Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali komandir uzviknu: — Nalevo-krugom... marrš! Na uskom putu teško je okretati top sa šestornom zapregom te poslužioci na rukama zaneše zadnjak topa i kara. Zatruparaše kopite konja.
— Jadno mi vaše vraćanje, kada mi obraz oduzmu. Ajd ojs — gura volove jedna seljanka, da bi išli naporedo sa konjskom zapregom. U susednom selu već su čuli za odstupanje, i seljačka kola zakrčila put. Morali smo da zastanemo.
Tačno sam mu ponovio od reči do reči, i onda otišao na raskrsnicu. Malo posle naiđe i haubička baterija sa volovskom zapregom.
— Sigurno ćemo odstupati i sa ovih položaja, i komandant hoće prvo da skloni oruđa sa volovskom zapregom — reče mi komandir haubičar kapetan Sava. Krenusmo po najvećem blatu.
Najzad, ukradoše i točak sa kola. Ne treba se čuditi ako jednoga dana dođu sa zapregom, pa nam odvuku sva furažna kola. — Gospodine poručniče... — Ni reči!
— Je li... ’oćete da vam ja čuvam stražu... A točak ukradoše, je li?... Kakve ste dronje, doći će jednoga dana sa zapregom, pa će nam sve topove odvuku... A?... Ako mi u toku noći ne nađete točak, sve ću pod sud i da streljam...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oble talpe na mostu zakloparaše. Nešto jezivo krcnu, poče da pucketa, most kao da zastenja, prolomi se tresak i top sa zapregom surva se u reku. Ču se dole lomatanje. Neko zastenja. Noć je skrivala izraze užasa na licu. — Poslužioci napred!
Naleteli smo na neki šibljak, onda preko jendeka i gotovo se sudarismo sa zapregom treće baterije, koja je uz zaglušnu lupu kopita i zveket prednjaka jurila ka prvoj bateriji.