Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tek poslije jedno po sahata vrati se on, i istom stupi na avlijska vrata, a dijete u sobi zapišta. Ne pozdravi se on ni s kim, već, povodeći se, uđe u sobu gdje je dijete bilo.
Radičević, Branko - PESME
Tić je samo, tić u gušti, Sred gnjezda se zbuni svoga, Sa pooda nenadnoga. No da l' zrno to zapišta? Vetar, vetar, opet ništa. Ali možda kakvo čudo...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bi to, da se pomoli Tuzla. A kad se Tuzla pomoli, zapišta Jaćim da se do Boga začu: „A jaoj, Tuzlo. Drž’“, i stropošta se koliko je dug, kao da je pravom puškom pogođen bez
Krakov, Stanislav - KRILA
Vide se male prilike gde trče. Odjednom na slobodnom delu kose zapišta kao mahnita jedna truba, stotine se plavih senki uspravi i zagrme: — Ura—a—a — pa se baci napred.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Otac M. baš je bio u toj reči, kad se otvori jako puškaranje na našoj prednjoj liniji; jedna granata zapišta i udari baš pred nas. Dođe i druga, treća. Otac M. savi anteriju pa nadre na jednu stranu, a ja na drugu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bio, ugleda ga stara mila majka, pa svog sina poznati ne može, jer je Ivan ruvo promenio, promenio ruvo i konjica, pak zapišta kao ljuta zmija, proli suze niz bijelo lice, ona trči u dvorove Đurđu: „Jao Đurđu, dragi Gospodaru, u zô čas si Ivu
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sa ćepenka i levo i desno čaršijom ispružili majstori i trgovci šije, pa gledaju za njima. — Mičo, mori, — zapišta svojim tankim glasom, udevajući konac u iglu, terzijica Vače Šatorče, i zapita svoga prvog komšiju, Miče Šebinče,