Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je već imao svog kučera i karuce, a budimska crkva umalo ga nije venčala, ponova, kao udovca, ftorobračnoga. Zaručnica mu je, međutim, naprasno otišla sa ovoga sveta.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No što je najlepše bilo, pri prosidbi, mati je prićutala, da je Sofija već potajno zaručnica bila pokojnog Miloša Miloradovića, i imala već i prsten od njega, samo nije sveštenik bio pri ceremoniji, i skoro bi se
Dvanaest hiljada. Otac je zadovoljan. Najpre otide Šamika materi i bratu. Pogode se. Paulina je već onaj dan zaručnica. Posle dve nedelje svatovi. Paulina se uda. Nije morala čekati tri godine. Šamika se opet nije oženio.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da će biti srećan i presrećan ako ovu uzme, te slimi s desne ruke prsten i stavi joj na ruku govoreći joj: „Ti si moja zaručnica.” Pa otolen svoj put, te doma. Kazuje ocu sve šta je i kako; | otac mu se vrlo obraduje i veliko veselje učini.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onda kad ga je molio da ide u Beograd i vidi da li je lepa Vukašinova zaručnica. Noćas mu je iščilela ona besmislena, inadžijska hrabrost kojom je mučio lude, sina i sebe. I mene.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Poslije, kad se svatovi i zaručnica spremiše, prate ih sve do crkve. Prolaze između surih seoskih kuća, kroz tijesne, zasjenute ulice, — a pred kućama
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Što se tragična devojka, nesuđena zaručnica koja „šeće po razboju mlada“, zove upravo Kosovka? Njemu je bilo neprijatno, ali ni meni nije bilo lakše.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
nosi u sebi rđavo znamenje, i to je pravi razlog što se njeno drvo upotrebljuje u izvesnim slučajevima analogne magije. Zaručnica Laze Radanovića, na samrti, daje zaručniku košulju u kojoj je pod grlom dugme od j‹adike› — »kud god odiš, neka
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali, uprljanog krvlju, prahom i znojem, zaručnica ga nije poznala: „Dušo moja, mlada Dorotejo, lila sele Derenčića bana, al' me, dušo, pripoznat ne moreš radi lica
zamaći: Buzdovan se zamče u oblake zaod — zahod zapođesti se — (znači i:) pojaviti se: Zapođe se jedan pramen magle zaručnica — verenica zasobice — jedan do drugoga zastava — mesto nadno stola, prema gornjem čelu zastanuti — zateći: Ne bi l’