva Marinko. — Za praboga htedoh poginuti!... Zar što istinu govorim da poginem?... — Zlikovče! Zlikovče!
Oči joj postaše živi izvori. Ona zajeca... dođe joj da iz glasa zapeva... I da bi to ugušila, onda stade sve dublje roniti glavom u jastuke. — Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!...
Dokopa svoju šaru sa zemlje, pa viknu: — Bože!... hvala ti!... A sad — Turci, teško vama!... I zapeva: Ode Stanko lugom pevajući; Osta Lazar nogom kopajući; On ostade u polju široku, Da ga kljuju orli i gavrani... 25.
Nema nama milošte i milovanja dok sve ne zapeva jednim grlom!... Idi, brani nejake, kad ti je bog dao te možeš i umeš, a ja ću se dičiti što sam bila ljuba tome junaku
Dučić, Jovan - PESME
NOĆ Kad genije noći na krilima sjajnim, Krilima od vatre, preko reke minu, Nevidljiva voda ushićeno sinu, I zapeva glasom bolnim i beskrajnim.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
zdrage volje! — veli Arkadija i meće preda nj knjigu. Dođe red na novog učitelja da prihvati. Kad pusti glas pa zapeva, svi se okrenuše levoj pevnici, da vide ko to peva.
— Pevali smo mi i ovu — dira je pop Spira pa zapeva: O, nezlobna golubice, Nevina moja grlice! Kako tiho ti počivaš, I konečno ne čuvstvuješ Bol serdca mog!
— Ta idi, molim te! — ljuti se gđa Sida. — Pa tek ova! — dira je opet pop Spira, pa zapeva: Sjećaš li se onog sata, Kad si meni oko vrata Bjele ruke savila? I krijući tvoje lice Meni skoro...
Donosio je ponekad i tamburu; pa kad Jula nešto zapeva, a on je prati sa tamburom. Spočetka se Jula k’o i ženirala i ljutila pomalo, jer joj se učinilo da je Šaca isuviše
A Šaca uze zadovoljan tamburu i zapeva, onako radi svoga zadovoljstva, evo ovu pesmu: Seka-Juco, što gledite? Ala ste vi smešni!
« veli joj on, a posle tiho zapeva, tako tiho i tužno kao grana zelena kad zapišti na vatri, tako zaleva on njenu milu pesmu: Tebi ljubav javit’ ne
Izađe k’o bojagi da počisti sokak ispred kuće, a ona zapeva kol’ko je grlo donosi onu paorsku pesmu: »Pusti, bože, sve gromove tvoje, pa potuci sve komšije moje,« a to se, znate,
Razveseliše se popovi dobro. — »Na rjekah vavilonskih, tamo sjedohom i plakahom,« — zapeva pop Ćira razdragan. Zaturio se malo u stolicu, pa pustio glas, a diže obrve, i veze i kiti sve lešpe i lešpe, na
« veli razdragani domaćin. — »Sevaj, Tino, u podrum po vino«, dodaje g. Kipra notaroš, a Sovra gajdaš zapeva: »Sipaj, Tino, kroz keceljac vino!
Da vi’š da smo mi mlâde, kako se ne bi dale moliti« — otpoče i ona svojim lepim, jasnim kao srebro, devojačkim glasom. Zapeva onu staru nežnu pesmu: Raduj se, mlada nevo! Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet.
Svi gosti sad navališe da ona produži i završi tu pesmu koju je Jula otpočela, i, posle nekog opiranja i izvinjavanja, zapeva starosvatica petu strofu: Zar tamo kud si pošla, Zar sunce lepše sija, Il’ cveće lepše klija? O, vrat’ se, snaice!
’Ajd’ baš tu! — A kad baš zaktevate, ja baš mogu! — reče, pa nabi na oči svoj svilen bački šeširić, pa zapeva jasnim glasom: Julo râno, ta mi smo rod odavno. — A otkud ti — prekide ga putnik — baš ta pesma pade na pamet.
Afrika
Jedan od mojih pagajera reši se da zapeva takođe; nađe u dnu sebe jedan tihi jedva čujni glas; podiže ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama;
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Odmah zatim ču kikot iz bašte, čoveka koji se smejao, kao da ga neko golica. Taj glas zapeva: „Švaler bio, batine dobio! A švalerka ostala devojka! O-o-o-j!“ Poznao je smeh Filipoviča.
