Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A gde je mati? — zapitaće pop Spira. — Eno je kod krave. — Idi je, sinko, zovi; ona i ne zna da imamo posjetu. Gospoja Sida bila je tamo gde
— A, jeste l’ svaki dan tako vredni, frajlice? — osmeliće se Šaca jednoga dana i zapitaće je. Jula ćuti i radi dalje. Kratka pauza. — Frajla-Julijana — započe opet Šaca — jeste l’, reko’, uvek tako vredni...
»Bože, a da l’ su se koji put poljubili, onako stojeći i razgovarajući se na ogradi?« zapitaće možda koja radoznala čitateljka, koja bi — kad se već žrtvuje da ćuti i nakani da čita — htela odmah da sve u jednoj
— Posle jednog sahata dotrča Arkadija pop-Spirinoj kući i zateče popa kod kuće. — Koje dobro, Arkadija? — zapitaće ga ovaj. — Dobro je! Raspit’o sam! Gospodin Ćira pogodio je onog Peru, onog Tocilova, da ga sutra vozi. — Eto ti sad!
»Nema nam, bože, već odavno frau-Gabriele; šta je to saš njom, kud se, bože, dela ta žena?!« zapitaće neko od ukućana. Pa na to se navikao već i njen »pinčika«, — jedno malo, belo, nervozno i pakosno psetance sa plavom
Preko nje je gđa Persa doznavala mnoge stvari iz razgovora koji su se često vodili. — A čujete l’ — zapitaće je tako jednom posle podne odmah po Božiću, kad je rad oko spreme najživlje i najžurnije otaljavan, — kad će se ona njina
Matavulj, Simo - USKOK
— Jest čudo. Neveseliji, da-ti, ne bješe ni na robiji! — Da mu ne stižu iz doma kakvi rđavi glasovi! — zapitaće Stevo Bojov. — To nije! — odgovori Labud. — S te strane baš je zadovoljan!
Sremac, Stevan - PROZA
A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka. — Oklen si, poreska glavo? — zapitaće Jova. — Je l’ ja? — pita seljak i meri ga. — Ti, da! — Ama zar ja? — Ama ti, ja! — Ja, vala, iz Korita.
Paja malo tanjim i tišim glasom, pa uze preturati »puslice«, s jednoga na drugi kraj tanjira. A posle male počivke zapitaće: — Aaa, ovaj... kolika je suma? — Pa četiri stotine dinara, dragi priko. Treba mi, pa ne mogu da čekam.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Utome iziđu i gore. Kad ga je spustila na zemlju, zapitaće ga: — A vjere ti pobratime, šta ti ono baci meni u kljun, kad sam pošljednji put zinula?
NEVJERA STRADA Sastali se jazavac i lisica da zajedno idu u četu. Zapitaće lisica jazavca: — Koliko imaš vještina ti, jazo? Odgovoriće jazavac: — Imam tri vještine.
— Što ću, moj jazo? — zapitaće lisica. Jazavac će joj reći: — Dobro. Kad dođe lovac, a ti se umrtvi i ničim nemoj maknuti; lovac će pomisliti da si
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— veli mu snebivljivo čiča Milisav. — Aaa, ko vam je ono? — zapitaće ga Sreten zažmirivši malo. — Ko, učitelju? — Pa, eno onaj tamo?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ I toj se nasmijaše. „A je li vjerena?“ zapitaće medik, onako kao nemarno, pošto odbi nekoliko dimova. „Ono... jest!
“ „Bogami tako isto i moja stopanica!“ doda neki brkati, sredovječan gost. „Milica, kučka je li?“ zapitaće serdar. „Vjere mi i ne pamtim kad sam je vidio!“ „Ja znam rašta je muka ženskijema da dođu.
One gledahu. Vide e je ženska glava. Lijepa glava, sa plavijem očima i s bujnom, raspletenom kosom. „A ko je to?“ zapitaće Joke. „Ovo mi je sestra!“ „Zbilja?“ One se bolje zagledaše. Stana kad ču tu riječ, ostavi vez, pa priđe i ona da gleda.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dvojica samo bjehu mršavi ljudi. — A je li ti to sinovac? — zapitaće ponajstariji, dignuvši naočare s nosa na čelo. — Jeto jest... Ajd’ učini svoju dužnost!
— A jesi li kad bija ovdi? — zapitaće ga jedan mališa, pošto ostaše s njim na trijemu. — A kako te zovu? — pita drugi. — Ime mi je Ive — odgovori Kušmeljić.
Živili! — Živili! — zagrajaše mlađi! — A šta je s Lovrićem? Je li mu ko kavu ponija? — zapitaće gvardijan đakona Čimavicu posred graje. Čimavica smignu ramenima pak izađe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U tome iziđu i gore. Kad ga je spustila na zemlju, zapitaće ga: — A vjere ti, pobratime, šta ti ono baci meni u kljun kad sam pošljednji put zinula?
NEVJERA STRADA Sastali se jazavac i lisica da zajedno idu u četu. Zapitaće lisica jazavca: — Koliko imaš vještina, ti jazo? Odgovoriće jazavac: — Imam tri vještine.
— Šta ću, moj jazo? — zapitaće lisica. Jazavac će joj reći: — Dobro! Kad dođe lovac, a ti se umrtvi, i ničim nemoj meknuti; lovac će pomisliti da
Kadija, kao bajagi da bi ga malo osvijestio, zapitaće raju: — Ima li, rajo, sad kod vas hajduka? — Ima, efendija, javnijeh malo, a tajnijeh mnogo, kao ovđe kod vas u
Pomrije svijet! TESTAMENAT Seljaka na umoru ispovijedao pop, pa pošto ga ispovjedio, zapitaće ga da li je raspoložio svojim imanjem. — Jesam sa svijem, osim sa jadnijem juncem. — Pa šta misliš s njime?
On k oračima, sve lijepo: — Merhaba! — Merhaba, hodža! — A ljudi, što bi danaske ručali, — zapitaće ih hodža — bi li dobre braveće čorbe s kupusom i krompirom? — Kako ne bi, po bogu brate? — vele orači.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Možda ćemo krvlju pisat’ — I tim Srbin sme — Samo kavgom međusobnom Ne, za Boga, ne! Kad se svrši ovo leto Zapitaće — haj! Šta je rekô, šta je stekô Bratski zagrljaj.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ Ne skita se ona, čedo; Kad nastanu topli dani, Doleteće, zapitaće: Kamo mali ukućani? A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ali ipak ne reče ništa, nego stade razmeštati ispred sebe one alate i puštaše guste dimove. Posle duže pauze zapitaće Mane: — A... ete... Zone... zdravo li je? Što raboti? — Pa, sedi si... — Znam de... Može i da leži.