Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vere mi, da ih ne iženimo ove jeceni bi ruljali kao volovi! Svi se oko sovre zasmejaše, samo Stanko ne. Njemu tek sad puče pred očima, sad tek vide šta htede Lazar učiniti s njim.
— Ja nikad džaba ne mašem! — reče Surep, pa opet saže glavu. Hajduci se zasmejaše, a Zavrzan reče: — More, pa ti i ljude zasmejavaš!... Je li, Stanko?... Ma, čime nas tako omađija?...
— Zeko! — viknu Zavrzan. — Čujem. — Hajde preskačite Klempu! — Kog Klempu? — upita Zeka naivno, a svi se zasmejaše. — Onoga što je obesio uši, pa sedi. — Pa zar je njemu ime Klempo? — Tako ga mati od milošte prozvala — reče Zavrzan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— „Markiranim“? E, bato, njih bih stavio na raspoloženje regrutima, kao pokretne nišanske mete. Okolni se zasmejaše. — Pa to ti, bre, osudi čoveka na smrt — dobaci debeljko, mašući oko lica šarenom maramom, da bi se rashladio.
Obojica se zasmejaše, a i Vučko, koji stalno pljuje krv. — A ti zakukao kao da ti je otfikario glavu! — dira ga podnarednik Trailo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Opet se neki zasmejaše, a jedan doviknu: — Biješ li ti đake? — Bijem nevaljalce, a dobru decu volim, odgovori učitelj i skrenu oči na đaka,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sve se najedanput ispunilo pijanom radošću i smeh, zdravi, snažni pobednički i veseli smeh života pronese se zemljom. Zasmejaše se snegovi i zarumenjene kamene tvrdinje, glasno i burno zasmejaše se potoci; sve je oživelo, sve je udisalo, sve se
Zasmejaše se snegovi i zarumenjene kamene tvrdinje, glasno i burno zasmejaše se potoci; sve je oživelo, sve je udisalo, sve se naslađivalo, svuda se pronosio veseli ljubavni šapat.
bilo ih je više, a sad su svega njih dvojica, od kojih je jedan sasvim gluv i još s jednom manom (i tu se pogledaše i zasmejaše) a drugi veliki namćor.