Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda iznesu sav konjski takum, i kubure srebrne i proče, dobro ga odenu. Fočić se zaplače, poljubi hata u čelo, i momci uzmu i dovedoše na Tatinac.
Daj mi sad onoga junaka i inoverca, koga se ništa ne kasa kao nas, da se drži i ne zaplače, ako ima i kameno srce. Sva se večera u plačevno pozorije obrati. Tu je g.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A njoj beše žao što se naljutio. — Šta ti je?... — upita prišavši mu. A Stanku dođe da se zaplače... — Ti se ljutiš... A nemaš prava! Ja ti nisam htela ništa nažao učiniti!...
Dučić, Jovan - PESME
Nebesa su bela. Niotkud ni vetra da se javi šumom, I zaplače gdegod za krstom, za humom. Niti smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć
A moja je draga tužna svako veče I kada zaplaču noćne kamelije, Zaplače i ona; suza što poteče, Niko ne zna šta je, ni šta ona krije.
Ali kad pod veče prođe ispod njenih vrtova neko purpurno jedro i začuje se neka tužna svirala — Ona zaplače nežno kao košuta koju je probudio zračak meseca u šumi. SEME On je sejao i pevao, i sejao i pevao.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Imaš, batin, imaš. — Počne brat da ga hrabri i uverava. Pa od muka, jada, gledajući ga takvog, zaplače se nad njim. Sluge se tad još više uklanjaju jer znaju da ako on, gazda im, po njihovoj blizini, oseti da su mogli oni
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kad bi joj pri ručku, ili večeri, ćerka pomenula kapetana, pazila bi da ne zaplače, ili ne pocrveni, pa bi, kao rasejana, odgovarala Tekli da je to čovek stasit, lep, ali je, očigledno, sin priprostih
Bila se smirila, preobukla, i sela na prag, uplašena, da opet ne zaplače. Pitala se, šta od svega toga treba ispričati mužu. A šta Pavlu. Hoće li izići iz Tokaja živi?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Anta Bogićević ne može od jada da opisuje Lazarević Luki muke lozničke posade, već najpre zaplače. Ivan Knežević, knez Ivo od Semberije, donoseći otkup za zarobljene žene i decu, kad je ugledao srpsko roblje, „triput
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iznuren od briga za pukom, nije imao snage da se za ženom ni zaplače. Stajao je neko vreme, kraj mutne vode, kraj čuna, zaprepašćen, ali se zatim mirno vratio u logor i niko ga ne vide,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ti otac’, djetetu i nije toliko žao, već nastavlja smijeh, ali kad mu rekne: ’umrijeće ti mati’, ono se na mah zaplače.“ (U srezu boljevačkom takođe postoji slično verovanje.
Svrha ovog obrednog šamara jeste da dete zaplače. Kada dete zaplače, majka i svi prisutni se obraduju, a majka, tešeći ga, kaže mu: „Ako, sinke, tova kum, taka treba!
Svrha ovog obrednog šamara jeste da dete zaplače. Kada dete zaplače, majka i svi prisutni se obraduju, a majka, tešeći ga, kaže mu: „Ako, sinke, tova kum, taka treba!
“ Ako se dete ne zaplače, to se onda smatra rđavim znakom, tj. onda „neje arno“, pa ga kum udari ponovo.⁶⁹ Negde pri strižbi žene pevaju
nalazi se i propis da kum detetu koje je već ostrigao treba da udari šamar, a „valja se“ i da se dete posle toga zaplače.
Sremac, Stevan - PROZA
»Nije fajde! veli Jovan. Dok se dete ne zaplače, majka ga se ne seća!« I on poradi i sam, i preko svojih prijatelja. Digne užasan dundar i viku, i to mu, boga mi, i
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
sklonite ga... Kadija! (Nasloni glavu na kolevku. Prilazi joj majka Hasanagina.) HASANAGA: Trudi se da zaplače, al ne ide! Ne može kamen... MAJKA HASANAGINA: Hasanago! HASANAGA: Ni za mužem, pa evo ni za detetom!
MAJKA HASANAGINA: Hasanago! HASANAGA: Ni za mužem, pa evo ni za detetom! Kleči nad kolevkom, kao oće da zaplače! Ajde, iscedi bar jednu! Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! Ljudi te gledaju!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ona, crnica, da je samo vidiš, sinko, pa duša da ti zaplače, ide po nadnicu, radi duvan, te sebe, dete i kuću drži... Eto na!
