Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ona ipak nije mogla da nogu pokrene, a želeći da se digne i pobegne, ona oseti kako se, naprotiv, sve više u jastuke zariva. Učini joj se da se čaršav, na peći, podiže i da kroz zavesu, kod postelje, duše hladan dah.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Opet se diže, zuji, razmiče svoj let. Odjednom se zaleti u cvet, zariva se duboko u njega, buši jogunasto, strasno, skoro brutalno, sebi mesto u njemu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Dan se slomi, ne ja: slazi plava večer. Dok se zemlja hladi — svet nejasan biva. Nebo mi u glavu već zvezdu zariva Sa šiljbokom jedne misli kao glečer.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mijat se zbunjeno klati pred njim. — Naslednik ti se rodio, čiča-Aćime... Gledaju se. Aćim ga ne vidi. U njega se zariva „naslednik“ i ukiva mu noge u kaldrmu. — Šta sam ti rekao? — reče tiše i tvrdo.
Bojić, Milutin - PESME
I u smrtnom trenu, U nemoći vrišti i mre u gorčini. Škripe trošne kosti i udi što venu. Modre, crne nokte u pesak zariva. Iz usta prosipa krv i žuč i penu. Otvorila usta, umire i sniva Besni tanac, raskoš Irodova doma.