Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Upao je u našu kuću jednom oko podne, bježeći pred proljetnjim pljuskom, i čim je prekoračio prag, u prozore i po krovu zaprašta kao da bije grad.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
I, dok bi dlanom o dlan udario, planu prva kuća, pa ulica. Zašišta, zaprašta oganj, a gradske oce zahvati užas. Šta sada? — Ako ovako potraje, uskoro neće biti ni grada! — rekoše oni.
»Moram joj pomoći!« — pribra se, priskoči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz. Odjednom nešto zatrešta, nešto zaprašta, a sa starice spade led rastopi se ledeno srce, nestade krasta a rugoba se preobrazi u lepoticu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa ludačkim besom zakovitla šrapnel iznad naših glava i stotinama kuglica zaprašta oko nas. Svi smo se prilepili za zemlju. Jedino je ostao potpukovnik Petar i grizao donju usnu. — Ah, strašno!