Ali kako će? Kako će ona njega, Itu, da pogleda, da mu se nasmeje, od radosti da se zaplače kad ga zagrli, kad bi se odmah, ama odmah, isprečio on, pokojnik.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smede kazati da je imala tri kćeri pa da ih je nestalo, bojeći se da ne bi Stojša tumarno u svet da ih
Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: „Kamo se od toliko vremena?“ Pa videći ga gola i bosa odmah mu da jedne opanke i novaca.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
sve: moja bakuta pokušava da podeli jedan tvrdo pečen raženi hleb svojoj gladnoj familiji i ne uspeva u tome, pa se zaplače i sedne podnimljena za kuhinjski sto. Oni starci, oću da kažem, dele mnogo brže svet, nego ona panju!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Zaplače se.) SARKA: Pobogu, prija-Gino, ti opet plačeš? PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli.
VIDA (prekrsti se i služi se). GINA (kad je žito došlo pred nju, zaplače se). SARKA: Bože prija-Gino, ti kao da te je ko najmio. GINA: Teško mi je! (Prekrsti se, služi se.
GINA (zaplače se). SARKA: De pa ti, prija-Gino, to Agaton onako, primera radi. AGATON: Pa, primera radi, dabome! PROKA: E, to nam
(Pokazuje na stepenice.) Gore je pokojnik i umro. (Pođe ka stepenicama i svi za njim.) SARKA (Gini, koja opet zaplače): Eto ti sad, pa zašto kog đavola sad plačeš?
Biće mi nekako tuga i, što kažu, jednako ću se sećati pokojnika... (Zaplače.) SARKA: Ama, prija-Gino, zašto sad plačeš zato što ćeš da se useliš? Dok ti plačeš, Agaton će da zauzme sve sobe.
(Zaplače se.) SARKA: Eto ti sad, pa ne moraš ti zato plakati što je on umakao u slanik. GINA: Pa ne moram, al' tako, kad se se
DANICA (zaplače se): Siromah otac! SIMKA: Bog da mu dušu prosti! AGATON: Kakav čestit čovek; teško će se još jedan takav roditi!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Jedan užas, da čovek zaplače! I to je Sreta sve ovoga večera saznao i, slušajući to, večera mu je formalno presela, pošto je on bio od onih što
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al je škripac gadan! Al je dripac jadan! Sad, kada je pao, Dođe mi ga žao. Kad zaplače dripac, Kad ga stegne škripac, Znaj, to se, kratkovek, U njemu rađa čovek.
Smrknut, ko da nad svojim grobom Stoji, on gleda tri alapače, I, pun sažaljenja nad samim sobom, Uzdržava se da ne zaplače. „Ako je šta mnogo, ovo je mnogo: Javna sramota i pokor javni!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Vjere mi i ne pamtim kad sam je vidio!“ „Ja znam rašta je muka ženskijema da dođu. Strah je svake da se ne zaplače, kad prekorači ovaj prag, a to ne bi lijepo bilo!“ reče Petar Ceklinjanin. „Ha, bogami, to je!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad sv. Aranđel dođe sa suncem onako ranjen pred Boga, onda zaplače: „Što ću, Bože, ovako grdan?“ A Bog mu reče: „Ćuti, ne bojse; ja ću narediti, da svi ljudi imaju tako na tabanu kao
” A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri kćeri pa da ih je nestalo, bojeći se da ne bi Stojša tumario u svet da ih
Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: „Kamo se od toliko vremena?” Pa videći ga gola i bosa, odmah mu da jedne opanke i novaca.
joj kaže sve šta je i kako je, a ona kad to čuje, dotrči k valovu da vidi svekrvu, pa kad je vidi kakva je izmučena, zaplače se, a svekrva je stane zakli | njati da joj da jednu trpezu, jer joj je tako suđeno: ako joj snaha udeli jednu trpezu,
Kad sveti | Aranđel dođe sa suncem onako ranjen pred Boga, onda zaplače: „Što ću, Bože, ovako grdan?” A Bog mu reče: „Ćuti, ne boj se; ja ću narediti da svi ljudi imaju tako na tabanu kao
Kad car vidi da je on, od radosti se zaplače i tako u radosti dođu kući i onde car još za života svoga preda Ćeli carstvo, te Ćela postane car. 3. GVOZDEN ČOVJEK.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Jesi je ti ucvelio? ANĐELKO: Šta kog boga da je cveljam? Za svašta zaplače! IKONIJA: Izgleda nije bilo baš za svašta! ANĐELKO: Smislila da sudaje, pa izabrala mene za metu!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Selačka patetika, despotsko samoljublje, To je on. Preživeo, život ga zgazio, Vukašin može da zaplače. Đorđe posmatra oca i brata. Neće da ugasi sveću. Nagledajte se. Ja Ti nikad nisam valjao. Eto, eto ti ga tvoj Vukašin!
