Dučić, Jovan - PESME
JADRANSKI SONETI PORED VODE Sa Boninova Put mesečev srebrn niz more se vidi, Leži beskonačan vrh zaspalih vala. Mir. Zadnji je talas došao do hridi, Zapljusnuo setno i umro kraj žala. Noć miriše tužno čempresovom smolom.
Afrika
To ne behu veliki bubnji tam–tama, ni crnački gitari i trube. Urođenici Uavatara tada uđoše u selo i prođoše između zaspalih koliba do nas.
Milićević, Vuk - Bespuće
dušcima i voz se ponovo kretao u tamu, u nepoznatu daljinu, punu mraka, buneći svojom tupom lomljavinom mrtvačku tišinu zaspalih polja; naličio na nemirnu i nesrećnu životinju koja juri preko mrtvih predjela, kroz jednu vazda istu noć, kao da traži
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
podrumu se napila vojska potopima svoje sopstvene krvi, bitka je još juče svršena i samo jedno srce od kamena sa zaspalih ruku diže se u vis. OPLAKIVANjE SMEDEREVA Ostadosmo bez grada i bez zakona, grad je pao.
Rakić, Milan - PESME
I gledajući vrh zaspalih njiva Kako se spušta nema polutama, Ti nećeš znati šta u meni biva — Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav
I zato ću ti uvek reći: ćuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišće na drveću žuti I tama pada vrh zaspalih njiva. VARIJACIJE Tvoje je lice kao ljupka freska Na čađavome zidu starog hrama.
Pandurović, Sima - PESME
NEMIR MRTVIH To je bila teška noć za teškim dânom — Noć uvelih snaga, noć umrlih bića, Noć čudnih vetrova, zaspalih otkrića, Noć strašne smrti u tom vrtu rânom Mladosti, tužne mladosti što vene. Ogrn’o sam pokrov sreće ubijene!
nemim ispod neba plava Išao sam hodom teških somnambula — To je bio tol’ko san koliko java: – Šetao alejom zaspalih zumbula, Potrvenom stazom gde je krin do krina. Opojan miris čudnih ruzmarina!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I gledajući, vrh zaspalih njiva, Kako se spušta nema polutama. Ti nećeš znati šta u meni biva, Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav
I zato ću ti uvek reći: Ćuti! Ostavi dušu, nek' spokojno sniva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I tama pada vrh zaspalih njiva. M. Rakić LXVII SUSRET Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
očiju što ih vidi moja snaga, Očiju što zovu kao glas tišina, Kao govor šuma, kao divna draga Izgubljenih snova, zaspalih visina. I očiju što ih vidi moja snaga.
mrak mene gleda sa izrazom sviju Pomrlih oblaka i mrtvih očiju Čini mi se da se otvaraju vrata Od grobnice sveta, zaspalih zemalja, Da ustaju dani iz pomrlih sata I da mrtvo vreme mirno se pomalja.
Il' je to opelo za već mrtve snage I poslednji pogled zaspalih dubina? Možda me to zovu moje nade drage, I zalazak slave i ljubavi stare Uz osmehe cveća i pesmu vetrića?
Miljković, Branko - PESME
parkova budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim
Krakov, Stanislav - KRILA
Tiho dozva ordonanse. Cela se grupa krete i zaroni u poleglu masu na neravnoj zemlji. Čulo se šištanje i hrkanje zaspalih. Noć je mirna. Ni jednog pucnja. Samo dole kraj jezera potmulo tutnji. — Ne volim ovu tišinu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
To ne behu veliki bubnji tam–tama, ni crnački gitari i trube. Urođenici Uavatara tada uđoše u selo i prođoše između zaspalih koliba do nas.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
gomile se malo-malo odvaja jedan po jedan u pobočne sokake da, potkrepljen, cele noći bdi nad imanjem i čašću umornih i zaspalih građana... Počeše se razilaziti i s „nišaljke“ i s igranja... Sve ih je manje i manje.