Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
svetlucanja, radost umakanja zalogaja hleba u žumance, radost srkanja, soljenja, radost žvakanja, kroz prozore me zasenjuje, zaglušuje, jutro puno kukurikanja i kokodakanja. DIM Šta se ono dimi nasred póljā? Ono tamo, pod onim oblakom?
Kupinom se hrani, na kamenu spava, maslačak mu je svetac, neven kralj. Dok ga zasenjuje slovo, što se beli u leptiru, dok ga zaglušuje slovo što zuji u grožđu i cveću, Sveti Sava sunčevu svetlost deli s
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
od pobrojanih graničnih mogućnosti i područja; ona nije ovo, ne sme biti ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći šta zapravo jeste.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
tolikih ubezeknutih, začuđenih uzvika na ovoliko zlato, koje u koritu, iz vode, spram svetlosti poče da se preliva, zasenjuje i, kao neki živ oganj, da gori i blešti.
Poče da ide po kući, čak i da radi. Poče svekrvu i celu kuću da zasenjuje i ispunjava onom svojom lepotom i raskošnošću, sada još većom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Najsjajnija pojava na nebu je Sunce; no, baš zbog toga što ono svojom svetlošću zasenjuje sjaj zvezda, teško je odrediti njegov položaj prema njima.
Zbog toga nam on izgleda beo i zasenjuje nam oči. No i njega je Sunce stvorilo i uzdiglo iz Zemljinih voda na vrhunce bregova.
Sada ih je, sve redom, uključila u električnu struju da bi se postigao vrhunac efekta. Svetlost svih tih sijalica zasenjuje nam oči, mi ih moramo pokriti rukama. Pogledajmo, makar i kroz prste, dole u dubinu.
Novi dan nam zasenjuje oči; zato menjamo pravac, da se ne približimo suviše ovom novom suncu. Ostavljamo ga daleko iza sebe, ulazimo opet u
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Proglasnik je strahovit, ja kakav li je postrašniji mu posilač? Koliko ovaj tek blista licem te mi dor oči zasenjuje i ne mogu da ga zgledam, to s kakvim ću očima motriti kod sebe pravo sunce? Stvar me straši.