Jakšić, Đura - PROZA
Zar moju ljubav?... I njega, moga ljubavnika?... Tako sam u mislima i zaspala. Sanovi mi behu još užasniji nego java: idem ja kroz kikindske ulice, u krilu nosim sve najlepše jestivo što mi ga je
suva hleba, napila sam se na jednom bunaru koji je iz krajnje avlije na utrinu bečkerečku gledao, pa sam onde i zaspala... Izjutra, oporavljenom snagom išla sam dalje; nije se ni smrklo, i ja sam stigla u Zemun.
Možda nisu ni pospali? Ha! Ha!... Stojna zacelo nije zaspala!... Ta tu je ona divota iz Gruže, tu je njen Milan!... I on se u muci grohotom smejao...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ikonija se ne može od nje da rastane, i kad je mislila da je Mara s popom zaspala, iznese svoj guber i prostre ga pred vrata popove sobe, pa tu leže.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ej, nesrećo čupava, ta ti si na nogama zaspala. Samo da ti je da čmavaš, ne načmavala se, lenjštino vlaška. Ostavi tu saksiju, pa pokupi taj escejg, pa idi pa spavaj;
« A kakav će majka odgovor dati: Ili će reći: ot’šla je Jula? Ili će reći: donela j’ vode? Ili će reći: zaspala Jula?...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Natašice! — jaukao je Jurišić dok je ona kašljala. — Ili kao da sam bila zaspala jedne noći i u onom monotonom životu sanjala jedan čaroban san, posle koga sam se probudila videla da je iščezao.
Afrika
Selo fantomski zaspalo pod mesečinom. Između okruglih koliba, kupastih slamnih krovova, zaspala stoka po torovima ili sabijena oko stabala koja su nasred razgrađenih dvorišta. To su goveda ne veća od naših ovaca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Evdokija – koju je Rakička zvala Evđo – obično bi zaspala uz bajku o medvedu i lisici, o gostoljublju i dobrom srcu medveda, a lukavosti prepredene lisice.
Svaka se žena muža boji. Njoj se, na primer, dopao Pavle i ona bi rado, jednom, kad je ovako lep, topao, dan, zaspala na njegovoj ruci, ali kako bi to moglo biti, kad je Višnjevski, ili Višnjevskov husar, uvek, prati.
ona bi se batrgala za njim, svojim, sitnim, dečjim, nožicama, a kad bi ga stigla, zagrlila bi ga svojim malim rukama i zaspala bi na njegovoj ruci.
Teodosije - ŽITIJA
Oko ponoći neka svetla prilika, obučena u svetle sveštene odežde sa žezlom, došavši nada me zaspala i gurajući me, reče: „Zar na mome grobu spavaš? Ustani i brzo siđi!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je. Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi. I šum što izazva, proteglivši vrat, ču, jer tolika još tišina bila je pred kućom.
Ili da on ugasi žižak, dok se ona svlači, pa da legne kraj nje, tek kad ona bude zaspala. Da se ne boji. No baš kad je hteo da progovori, ona se presamiti preko stolice, vrisnuvši grozno.
Iznemogloj od bdenja, umornoj i bednoj, uplašenoj i zamišljenoj, učinilo joj se da je zaspala, baš kada ugleda, pod prozorom kako joj ide po vodi muž, sav obliven krvlju i mokar; neobučeni i neočešljani Vuk
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
slika se lovi obazrivo, iscela: Samardžija se raznježeno zagleda u dolinu potoka Čapre i snizi glas kao da je našao zaspala zeca. (Ti si konj) Samo je dečje oko moglo da uoči taj pokret, tu nežnost, takav drhtaj.
Sremac, Stevan - PROZA
’Oće krkanluka! — Koju? — zapita Kaja, koja je umorna od rada celoga dana već gotovo zaspala bila. — Pa onoga mačora!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Samardžija se raznježeno zagleda uz dolinu potoka Japre i snizi glas kao da je našao zaspala zeca: Ide on u mraku za tobom — kuc-kuc, čok-čok!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Bože moj, kako se sve to okrenulo! Kojim točkom? Ko da se budim na mestu na kome nisam zaspala! Držim ruku u krilu, gledam je, i kao da je nikad nisam videla. Da je bar neki bog, nego moj Hasanaga!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
jad, ne smejući s njom da se razgovara — počela bi sa sinčićem joj da se zabavlja, igra, dok ne bi tako zadremala i zaspala. I tek posle njih ona bi letla. Ne da spava, već da kao i pre i dalje tako produži da leži.
Majka joj je cele noći obigravala, molila, plakala, naposletku, obrvana snom, pala do praga sobnjeg i zaspala. Ujutru se Anica probudila i da bi majku ućutkala da se ne prepada, ne viče, ne pita je što ona takva izgleda:
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad li, moj brate, prokopa, ali tamo carska kćer zaspala pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje a na astalu svega dosta.
