Radičević, Branko - PESME
“ Pa s' pomami, pa silno poskoči, Zasjaše mu s' kâ u mačka oči, Diže ruku pa se razbaruši, Pa zaurla, još mi pište uši: „Amo gledaj, amo, svete ludi, Kôno
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Učini mi se: nožice joj lake Plešu, u mestu; udahnuh smelije; Po zidovima zaigraše zrake, I zvezde, Iza prozora Zasjaše veselije. I tad, o čuda, živnu cela soba, Ko da joj se duša, zamrla, povrati.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oči mu u onoj pomrčini zasjaše neobičnim sjajem i on, gotovo nesvesno, pod uticajem ovoga lepog osećanja, pođe bliže k prozoru i stade da razgleda ne
»To, dakle, nije bio san ?«... pomisli ona, i oči joj vatreno zasjaše. Videći je onako začuđenu, devojke to protumačiše radoznalošću, pa joj ispričaše svoju kob sa Đuricom.
Umorni putnici oživeše, zaboraviše sve muke i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se useli beskrajna radost, blaženstvo, sreća...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
se zovem, on me upita za ime mog oca, a kad mu rekoh da se zvao Kosta i da je živeo u Idvoru, u Banatu, njegove oči zasjaše od radosti. Prigrli me i jedna velika suza kliznu niz njegov obraz. “Ko će kao bog!“ - reče radosno.
Ćipiko, Ivo - Pauci
zaboravio kupiti baruta... —Pa za to? —A da, treba proslaviti Božić! Njegove graoraste oči, ispod dugih trepavica, zasjaše i čisto učini se da je to momče sobom sa sela donijelo u tamni i prljavi dućan svjetlost i snagu. — Kod vas snijega?
Uzmi brate, pa idi! Markove oči zasjaše, i maši se đerdana. — Eto, — veli — svejedno, bio kod mene ili kod tebe... a nemoj, brate, do svete Kate, dugo je već
I vršci viših stabala zasjaše; plod planu crvenije i njihova obličja postadoše veselija i življa... — Posli će upeć', a kako je sada lipo!
I njih droje zaustaviše se i pogledaše pravce kuda je on gledao. Njihova mlada lica zasjaše na suncu, zasve što je iz njih izbijao očaj...
Stoje jedno prama drugome; on se osmjehuje, i čini mu se, gledajući, da je zastiđena. Pa, im se oči sukobiše i zasjaše, i oboma učini se kao da se u njima odbljeskuje probuđena zajednička želja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se toke na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju zelenu kao jarko iza gore sunce — pak je prostre po
“ Kad to začu Daničiću Vide, povrati se turskoj karauli, pa se hajduk bješe umorio, te raspuči divan-kabanicu (zasjaše se toke na prsima), uze bacat kamena s ramena, te Turetu dalek’ odbacio; no govori Hajkuna đevojka: „Zlo vi bilo,