Vlaškalin, tad, zapeva, a pevao je kao s neba. On nikako nije mogao da se otrese svoje kučke, koja je bila pošla za njima, a koja je trčkala
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
bitaka i na zimovanju, gde su mnogi umirali, tim pre što je uočio kod tog naroda duboku potrebu da mnogo peva Bogu i zapeva nad mrtvima, provodeći čitave noći, posle bojeva, u logoru, u jadikovanju, i pijančenju, uz vatre.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
podilaze kad junačke naše pesme slušamo, i kosa nam rasti, a oči se suzama pune kad nam slepac srpski (pesme) naše zapeva.
Melodičnost njegovih stihova je tako velika da je čitalac u iskušenju da ih zapeva, i nije slučajnost što je gotovo trećina njegovih pesama stavljena u note i što je on ne samo najčitaniji no i
Radičević, Branko - PESME
18. Ti zapeva od Miloša Što Muratu za vrat stade, Spomenu mu druga loša, Prokle Vuka što izdade. Al' tek pesmu što odgudi, Sam
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I onda, kreštav, jak, suv glas Ciganke Salče zapeva pod tvojim prozorom kad te drugarice počeše oblačiti. Dahire, ćemaneta zaječaše, uzdigoše se i počeše pištati po
Htela bi da poleti, ali ne zna kuda? Da brojim zvezde? Da pevam?... Sa ulice se čuju glasi i bât koraka. Po neko zapeva, glas mu se prostre, razastre na sve strane i polako, dršćući, utone u ovu slatku, letnju, tihu, večernju tišinu!...
Da znaješ, mome, mori, da znaješ Kakva je žalba, mori, za mladost?! Ču se gde zapeva on. — Žalba! ... — dahnu silno Cveta.
Čiča Toma jednako zove tetku, svoju sestru, da mu sedi do kolena, nazdravi mu i zapeva... Tetku stid. Moli druge gošće da je koja odmeni. Aja! — Nije dan, neće. A ona se snebiva.
Kleknu do svoga brata čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču, zapeva milo, drhtavo, iz dubine... Isprva kao stideći se, a posle, kad počeše da joj pomažu, pusti glas i otpeva celu pesmu.
a ona okrećući glavu od ostalih, kao bojeći se da ovi to ne opaze, gledajući u tavanice, više sebe, pođe vratima i zapeva: Goro le, goro zelena, Dosta sam po te odija. I iziđe s devojkama u drugu sobu.
U tom snaška Pasa zapeva silno. Tomči suze navreše, saže se, zagrcnu... Puh! — huknu i sav duvan izlete iz cigare, osta mu samo papir na
U tom joj najstariji brat zapeva. Bio je prebacio ruku, zagrlio muža joj, svog zeta i govorio mu, pevajući i nudeći ga da pije: — Pij, Mito...
znaš, brate... prva radost, pa sam ti... „Oj Moravo, moje selo ravno“ — zapeva tako prostrano da se Anici učini da on sad prvi put zato tako prostrano, radosno, peva, što su se nje kurtalisali,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dosadi se snaši što svekrva između njih spava pa se počne mrštiti na nju. Kad i to ne pomože, snaša jednu noć u spavanju zapeva: Dragi s kraja, zlato do duvara, a u sredi ko pameti nema... Svekrva se probudi i zapita: — Šta to pevaš, ćeri?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Istinu li govoriš? LjUBA: Boga mi, majka! STANIJA: Ej Beograde, kako li pocrni! (Zapeva.) Kuku, Stano, kukavica, kuku, Stano, nesrećnica što si, Stano, dočekala; te da pokor, Stano, gledaš!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
tako lude želje, Tužna su mi polja i dvorane velje, Kad se u njih sami uselio jad; Tek što zora sinu sa istoka rana, I zapeva slavuj u susreće dana, Junak ih je jedan pohodio mlad.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Al niko ne zapeva na putu, crkve zimuju na dnu jezera, a noću vidim vatru ljutu na vrhu Velebita i dva dželata duvaju u prste, hoće
Pevač sa brda zapeva: zašto se odaste toj veri u pošast, kad eno sunce bodro sija i divna su zdanja za čovečijeg sina, kule od mermera i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
oseća se u nekoj većoj slobodi, spali joj lanci s nogu i ruku, kojima beše okovana, i odjednom joj dođe da zapeva, da potrči nekud, ali odmah naiđe neko gorko sećanje, koje joj pomuti celo raspoloženje, i ona se opet oseća kao u
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ko bi se mogao u zgodnom trenutku, upravo najsudbonosnijem trenutku, kad se rešava sudbina zemlje, setiti da zapeva pobožne pesme nad kuferom onog pekmezara i da time moćno pomogne trudoljubivoj vladi u velikim podvizima.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I zvezde su malko bleđe. Na jednom mestu škripnuše vrata. Malo posle zapeva petao; nega prihvatiše drugi i oteže se poznata palančanska jutarnja pesma...