Samo jami ruke, noge, sise i glavu pa metnu na krevet i pokri ih, kao bajagi da je kraljica zaspala, pa onda jami struku, obuje čizme kraljeve i pobježe.
Malo vrijeme prođe pa dođe i kralj, kraljev prijatelj i prijateljev sin. Uljegoše u sobu i mišljahu da im je kraljica zaspala, pa reče kralj: — Vidi je kako se najela Grbe, pa spava.
te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oči od krmelja, pa mu progovori: — Moli se bogu što sam zaspala, a da sam budna bila ne bi ti dobio ni tih opanaka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Najzad, sve je spremno! Iznenada primećujem da je bakuta zaspala u stolici. Uvek joj se priknjava kad se čovek tome najmanje nada.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Niste je videli? Gospođa Marija se uplašila. — Ne, ona je sigurno zaspala iza kokošarnika. Čeka da se ispile mali. Nađi i jedan limun. Ukućani se počeše lagano skupljati.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
36. Zaspala gospođa Pod žutom nerandžom, Gospodar je budi, U oči je ljubi: “Ustani, gospođa! Kraljice su došle; Daj, da darujemo
“ 126. Đul djevojka pod đulom zaspala, Đul se kruni, te djevojku budi, Djevojka je đulu govorila: “A moj đule, ne kruni se na me, Nije meni do štano je
Povrati se dvoru neveselo, Te otide u Marinu bašču, Mlada Mare u bašči zaspala. Gleda Ivo, misli kako li će: Ali će je od sna probuditi, Ali će joj lice poljubiti.
“ Buzdovan mu ne govori; Ja mu jadna odgovaram: “Jeste majka večerala, Večerala i zaspala.“ 235. Višnjičica rod rodila, više od roda, Pod njom sedi mlad gospodar i s njim gospođa, Pred njima je rujno vino i
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A kada bi od umora zaspala, Isus joj se u snu javljao, razgovarao s njome i tešio je nadom na skori sastanak. Mnogo je godina Magdalena tu živela,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
MAČKA Na rubu šume: crna mačka. Ah, ta upornost posmatračka! Da li je zaspala? Ili se seća Onog dalekog, mutnog stoleća O kojem, u sate nesuvisle, Mačke, u prirodi, vole da misle?...
Nedelja miruje ko rosa na cvetu , I sve je blago kao polusan... Mačka zaspala na trotinetu; Nedelja svetla kao lan, Nedelja, najlepši dan na svetu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Noću bilo bi još gore. Sofka, pokrivena jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala, ne bi nikako mogla da zaspi, jer bi jednako dopiralo do nje odozgo, kroz tavanicu, njegovo pocupkivanje.
Docnije, kada bi mislio da je Sofka već zaspala, dolazio bi i on gore sa još nepopijenim vinom u stakletu i produžavao pesmu.
Leći ću ja, leći. Nego sam sinoć zaboravila. Slučajno se naslonila na taj jastuk, pa zadremala, zaspala. Međutim cele noći nju Sofka čuje kako ne spava.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oči od krmelji, pa mu progovori: „Moli se Bogu što sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka.” Onda joj on reče: „A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?
Kad li, moj brate, prokopa, ali tamo carska kćer zaspala pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje a na astalu svega dosta.
Ćosić, Dobrica - KORENI
san, ona se trgne i jurne napolje, na mraz, na kišu, i tako, oslonjena uz bagrem, stoji satima na kiši i mrazu da ne bi zaspala, a sva je uho i strah za njega.
Lepo vidi kako se nadala. Razmišlja, pravda se pred sobom i njegovim ječanjem. Ti se sećaš koliko sam te molila. Nisam zaspala a da te nisam molila, šapuće slušajući njegovo buncanje i Tolinu zvonjavu koji se slivaju u veliko topolovo korito u koje
Đorđe zažmuri da ne gleda te senke, iste kao nekada kada je... ...Čim bi Simka zaspala, on je ustajao, palio lampu i zagledao ga. Kako samo naopako spava! Nikad mu glava nije na jastuku.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
?“ To je rekla, pa se zadrhtala; Oči svela, - pa mirno zaspala. - Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od tog putovanja!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako uvek, svakoga dana, sve dok se ne bi uverio da je zaspala. A tada bi umukao i ostao da je posmatra u strahu od jezivog mira koji je vladao u sobi bolesnice, gde se čulo samo
ali ono što smo oboje toliko želeli, nemoguće je bilo postići, i ja sam malo potom osetio kako njena glavica, čvrsto zaspala, klonu na moje rame i moju desnu stranu grudi.
