Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kuće se pritajile. Onaj pas zalaja. Ah, da sam u mogućnosti, pobio bih sve pse ovoga sveta. Nehotično zarih mamuze konju u trbuh i on poče da potrčava. Komandir se naže prema meni.
Tada kroz noć odjeknu komanda, kao krik: — Baterija galop, marrš! Zarih mamuze. Vetar pisnu. Za nama se zanija baterija i kao orkan polete. Bližimo se. Ona vatra naraste kao ogromna buktinja.
Konj je brektao. Pod drugim prilikama zažalio bih, ali sad mu još jače zarih mamuze. Njegov vrat se beleo od pene. Čulo se ujednačeno udaranje kopita o tvrdu zemlju.