Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni se sele u Rosiju, a nagovaraju, da pođe, i njega. Gospoža Evdokija ga tek sad, pred veče, poče da zapitkuje o tom kakva mu je bila žena, je li bila lepa, i crnka, ili plava? Kako to da je smert zadesi, prilikom porođaja?
Kad se gospoža Evdokija malo smirila i pokrila stidljivo, poče da ga zapitkuje: zašto je tako gleda, neprijateljski? Zar ne vidi da ga voli ludo? Šta gleda? Šta traži u njenim očima? Na šta misli?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ostaci pečenja i naš Žutija blaženo leškari kraj gomile kostiju, a starina Petrak već se mota oko razvaljena samara i zapitkuje djeda: — Koja će ono godina biti vašem Vrančiću? — A što ti sad to treba? — čudi se djed.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A kako si mi ti? — upita me rukujući se. I zatim, idući natraške, sede, kleknu uz zid po svom običaju i uze da zapitkuje mater za neko platno koje misli da tka za tebe. I onda otpoče da kazuje i nabraja tvoje darove što si spremila.
Snaška Pasa poče kao uvek oko njega: da mu daje jela, toči vino, zapitkuje ga, pecka... On nešto jede, nešto ne. Krupan, koščat, crven, a lice mu jako čvornovato, puno uboda, ali zdravo i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle ćuti kao riba kad sedi s mojim matorim, a moj matori ga stalno kao zapitkuje: „Slušaj, bogati, Tiko, jesi li bio sinoć na baletu? Mnogo fina stvar, kad se ono baletani podignu na prstiće,.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandir opaža moju uznemirenost i neprestano me zapitkuje da li idemo dobrim pravcem. Odgovaram odlučno da se ne bi i on nervirao... Teška me slutnja muči...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Na sve strane, na svakom mestu samo se o tome govori, zapitkuje, nagađa. Ministri trče čas u ovu, čas u onu stranu zemlju; čas jedan, čas drugi, čas po dva—tri zajedno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ne znam ništa, ni gde sam ni šta radim. Stade nešto da me zapitkuje, a ja, onako zbunjen, mucaj, vrdaj — sto ljutih muka! Poče ispit. Badava, odmah opazih da sam propao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
da kasa jednako uzalud. Kokša iz Divoša. — Odgovori se, u Sremu, kad ko zapitkuje: ko? Krvav ispod kože. — Odgovori se u inatu onome koji pita: ma kakav si ti čovek, bolan?
— Odgovori u šali onaj koji se vodom ponudi. Štakara na dvije noge. — Odgovori se u šali onome koji zapitkuje: šta? 2) IMITOVANjA PTIČJIH NAPEVA (GOVOR PO MELODIJI) • Vidim Titel! Vidim Titel! Vidim Titel!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se učini kao da spava, ali ga vra probudi i zapitkuje za ovo za ono što je bilo preko dana, pa bi ga grdio, pa bi klekao i počeo se moliti bogu, te i njega nagonio da to
Petković, Vladislav Dis - PESME
Snevala je ona, Da ljiljan bere, zapitkuje ruže Za boju, vence, i da l' kadgod tuže Na grudma, velu — da li kadgod tuže? Dok ona sanja i mirno se kreće U tajne, s
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
to svi po selu čine dok ne legnu, Bogdana je nešto radila oko naćava, koliko da zabašuri i sebe i svoje dete da je ne zapitkuje kad će mu otac doći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Komandant me pozva i naredi... — Otkuda tebe da zove komandant?... Jesi li ti imao komandira? — zapitkuje Mišić. — Imao sam. Ali ja sam bio najbliži komandantu. — More, šta se natežete oko toga — nervira se Radojčić.
— pita Mišić. Čujem gde neko levo od mene šapuće: — E, dosadan ovaj čovek... Samo zapitkuje. Čudim se onoj dvojici što mu uopšte odgovaraju. — Tako... oko pedeset metara — veli Predrag.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen mu odgovara. Odgovara mu radosno, bez dosade, jer zna da mu on zato dosađuje, zapitkuje ga, što ga voli, što mu je milo da on, Mladen, tako dobro radi, on, sin njegova pokojnog druga s kojim je on toliko
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Mati mu se teška da mu, nije što zlo. Ona ga čas jedno, čas drugo zapitkuje, no on ćuti, i ako joj što odgovori, to je nabrecito i surovo.
vozopiti »zavapiti«) VOPROS — pitanje VOPROSITELj — onaj koji pita, zapitkuje VOPROSITI — upitati, zapitati VOSPITANIJE — vaspitanje, duhovno odgajanje i vođenje dece VOSHITITI SE — zaneti se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad đevojka natrag se obrnu, — kad ga viđe, od srca uzdanu, pak đevera opet zapitkuje: „Koji ono junak na đogatu, štono barjak u rukama nosi, crne brke uz obraz privio?