Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” čuše, — verujte, deco, da tu nije vojnik ostao, koji zapevao nije, a mnogi je starac radosne suze prolivao, kad je tako dočekao.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Baš si ubio Lazara! — Ubio sam ga!... Hvala neka je Gospodu na njegovu daru!... Nisam zapevao od onoga dana kad vam u družinu dođoh do danas, a danas sam pevao svesrdno!... — Pričaj nam kako si ga ubio!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad je novi učitelj zapevao, svi su se ljudi pretvorili u uvo, a devojke u oko, pa ga slušali i gledali i uživali u pojanju i personi njegovoj.
Odmah posle te pesme udario je Šaca u tamburu i sam zapevao: Čija li je taraba, Čija li su vrata, A čije je ono luče, Što odande guče?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“, „verujte deco (kaže prota Mateja) da tu nije vojnik ostao koji zapevao nije, a mnogi je starac radosne suze prolivao što je to dočekao.
Sremac, Stevan - PROZA
Njih bi davao dobrom pevaču, i ovaj bi tada zagudio i zapevao, a gosti su slušali. Upravo, morali su slušati i diviti se, jer je i gazda Radisav tada slušao.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ah, a od prošlih dana ostao mu samo lep, zvučan, mek glas. Retko je od tada pevao. Ali sada, kad god bi zapevao, pevao je tako tužno i izrazito, da bi svi padali u sevdah...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Rakočević je onda spustio zastavu i zapevao glasno tadašnju državnu himnu, koju su svi oni, napred, prihvatili i pevali.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Osećao je kako se u njemu kravi neka davna toplota i kada je, posle večere, zapevao, glas mu je bio bez pukotina: sam nedodirljiv, taj glas je dodirivao sve.
Možda i zbog toga, te noći, niko nije hteo da vidi kraj pevanju: Višnjić je prelazio iz pesme u pesmu. Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom Savi i Hasan-paši.
Višnjić je zapevao, jutro se proziralo od prolećnih svetlosti, Vuk je proveravao reč po reč: znao je da je dobio čudo od pesme, radovao
Miljković, Branko - PESME
odreći poeziju će svi pisati istina će prisustvovati u svim rečima na mestima gde je pesma najlepša onaj koji je prvi zapevao povući će se prepuštajući pesmu drugama ja prihvatam veliku misao budućih poetika: jedan nesrećan čovek ne može biti
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svoju groznu čeljust, a ja joj za dlaku, tanku, tanušnu nit izmičem, pljujem joj u gubicu smrdljivu, rado bih joj zapevao na uvo neku posprdnu pesmicu ali za toliko ipak nemam daha. Ako i padnem, barem sam krenuo. Jurišao na nemoguće.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
trebalo da zaboravi onaj šamar što ga je pre nedelju dana dobio i on sam od majstor-Mana kad je tu istu pesmu pred njim zapevao. Zato je više nije pevao pred majstorom.
Zato je više nije pevao pred majstorom. Pa i ono maločas, možda šegrt Pote i ne bi zapevao i, ni kriv ni dužan, dobio šamar da nije sam on, isti kalfa Kote, zviždukao baš tu istu pesmu.
ume kazati, jer to ni sam ne zna, ali ono što zna, to je: da ko je god i kad god je ko — u vreme ove naše pripovetke — zapevao tu pesmu, uvek je mislio samo na jednu Zonu, na lepu Zonu, Zonu Zamfirovu.
Ona je ta na koju je svaki mislio kad je zapevao onu pesmu „Sinoćke te, lele, vido’, Zone“. More, pa ne samo tu pesmu, nego i ma koju drugu pesmu, svaku pesmu u kojoj
Tvoje ruke — rakli-sapun, tvoje oči — dva kladenca, Tvoje lice — jasno slunce!... Kad god bi Mane zapevao i ispevao tu pesmu, uvek bi — iako je bio žustar i vredan majstor — uvek bi tada zažalio na sudbinu svoju i na uređenje