Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I što gnev bešnji, tim i koraci veći... Najpre se ražali, i bi zaplakao da ne beše onog naroda... Ali u srdžbi izumreše suze... — Zar ja lopov? — vikao je glasno.
Okrete se, ojađenik, narodu pa stade besediti... E, što jest — jest, dragi aga; da to ne beše tvoja volja, i ja bih se zaplakao! — A narod? — More, rastuži se!... Beše im žao jednog od prvih ljudi.
— Žao mi je Alekse! — reče Ivan. — Znaš, kad ga vidim onako raspletena, s čibukom u rukama, da bih se zaplakao!... Krasan je to čovek bio!...
Ni sam ne znade kako, ali oseti kako mu se dva vrela mlaza slevaju niz obraze... — Zaplakao se ljuti ris za svojim drugom... Turci se behu sasvim povukli...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Razviću svu svoju muzu. Tim će biti smešnije. A ti se, molim te, smej, smej se onako od srca, kako bi se ja od srca zaplakao, da me nije sramota i da ne moram mesto plača pregnuti na delo poštena čoveka. Rekoh da ću početi gde sam stao.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sad je u penziji. Zaplakao se kad su mu saopštili, iako je iščekivao. I sad, iako je fakacija, on se svaki dan odšeta do škole i cunja po avliji,
A zatim se zaplakao i on i crni gavran, a zaplakala se i Jula. I mora da je dugo i glasno plakala kad se i sama mama probudila i oterala
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve je na njemu visilo. I njegov trbuh, i njegovi obrazi, čizme i odelo. Visili su mu i očni kapci, kad se zaplakao. A Valdenzerova žena držala se, u toj nesreći, začudo, dobro.
Uzalud je Trifun dokazivao, da treba da joj kažu. Otac joj je bio. Petar je onda seo pred njima i zaplakao. On je, kaže, Stritceskog, ubio. Eto, kaže, kakvi smo.
Radičević, Branko - PESME
Suze lila, jade nabrajala, Ime njemu često spominjala, Tužno, jadno — kam bi zaplakao, Ma jad otaj dugo ne trajao. Jedno jutro pred zoru rumenu Nađoše je hladnu i studenu, Na grob vojnov telo
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eh, eh, tada sam prvi put zaplakao, osjetio sam da iza mene ostaje djetinjstvo. Peckao me je u tim suzama gorko-slan ukus našeg zavičaja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sam i sjetan, lutao bih gradom i kraj Une zaplakao kradom. Pred oči ti rodno selo dođe, brat i sestra, zabrinuta majka, a odnekle, iz podvodne ravni, oglasi se
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Eh, čiča Bogoje, Što je mnogo — mnogo je! Doneli dvanaest baklava, kao; I Steva od straha zaplakao. To se desilo oko podne: sva su Okna sijala, bleštao je crep. Kratko je trajalo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ivo sjede govoreći: „Zaludu ću sjesti i besjediti, Gospodaru, kad te razveseliti ne mogu. Ja bih se zaplakao kad se tako nasmiješ!“ „A zašto?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neka opomena muti mu svest, ionako mutnu i nemoćnu ijednu odluku da donese. Čini mu se da Đorđe samo što nije zaplakao. Zna, oseća sve jasnije da ne može nikuda da pobegne, da ne može ovakvog da ga ostavi, jer on i ovakav jeste njegova
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dakle tako ona ostaje pobedilac. Kao čovek bolećiv, ja, toga trenutka, umalo što nisam zaplakao, jer je on tako očajno kršio svoje ogromne koščate prste da mi se činilo kako nikad nesrećnijeg stvora pred sobom
Uzdrhtao se Boka i sav cepti, nije mu jasno zašto su ga napolje izbacili, pa se bolno zaplakao, dok su mu objašnjenje zbog plača sa svih strana tražili.
Sa mene se prosto cedio znoj. Ja pogledah moga klijenta a on tek što nije zaplakao. Kao besan jurnuh niz velike kamene opštinske basamake, omakoh se, preturih se, glava me strahovito zabole i dalje
I tada zaplakah. I mislim da se ne varam da sam zaplakao onim nesvesnim plačem kojim ljudi plaču sve prohujale bolove, ali i sve prohujale radosti u životu, sav život.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Znam da tada ni nebo ni čovek zaplakao nije, Znam da si najzad našla humanost i vrata bolnice, Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno pije, Znam da ti
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Prvi utisak bio je: hladnoća, teskoba i mrak. Dok ga je otac ostavio, gorko je zaplakao. Bio je izgubljen u nepoznatome, nemilosrdnome svetu. Svi njegovi drugovi bili su jači i slobodniji.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nemam! — šapnula je skrhana žena sa stidom koji se zaplakao... — Može li tako biti? — Može, hvala. Ja ću pošteno vratiti. — Znam da bi vratio, poznajem te.
„Beda me znala šta mi je. Jednoga jutra bih zaplakao što ne mogu ovako nastaviti dok ne naučim sve što se na ovom svetu može naučiti; drugog dana bih plakao što mi se otac
Učitelj je govorio: „Kad vidim Milutina kako sa onom svojom kutijom, kako on, samo on žuri bolesnom detetu, zaplakao bih.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i uozbiljio, iz te zbilje ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet; i čim sam se prvi put u krilu majčinom zaplakao, iz toga plača ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet. Putevi su nam bili različiti.
deklamovao nešto rodoljubivo iz lire, zbog čega me je prota poljubio u čelo, okružni načelnik pomilovao, a otac se zaplakao. To je bio čin koji je označio da sam od tog časa gimnazijalac.