Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
smaragdi, rubini, Kojima se svaka kruna na visini Tako svetla čini, I cela čarob tog zemaljskog šika, To nije kadro zaslepit’ pesnika: On je žmureć’ gledô, to mu je najslađe, Pa srcem gledeć’ — čoveka nađe.
Meni treba zlata!“ Što se većma siliš, gore ćeš se splesti. A krajni očaj kud će te odvesti? Možda ćeš zaslepit’ pa učinit’ — jao! Oh, mnogi je tako u grehove pao!