Streha je lila otopljen sneg, oko njih su hladno brborile barice marta. Htela je da zaplače, ali je sve suze već bila potrošila. Smem li da se radujem?
Ja znam! — hitro joj priđe da joj vidi oči. Na trulo meso bazde njegove reči. Čeka da zaplače. Tako ih je izgovorio. — Nego od koga je? — škrgutnu. Đorđe promuca: — Ja znam. Hoću da mi ti kažeš.
“ ulitao je. „Uze nam ga Bog.“ Ustao je od večere, otišao u Tor, naslonio glavu na vola i nije mogao da ne zaplače. Za daću je Luka doneo torbu ribe. On se naljutio na oca i bacio svinjama beuljice, nijedna nije bila duža od prsta.
On ih je zatekao na tavanu, zavržene kao crvene bube, seća se, uzeo je vile i tukao je, ona nije smela da zaplače, a Đorđe je pobegao.
Hoće da ustane, a ne drže ga razglavljena kolena. Ne može više ovde... Zadaviće ga čim mu čuje glas. Kad zaplače. I njega i majku pokvarenu. Jedva ustaje, izlazi napolje, kuda će? Mora iz ovoga raskopanoga groba.
Tu bih kućicu napravio, pa bih našao neku ženu, da i meni ovako zaplače. — Ide pored kobile Mijat a glavu podigao i gleda u Aćima. — Sutra o tome.
Između njih Adam brzo i sipljivo diše, kao da će da zaplače. „Ne mogu, tata. Ne mogu, bogami. Male su, vidiš?“ plakao je. „Moraš.“ „Molim te, nemoj ništa da mi kupiš...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Devojčica je bila tako slaba da nije imala snage ni da ustane ni da zaplače. Tek pred noć sažali se jedna starica, podiže malu i odnese je svojoj kući, iznenađena sjajem koji je izbijao iz njenih
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: — Kamo se od toliko vremena? — Pa videći ga gola i bosa, odmah mu da jedne opanke i novaca.
Petković, Vladislav Dis - PESME
more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore, Da zakuka, da zaplače s tobom; a već dotle... zbogom!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kada zaploviše, misao je nosi na otvorenu pučinu i savlada je bezrazložna sjeta, i dođe joj da zaplače... Pa se najednom trže i požuri u grad.
— Ubićeš mi dijete! — povika ona ljutita, opazivši da se mali uznemirio i da, poplašen, u nju gleda. A kad ono zaplače, odlučno mu se opre i, zavapivši se u žbunove, ne htjede se s mjesta maći. —Nećeš da slušaš, a? —razljuti se Marko.
— i stade je potezati s postelje. Uto se djeca počnu pomiješati po krevetu, a ono iz zipke zaplače. Žena ustade iz kreveta, prekrsti se, dohvati odijelo i lijeno se oblači. Dijete iz zipke bolje plače. Pođe da ga smiri.
Sili se da zaplače, da nad njim dulje ostane, — to i druge rane — no ne može; na ustima osjeća dodir njegove prazne, mrtve puti, besvjesno
Ali ono, pošto drugi put zagrmi i sijevnu, zaplače; za njim zavedoše se ostala djece. Majka ih miri, ali i njoj suze naviru na oči, i, pogledavši u svoga ćudljvoga čvjeka,
Sunce je bilo već savladalo sve uokolo kad on sa jednoga visa ugleda veselu pučinu Zadivljen, zagleda se u nju. Zaplače od uzbuđenja i tvrdo odluči da se već u seminarij neće povratiti...
Prevario sam se!... Eto, k'o mišljah: gradi se naša, 'rišćažka crkva, biće na upravi naši ljudi... Uto zaplače domaćinovo dete; domaćica požuri da ga uspava, pa, pošto umuče, utrne lampu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Odjednom se zamagliše. Meka beskrajna tuga za nečim što je izgubljeno razli se kroz telo. Bi gotov da zaplače. — Matora luda. — Trže se i zatrese nezadovoljno svojim raščupanim brkom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Omotavala je nervozno maramicu oko ruke i šmiknu kroz nos, kao da hoće da zaplače. Osetio sam prema njoj neko sažaljenje. Da bih je izvukao iz toga stanja, zapitao sam je da li puši.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
dobije, da i od njega samog bude odbijen, da, možda, posle, ako dete, tamo, sa mužem, ne bude srećno, kadikada se zaplače, da oni, otac, mati, ne prebacuju sebi da su propustili a da ne učine sve da im dete pođe za onoga koga voli...
