Dučić, Jovan - PESME
ZVEZDE Kad nebo zasja prvo veče, Ču se glas zvezde s vidokruga: — Ja sjam za srećne, jedna reče. — A ja za bedne, kaže druga.
ĆUK Nad smrekom prva zvezda blisnu, Ču se ćuk; negde voda zasja. Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja.
U kasnu ponoć krenu kući, Kad uštap zasja iz planina; I ode teško posrćući, Od sunca i od novog vina. DUŠA I NOĆ DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta bile smo drugarice od detinstva... ta i ne znam ni kad smo se poznali! Iz jednog sokaka... — reče i zasja joj suza u oku. — Pa zašto da se srdimo... — I ona... jest’... doći ćemo čim uzmognemo... — Pa gledajte, dođ’te nam!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Sad blesne dobro uočen karakter, sad zasja opis posla ili zanimanja, ili se istakne pojedinost koju niko pre njega nije uhvatio i zabeležio.
odavno su izbledele, udaljile se od nas; ismejemo li ih, može se desiti da nešto od prvobitnog značenja i siline opet zasja iz njih.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— krklja on i trese se. Njoj se sažali kad ga vide takvog. Naže se k njemu, sunce joj obasja kosu, lice; suza zasja u njenom lepom oku i ona ga uze za glavu i privuče k sebi.
Kostić, Laza - PESME
Al' tek ona svetla biva što s oblaka padne siva pa je sunčev plam celiva, da se zasja i preliva na divotu sveta živa. Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa mene se svlače jutra. Kao Novo sveto slovo rascveta se Kupinovo. Iz trnjina i ostruga prhne ptica, zasja duga. Nije magla već olovo. Ludi mnome Kupinovo. ČOT U božure senke tonu s perunike u sutonu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ko sme ovo uzeti u svoju ruku ?... Pa odjednom kao da saznade šta je to, u očima joj zasja divlja, neopisana radost, ona nekim neobičnim pokretom zgrabi kuticu obema rukama, a oči joj stadoše na ukrasu kao
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A klone li, klonuće mi na sneg tek, drhćuća i ledna, ljubav, kao sen umorne srne. Srem to više nije. Što sad zasja, preda mnom, izbledelim, od slasti, pre telesnih. Ne vidim više ni znak, žutog, na bregu, drveta.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Malo još, pa se prosuše po nebu prvi mlazevi sunčanih zrakova, od čega se oboji cela okolina, i po nebu zasja čisto, nežno, beskrajno plavetnilo. Pomoli se sunce. Kmet se prenu i diže ljude. — Stan'te svi u red, jedan do drugog.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na razvale carstva junačkoga zasja sveta Miloševa pravda, okruni se slava vjekovječno Miloševa oba pobratima i lijepe kite Jugovićah.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Te uloži da kopa zemlju, ali s nekim strahom da ne bi opet čuo kakav glas ozdol. Kopajući i izgrćući zemlju, kad li — zasja mu se nešto kao da mu sve žrake sunčane u oči sinuše, kad li što je?
svakojakijeh; kad siđe u livadu, konji se počnu plašiti, a on izvadi nož i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce kad ogrije, i evo ti od svakuda svakojakijeh konja k njemu, i kako koji dolazi, tako na prva koljena
začuje nekakva velika riba, te ona na suvo, i po glasu nabrblje ono dijete, i teke što zinula bješe da ga proždere, zasja se oni dragi kamen, te ona da vidi šta je, kad li — vidi i oni zapis đetetu na prsima, pa se ustegne na se, i uhvati
Kad se sastadoše, izvadi on oni prsten (a noć bijaše), zasja se jezero i planina od njega te joj zaslijepi oči, izvadi andžar, zakla je i srce iz nje izvadi.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Rođen si da zasvetliš, ko neko tamo vaše veličanstvo! PROSJAK: Ponekad zasja i ono od čega se ne nadaš! GOSPAVA: Ne znam ko će, ako ti nećeš! PROSJAK: Ti prvo pogledaj sebe, pa onda druge!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Gle divnoga sada vidjenija! Sunce pravde i zemlju ogrija, hram se mračni zasja zatočnikah, robovima olakšaše lanci: sin dostojni oca prevječnoga obuka se u čelovječestvo, naoružan oružijem
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
on te poljubi. Onaj mutan pogled žene zasja, pa se usredsredi i kao razvedri. Ona izovori i po treći put: — Pa? On umorno pređe rukom preko čela.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I taj pogled kao da mu dade neku novu snagu, jer u oku mu zasja odlučnost, a po licu se razli grozničavo bledilo... III Četvrtoga dana posle ovoga Đuričina puta, rano u zoru,
Sveštenik se iznenadi; zasja mu u oku neobična roditeljska radost, ali on, ne izmenivši glasa ni držanja, samo mu pruži ruku, koju Đurica smerno
Stanka, spremaj se! — Šta ću se spremati, no hajde da idemo — odgovori ona, a u oku joj zasja neobična radost. »To je ono! Počinje se« — pomisli ona, obuzeta velikim uzbuđenjem zbog ovih neobičnih prilika.
— prošapta on nad njom, a u očima mu zasja velika neizmerna žudnja. — Šta? — reče ona začuđeno. — Znaš... da si teška... — odgovori on i pocrvene.
Behu pospala čeljad, i Jovo ga uvede u sobu, gde spavaše sama Stanka. Kad uđoše obojica u sobu, ona se trže iz sna i zasja joj radost u oku, ali se odmah zatim pribra, namršti se i po licu joj se razli velika srdžba. — Gle, zar si tu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On je uze za ruku, i s njome pravo u carski dvor. E čudi se car što može bolje i više, pred njim zasja ljepota curina, e lijepa je i prelijepa, a sva se brate, sja kao sunce od suvoga zlata.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
U snu, dabogme u snu, Dođe mi moja draga, — U salomljenim grudma Razvi se nova snaga. I proleće se zasja U duši mojoj tijoj, A zaigra mi srce, I počeh pevati joj.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Suza zasja u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca
Ćipiko, Ivo - Pauci
šutke hodahu dalje, ni ne opazivši da se nebo bijaše već na više mjesta progalilo, pa dok dođoše povrh kuća, ispod sela zasja duga.
Za njim hodalo je nešto ženskih i sila dječurlije. Kad izbiše na čistinu, iznad sela, srebrni križ u rukama djeteta zasja na suncu. Mladić ga isprati očima, dok tamo pri moru ne zamače između mrkih maslina.
Šantić, Aleksa - PESME
Planu more, posta kô crvena svila. Pogorješe jedra, sve zasja! I lukom Plovio je labud, a zora je bila Obgrlila vrat mu ružičastom rukom. 1911.
Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja. U tvoje rasute kose, uz jedan mirisni dah, Večernji purpur je padô Ko crven i sjajan prah.