Jedno vreme on beše gotov da zapeva »Preslavnaja dnes«, ali u mesto toga prekrsti se i poče dalje da misli. Vidiš, sad se seća i šta je zgrešio, te mu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Da se iskidaš slušajuć’ ga i moleći se bogu, tako je pojao! »Zar pevao?! E bome ti ja, moj pojkane, ne zapeva’, pa sve da na glavi dubiš! Moj je poziv mnogo svetiji, a ne da mu se tu derem!
I Borko zapeva jednu prigodnu pesmu za inat onom propalom režimu, pesmu Starina Novak i Knez Bogosav u kojoj se peva sa šta je Starina
i predavanje se neobično dopalo svima i na opšte zahtevanje sviju, a naročito ćir-Đorđa, koji je zahtevao da se sad »zapeva nešto za ćef i za veselje, smešno i od komendiju« — zagudi ponovo Borko drugu jednu, pesmu o dušama, kako su izlazile
— usitnio ćir Đorđe, očevidno u nameri da zabašuri. — ’Ajde, Petre, ima li nešto? Ćata razumede i zapeva »mnogaja ljeta!« Cigani zasviraše »tuš«, a Mića se jednako lupa u grudi i viče: »Baratom, mitmonđa-asmonđa!
Rakić, Milan - PESME
tada da, ko nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plamenom koji obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plače... NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kosa bila slepila po njenom krasnom vitkom telu, dotrča ovamo na teršene kod Sofke i dignuvši ruke, zaturivši glavu, zapeva tako silno, da amam kao zvono odjeknu: Da znaš, diko, da znaš, diko, Kako venem za te.
Besno grleći, dirala je: — Mitu, Mitu ovoj puštajte! — I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito!
klonu, otvoriše se dveri sa sveštenikom u zlatnoj odeždi, koji, čisto uživajući u toj zaprepašćenosti, silno, glasno zapeva: Mirom Gospodu pomolim sja!
Pandurović, Sima - PESME
Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku! svet zapeva celi; Zadrhta duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu dušu
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da skoči s kola, slomi pušku o točak, zavitla u Vrzinu kesu iz nedara i pođe pešice po prtini? Da zapeva u inat svima?
Ne bi li i oni prihvatili, on zapeva sam, iz sveg glasa: Ječam žnjela, ječam žnjela Gružanka devojka... Njegovu viku niko ne prihvati.
Bilo je dublje od bunara, od Morave, od sinjeg mora, to njegovo ćutanje. Aja stojim u njemu i blago mi oko srca. Ponekad zapeva. Glas mu nije bio bogzna kakav, ali se videlo da muško peva. Ne dade Bog da njegovo ostane za njim.
Kao izubijanih. Dvaput se zagrcnu. A zubi ostaše da se bele. Pod prozorom zapeva petao, veselo, iz sve snage. Nikola trže bradu s kreveta i pogleda po sobi punoj šarenog jesenjeg jutra. Sam je.
Soba je šarena od sunca, venčići suvog smilja upalili se i dime, pod prozorom zaneseno zapeva petao. Prsti su mu hladni; dojka je topla, meka je, samo mu sredinu dlana golica čvorić, kao da hoće da se ukuca u
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ja jedini imam dva imena, jer sam najstariji! — mališan se nasmeja, siđe na stolicu, zaigra i zapeva: Hej, haj, hoj, sav maleni narod moj u orahu gradu, u debelom hladu živi život svoj!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
sunce na škole osme'ne, Haj, na škole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da Srbina izjednače s svetom; Kad zapeva Ravijojla vila: „Sad je java što sam negda snila!“ - Zar ni onda, kad se meti stiže, Kosti moje da ne dođu bliže!
tada da, k'o nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plemenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plače... M.
