Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Đura i Spasoje zasedoše na klupu pored onih što igraju karata, pa Spasoje, kao jedva prevrću ći jezikom, viknu i lupi rukom O klupu: —
Poustajaše svi, mahnuše se igre, i svi zasedoše zajedno s Radanom. Naruči Radan sebi vina i ostali šta je koji hteo... — A šta si to ćario u čaršiji?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče blago i veselo kao da nije maločas vikao. Mlađi priđoše ruci i ocu i materi, i onda zasedoše za večeru. Za večerom se vodio običan, domaći razgovor. Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi.
4. POTERA Kad svršiše molitvu, zasedoše za večeru. Večera ne betle bogzna kakva: sira, hleba i po neko parče slanine. Ali su je oni večerali tako slatko kao
Kakve li se žele ne rađahu u njegovoj duši!... Jedva je opazio Ivana kad je ovaj u han ušao. Po pozdravu zasedoše oko vatre. Kruška reče te doneše rakije. A on posta domaćinski sladak: svaki pokret pratio je osmejkom punim milošte.
Čeljad što beše tu priđe im ruci. — Dede, sedite! — reče Ivan. — Deco! Donesite malo rakije. I zasedoše. Prineše im tikvicu tesna grla. Nego, da reknem koju i o tome kako su pili naši dedovi.
Gledaćemo da nam niko ne promakne. A sad da se malo prezalogajimo. Jovica izvadi iz torbe hlebac i nešto smoka, te zasedoše. — Vala, više sam ti žedan nego gladan — reče Zavrzan. — Nego, moram sići do obale da izvor iskopam.
— reče mu otac. — Bio je ovde i popa!... Deva nam dođe i reče da si živ i zdrav, a bogami, bili smo u strahu! Zasedoše oko ognjišta. Petra upiljila u njegovo muško lice, nije mogla da ga se nagleda. — Pričaj nam kako je bilo tamo!
Stanko vide njihove poglede i osmejke i pitaše se: što li se onako smeškaju?... Pošto ispratiše ovu dvojicu, oni zasedoše za sovru. Pred samu noć diže se Stanko iza sovre i stade obilaziti baštu. Dođe do obora i vide Jelicu gde krave muze.
U sobi domaćinovoj beše postavljena sovra, ali na sovri ne beše ničega sem drvenih slanika sa solju. Zasedoše i povedoše razgovor o ustanku, jer o čemu bi se i moglo govoriti u to vreme.
Bogami!... — Ne bogmi se!... Kad ti koga hvališ, on vredi! — reče Stanko. Pozvaše ih te zasedoše za sovru, koju tada skoro svaka kuća imađaše.
Sve poskoči na noge lagane i otpozdraviše junaka, koji se sa svima mirbožaše kao da iz tuđine dolazi. Odmah zasedoše za sovru, koja se časkom prepuni đakonijom, a čeljad stade dvoriti i služiti.
Vazduh beše svež, te prožmavaše snagu... Zasedoše za sovru, a čeljad im prinese varenu rakiju. — Hajde, Surepe, — reče Zavrzan pošto popi rakiju — da se posao gleda!
Malo zatim dođe i starojko, Jova Jurišić... I njega tako isto dočekaše... Zasedoše za sovru pred kućom, koja se sve više punila odabranim uzovnicima. Stanko beše otišao da se opremi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
divno odijelo: Sve u čosi a goli trbusi, Dva pešaka, treći konja nema; Kad odoše svati po devojku, Za gotovu sovru zasedoše: Što god treba, to na sovri nema! B) DEČJA 1.