Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Njemu se čak činjaše da čuje još i onu dosadnu škripu zarđalog klatna, koja vazda prethodi glasu zvona, dok se ne pomeša sa njim.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otužno mu je. Usta su mu otvorena i iz njih, kroz brkove, kao iz malog meha, šišti dahtavo sa ukusom zarđalog noža, zlata, svinjske kože. Velika gašnjača utrnu. Mrak pokupi dukate.
Reči imaju ukus zarđalog bakra, a na licu mu se užlebio prezir pun gađenja. — Hoćeš li kući, gazda-Đorđe? — pita kafedžija. — Neću.