Petković, Vladislav Dis - PESME
To je bila pesma jaka, Klik orlova, cvrkut ševa: I u nama sve zapeva, Sve zapeva, sve zaplaka. A iz cveća, a iz snova, Melodije i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih
To je bila pesma jaka, Klik orlova, cvrkut ševa: I u nama sve zapeva, Sve zapeva, sve zaplaka. A iz cveća, a iz snova, Melodije i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Polje, ptice, daleka stabla šume i dobar poljski put, sve se udružilo da zapeva pesmu o lepotama slobodnog lutalice. Uz “zbogom” gostoljubivoj kući farmera Brauna, najkraćim putem otišao sam u daleku
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Župnik, u sjajnim odeždama, naoko miran, u sav glas zapeva svetačku pesmu. Majka i kći prostreše se po Marku. Stara kune i žali, a Božica na kolenima gleda Marka zamrla, bleda,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Zimzelen« DESKAŠEV I BRANKO Kad Deskašev kroči Na više stȁjalo Pa zapeva: „Gusle moje, Ovamo te malo!“ Tišina zastrepi, Oko nam zaslepi I razli se seta Kao miris tužna cveta S nekog
Miljković, Branko - PESME
dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce Sedmoga dana ne zapevaše anđeli Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od pepela. i zid progovori.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jedan od mojih pagajera reši se da zapeva takođe; nađe u dnu sebe jedan tihi jedva čujni glas; podiže ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama;
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U moj se dom nabutaše (naguraše) petšest, ni sag ne znam kako. Baba mi stade da zapeva i jala (poleti) da zakuta (zavije, zakloni) dva mi unučeta, a oni sildisaše prokletnici i isekoše mi i babu i unučeta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dajte konjak! — naređuje „Fikus“. — Kamo pesma?... Pesmu hoću! Its e long vej tu Tipereri... Zapeva Pera „Đevrek“ popularnu englesku pesmu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad je došlo Ružičalo, Izišlo je Cvet-devojče Na grob oca i matere. Na sve strane svet zapeva Za milima u zemljici, A najbliže Cvet-devojki Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo,
A najbliže Cvet-devojki Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’ zapeva, Već uzdiše iz sveg srca, Kradom suze s oka tare.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pa proleće nad nama plavetna raširi krila; sa tajne spade skrama, snom buknu u biljku klica, i zaromori gora, i zapeva tica. 5 Mi tiho, ruku pod ruku, rumen dok leta izbija na plod i zrele livade zriču.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ostao duže nego što mu je običaj, trebalo je samo neko, naročito koji njegov drug, stariji, u godinama, to samo da zapeva, i Mladen bi zaista bio nekako raspoloženiji... Jednog jutra baba Stana se diže.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zelene palmove grane, I zveket zvonaca jasnih svečanost kazuje njinu, I dete disaše burno, i u snu zapeva jasno: Osana Davidovom sinu! I stari krpa se trže.
hrašće zašušti monotono Starinsku nekakvu pesmu, starinski neki jad; Beli se zanija cvetak, kô malo srebrno zvono Zapeva ceo sâd. Iz mraka, iz neba, zemlje, izviru čudesne priče, Glasova sve jače biva i vazduh čisto vri...
Noć se klonila zori, S istoka jutarnja zvezda kô iskra ognjena gori, I petô zapeva jasno. Zora se zasija čista Kad kravar podiže glavu, kô Lazar na poziv Hrista, I rosa, što hladni vetrić s krila je
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gde je koza vezana, tu ima i da pase. — E, hvala na društvu.” Tek što je majstor Kosta izašao, a onaj govornik tiho zapeva: Oj Kostice, tugo moja, Šta će tebi deca dvoja, Kad ne mogu biti tvoja.
Nosi to, učo, i neka dečko spremi za posle, jer će Srbima još trebati sjajno oružje.” I zapeva tiho: Od jalmana do gornjeg nišana Puška mije zlatom obljevena. Seća se majstor Kosta svih tih priča.
Odole, iz baštice, čuo se vedar Srbin glas: Nano, smetam li vam? peva mi se! — I zapeva tiho, sa umenjem pevati: Sunce seda, noć me gleda, a ja, tužan, kuda ću?
