Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Osu vatra. Puška učestala kao jaglica. Diže se oblak od dima. Zatutnji, zabruja, zapištaše uši, zaigraše ribići, zapali se meso na telesima... To beše strašan okršaj.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Napred... sve napred... Najedanput... grrr... kao grom turski plotun na trideset koračaji pred nama. Kuršumi zapištaše koseći granje i lišće, neko ulevo od mene jauknu, mi skresasmo puške, dim kao gusta magla napuni šumu (jer se iz:
Najedanput s našega levoga boka, s one strane gde je graf Kanovnjicin bio zametnuo borbu, zapištaše turske trube da sva gora odjeknu. Svirali su na juriš.