Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Od sastanka iznad tih ostrvčića zove se Jovača, a malo dale Zasavica. Studena Bara katkad i presuši, ali u Zasavici svakad ima vode, mnogo vode. Njene su dubine užasne.
Ono leži na severnom kraju Mačve, između dve vode. S jedne ga strane plavi Sava, a s druge Zasavica. Kad s proleća vode nabujaju, ono je sve u vodi...
Ako to učini, može ih biti i tri stotine hiljada — opet su propali!... Biće telesima zagađena i Sava i Zasavica! I kao da im se neki teret skide s duše. Sva trojica gledahu nekako pouzdano u budućnost.
I Turci provališe Ravnje... Šumi Sava i svojim šumorom priča priče o junacima... Ćuti Zasavica kao stari grešnik od koga ne možeš rečce iščupati; i njeni vivci kao i njene ribe — nemi su.