Videste li mog Srbu posle mature? To je visoko, to je zdravo, to je lepo kao gora! Kad progovori, kad zapeva, tice zaćute i slušaju ga... Vidim, uvijate vrat, velite: nije to glavno i najvažnije. I nije. Ali Srba dobro uči!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Poštuje ga ceo svet i svi ga ljube u ruku, — govorila je ona. — Pa onda, ne radi ništa, zapeva koji put, o velikoj nedelji, „amin“ i to mu je sav posao. — Bojim se, mnogo je živ, a mitropolit treba da je smeran!
– nadvisi glasom Janko Veselinović i pogleda po svima redom, kao da bi toga časa rad da zapeva Starca Vujadina. – Da čujemo Janka! – kliče omladina sa donjega stola.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ne gutam... ja... ovaj. Jok! — i Kosta zabaci kapu na teme, zavali glavu, zažmire, a rukama se odupre o sto. Onda zapeva promuklim glasom, ali tiho, da ga ne čuje komandant. Mila majko podigni me malko...
Petrović, Rastko - PESME
Ja znam, Ja znam, Ja znam. Kada je umro krevet broj 8 u sobi broj 9, Doktor da je otvorio leš. Ptica zapeva na grani, Devojka zapeva u bašti. Doktor trbuh proseče, Izvadi bubreg bolesni: O koliko je veliki!
Kada je umro krevet broj 8 u sobi broj 9, Doktor da je otvorio leš. Ptica zapeva na grani, Devojka zapeva u bašti. Doktor trbuh proseče, Izvadi bubreg bolesni: O koliko je veliki!
I bi mu milo u duši što će i takvog imati u zbirci. Ptica zapeva na grani, divka zaplaka u bašti, Doktor je spustio čudni bubreg u teglu! Sve bolničarke behu tu i dva čistača bolnice.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedva se usudila da sedne, a kada je sela učinilo joj se da joj dlanovi voljenog obuhvaćaju stas. Od sreće žena zapeva, a pesma pođe niz livadu i šumu, zajedno s pričom o stolici.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Kako ništa, kad eno i puške bacaju! VASKA E, kakve puške! Samo neka im ona, Koštana, zapeva, pa ne samo puške, već će i glave pobacati. A naročito on, naš brat, krasan naš brat!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kalfa Kote zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi, pa zapeva, onako kao za sebe: Sinoćke te, lele, vido’, Zone, gde se premenjuvaš... Kalfa Kote ostavi rad pa ga samo pogleda.
koje bi doneo za njim Pote šegrt zajedno sa šišencetom mastike, zbaci plitke kondurice s nogu, sedne i uzme tamburu, pa zapeva onu svoju najmiliju pesmu: Zelen zekir, drago moje! Što mi, dragi, ne dolaziš?
stasa, „kako se, kad ide čaršijom, sramuje, kako i prilega na devojče“, kako je poslušna i kako ima lepo grlo, kad zapeva „Zapevalo bulbul-pile, misli zora je!
kao nikad; radi, udubio se u posao, misliš i na ručak će zaboraviti pri tako silnom poslu, pa se zaboravi tek i zapeva tiho i polako: Sinoćke te, lele, vido’, Zone, gde se premenjuvaš.
je sledovala oštra opomena njegovog visokopreosveštenstva sveštenstvu: da će ih sve obrijati ako se samo još jednom zapeva takovo „Iže heruvimi“!... Posle toga nije pan Franćišek ništa komponovao.
— Ela, Vaske, zapoj!... Žâlna sam, — žalnu mi pesnu zapoj!... A Vaska zapeva: Izlegoh da se pošetam Niz toja pusta Bitola, niz Evrejskoto mahalo, niz tija tesni sokaci.
se njega i reči njegovih, a sedeći usamljena, zasipana jesenjim lišćem, na doksatu, i kidajući mitrovske, zimnje ruže, zapeva tiho pesmu: U bašču mi zumbul rast’o, — ja ga ne gledah; na zumbul mi bulbul poj’o, ja ga ne slušah!...
Ali večeras Mane nije poručivao ništa. Zato Ajša dade znak Dudiji da zapeva tu pesmu. Dudija zapeva, a ostale čengije prihvatiše; zapevaše i Ćulsefa i Ajša, prateći pesmu udaranjem u dahireta.
Ali večeras Mane nije poručivao ništa. Zato Ajša dade znak Dudiji da zapeva tu pesmu. Dudija zapeva, a ostale čengije prihvatiše; zapevaše i Ćulsefa i Ajša, prateći pesmu udaranjem u dahireta.