Ćosić, Dobrica - KORENI
On jedini zna da sada još više zavisi od oca i žene. Više od nje. Kao da su se sve žile njegovog života zarile u nju: iz nje se on hrani, truje, pati i raduje. Ćuti, krivac. Slab i neotporan, čeka njene prekore i udarce.
Padanje je kratko trajalo i trnjenje od udara ostade u njemu. Ne može da ustane, pesnice se zarile u gnjecavu smonicu. — Ko si ti? — neko strogo viknu nad njim. Još više se uplaši i zbi na dnu groba. — Izlazi napolje!