— Pa tako, ludo! I ode. Ode suho, kruto, polako, da njoj dođe da se ne za sebe, već za nj, gledajući ga takvog, zaplače i padne, obgrli noge i na sav glas zakuka za njim: »Mladene, brate!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tek što je otvorio oči, svega se sjeti. Oćuti silnu bol u glavi; razmazi se. Rastrojeni živci popustiše i on zaplače kao malo dijete. Zavlada njime nekakova neslomiva čežnja... za rodnim krajem. Kroz suze sinu mu misao: „Doma ću!
A prvo nego će izići, osjeti njih iza sebe. On se okrenu da ih pozdravi i skoro mu se nadade da zaplače, no u čas kad ih ugleda, žalost mu se nekako umali. Na njihovom obličju ne opazi nikakove brige ni uzbuđenja.
Držala je u ruci kitu podzimna cvijeća. Kad ga je ugledala, okrete se nastranu, a on se jedva uzdrža da ne zaplače. Tako stajahu, i na zadnjem oproštaju ne mogoše jedno drugome reći ni riječi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sada tek ništa ne mogu da znam, Tašana! TAŠANA (ne znajući šta će, kršeći ruke zaplače se): Ne znam ni ja, dedo. Samo — oh... MIRON (prilazi joj sasvim uzbuđen): Ama šta je to?
TAŠANA (razneženo, gotovo da zaplače): Pa zašto, dedo, zašto da nema koga, da neće biti koga? Zašto ti to ne kažeš? Evo ja te žalim!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Rasplače se i Milica, zaplače i mala Stanojla, kao da zna za tugu roditelja, i po kući se razlije neka blagodat. Tako je Boško uvek umeo i druge
Tek zastane u govoru, pljesne rukom o ruku kao matorka, i zaplače. Jednom prilikom je ispričala i ono što je dugo krila u sebi, ali se pokajala, i ispravljala zatim stvar koliko je
pod svojim kišobranom, a sad, sad su sve veze prekinute, a on je tu decu učio i naučio da čitaju i da pišu i da rade. Zaplače se gorko. I čisto se prenu celo groblje. Samo za trenutak.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Ovo je za Romana bio glas anđela, i ne čekajući da se sveštenik po običaju zaplače, đipi na noge, otide u štalu i apostrofirajući konja, obznani mu da će zajedno putovati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedan talas lupi i pramenovi vode sunuše preko krova. Mića se unezvereno okreće, a donja mu usna opuštena, gotov da zaplače. Posmatram ostrvo Vido... Jedna kuća na njemu, onda neke barake, šatori. Na obali se belasa neka gomila...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nek me i ustaše ukebaju, samo nek nijesam s njom. Lunja šmrcnu gotova da zaplače, a onda naglo zagladi kosu i u očima joj sinu povrijeđen ponos.
Jesi li ranjen? — Oho-ho-jooj! — ote se Stricu nešto između pokušaja da zapjeva i da zaplače u isti mah. Ležeći na Lunjinu krilu, milovan njezinom ručicom, on se od sreće počeo tako topiti da mu se činilo ranjen je
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ti-ti-ti-ti, što si gu njoj, ta da si, ete-te, pi-pi-pi-tuješ za njuma?!... — zamuckuje Zona, a već gotova da se zaplače od muke. — Eh, detence!... Mnogo mi, ete, milo za njuma... A za njuma li, Zone, kupuješ tu alvicu?... — Jok!
) Ništa ne zna, samo ga gleda, a izraz lica joj takav i usta joj stoje tako da ne znaš ili se smeši ili će da zaplače...
A Zona lepa, lepša no igda, i bleđa no ikada. Usta skupila, kao da će da se zaplače i gleda sanjivo, umorno i tužno po drugaricama koje se skupile oko nje.
A njoj oči pune suza i gotova je da zaplače. Kraj nje stoji mali sestrić njen, Kostadinkino Milanče; uhvatio se za tetkinu suknju, a devojke i momci napali ga, pa ga