Radičević, Branko - PESME
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Oh sramote što s' na Srba ote! Od sramote plamom zaplamtio: „Puštaj, ljubo, Višnji te ubio!“ Al' ništ' za to i ne haje mlada, Već još čvršće vođice spopada.
Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je jutros, kad boj zaplamtio, Lako bi se čudu još dovio, Ma su Truci u nevrat rasuti, Pa na što li ovo sada sluti!