Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa ono je dobra cura. — Dobra. — Sevap bi ih bilo sastaviti! — reče Turčin, a oči mu zasijaše nekom nežnošću. Ivanu ode pamet. On vide da Turčin baš voli njegovog Lazara. — Pa gledaćemo... — A, to moraš učiniti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— priseti se narednik, i sleže sramežljivo ramenima. — Dobro... majka radi u polju. — A ćerka? — i oči Aleksandrove zasijaše. — A... ja! — narednik kao da se jedva priseti. — Ona je, ovaj... bolesna i leži. — Ene, a od čega?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zavuče mu se u grudi neka bezuzročna tuga, koja poče da ga muči, da ga mori. Čelo mu se namršti, oči jače zasijaše, celo lice dobi suviše ljutit izraz. A muka u grudima mori i gnjavi, i da ovako traja dugo — poludeo bi.
A kad ga upitaše šta ga je izazvalo da ubije Spasoja, on se prenu, oči mu zasijaše, pa glasno odgovori: — Ja sam za pravdu i zakon... za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!... Eto, to vi je!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Potroši silne pare za nabavku tih spisa da njima snabde biblioteku koju je osnovao u svom Vatikanu“. Kopernikove oči zasijaše pri ovim rečima, a opat nastavi svoju priču.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
jednako osluškivaše i odmeravaše uhom dokle se potera rastegla, pa, kad opazi da sva vika sve više ostaje iza njih, zasijaše mu oči radosno, jer pojmi da su iskočili iz lanca i da su, prema tome, pobegli od opasnosti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pa? — reče Rade. — I on je čovjek! Žena diže glavu i pogleda ga suznim očima što u suncu zasijaše: — Zar je tebi svejedno, Rade? — jedva izgovori ... I, okrenuvši se od njega, gušeći se u suzama, pođe natrag.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svetlost se na brodu najednom ugasi. U početku na prežemo vid, da bismo se svikli na pomrčinu. Zvezde sada jače zasijaše. Vetar na krovu poče da duva. U daljini ugledasmo bezbroj treperavih iskrica i setismo se da je to varoš Krf.