A tada, i čim sam se uverio da je zaspala, ja je obgrlih svojom desnom rukom, tvrdo rešen da tako ostanem otvorenih očiju sve dok se ne probudi, posmatrajući
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Varošica beše zaspala. Ozgo sa brda viđahu se samo svetnjaci pred čestim palanačkim mehanama, koji svetlucahu slabo i sumorno u tamnoj noći,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad li, moj brate, prokopa, ali tamo carska kćer zaspala, pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje, a na astalu svega dosta.
Samo jami ruke, noge i glavu, pa metne na krevet i pokri ih, kao bajagi da je kraljica zaspala, pa onda jami struku, obuje čizme kraljeve i pobježe.
Malo vrijeme prođe pa dođe i kralj, kraljev prijatelj i prijateljev sin. Uljegoše u sobu i mišljahu da im je kraljica zaspala, pa reče kralj: — Vidi je kako se najela Grbe, pa spava.
te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oči od krmelji, pa mu progovori: — Moli se bogu što sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka.
Petković, Vladislav Dis - PESME
O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i potanko se navodi da je ona u trenutku opažanja bila „pokrivena jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala”, ali ona nije: „I onda tetkino dolaženje otuda, njena zamorenost, malaksalost.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Tu sam i Finesku povela, o beštija jedna, i ona se baš dobro častila, pak najposle zaspala pod astalom. Vičem ja: Fineska, Fineska,...
Miljković, Branko - PESME
zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi
POSVETA ELEGIJA Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš? Svet zamenjen okom nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana
Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš? Svet zamenjen okom nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana
Petrović, Rastko - AFRIKA
Selo fantomski zaspalo pod mesečinom. Između okruglih koliba, kupastih slamnih krovova, zaspala stoka po torovima ili sabijena oko stabala koja su nasred razgrađenih dvorišta. To su goveda ne veća od naših ovaca.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Makar da ga boli ljubav, On je neguje; Oh, kako je ljubav divna I kad tuguje. LXІ Zaspala si. A ja budan, — U misli se neke gubim; Čini mi se, grehota bi Bila da te sad poljubim.
„Je li, — Srbin živi...“ To je rekla, pa je zadrhtala; Oči svela, pa mirno zaspala. — Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od TOG putovanja.
LVІ Imao sam sestru jednu, Jermilom se zvala, U Irigu pitomom je Večni san zaspala. Sahranismo j’, — a groblje je Tad na bregu bilo, Bilo bregu na obronku, Pak se odronilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ne mari. Pored današnjih dve stotine mrtvih i ranjenih, ovaj niti nas množi, niti nas deli... I duša mi je bila zaspala. Napomenuo sam podnaredniku da vodi računa kad četa pođe, i da me tada probudi. Onda sam zašao iza jedne stene i legao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Obrati serca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi i Serblje vozbudi!
Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih vraždebnika ti
Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Vostani, Serbije! Mati naša mila! I postani opet što si prije bila!
Serpska tebi vopiju iskrena čada, Koja hrabro vojuju za tebe sada. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda, I ne želi tebi nikakova vreda.
Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga, Od kojega tebi ide pomoć mnoga. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! 1804. Dositej Obradović GLIGORIJE TRLAJIĆ RUSKA
Bojić, Milutin - PESME
siše, srče Rastočenoga sunca tuč, A greh u senci narda hrče I zagašeni sreće luč Mre, dok ga sunca mije tuč. Zaspala sreća teško spava, A nad njom žudi jasmin snen, Licem joj bol se razigrava I strašću diše zreli klen.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Samotna uzdrhti breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti. Zaspala travka, sen iz neznani, samotnu me o čuj. Klone o klone, sve samlja ona domaku okeana pesma ova lagana.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (izlazeći na prstima): Neću zaboraviti, ne, dedo! MIRON (pošto vide da je Tašana gotovo zaspala, pušta joj ruku, i, da je ne probudi, polako, nežno ostavlja je; ali, dižući ruku, koju je Tašana držala i na koju je
TAŠANA Jest, nisi?! Zato ja gotovo cele noći ne zaspah. Ko zna kad sam tek zaspala. A bolje i da nisam nikako ni spavala. STANA (u poverenju): A što? Došao u snu neko pa te grlio, ljubio?...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zvona zvone. Nose Nolu Lazarićku. Vječnaja pamjat, ali njive njene znaš čije su sada? — Gospa Nola pogleda u Julicu. Zaspala. — Dobro što je zaspala. Nije to razgovor za mlad svet. Odmaraj se, mučenice.
Vječnaja pamjat, ali njive njene znaš čije su sada? — Gospa Nola pogleda u Julicu. Zaspala. — Dobro što je zaspala. Nije to razgovor za mlad svet. Odmaraj se, mučenice. Gle kakve su joj one njene divne staklene ruke...