Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
sve se ućutalo, sve odmara sanjive oči, sve spava. Samo jedno momče u selu ne beše zaspalo... Ono duvaše u dvojnice: priča mesecu i zvezdama osećaje mlađane, zanesene duše; a nežni zvuk dvojnica tepa i jeca
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
veliko i odvažno; a za to su taman dovoljne i one sitne zvezdice koje svetle i švaderski žmirkaju s neba amo dole na zaspalo selo i budnoga Šacu u njemu, koji se žurno uputio, pa najedared zastao.
Afrika
Od nje, u crnačko selo u pratnji Sambe. Mislim da smo dugo pešačili do prvih domova. Selo fantomski zaspalo pod mesečinom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je čuo sat, u predsoblju, kako odbija jedan, a posle ga je čuo i da odbija dva. Sve je bilo u kući zaspalo. Kao i na prenoćištu u varoši Rab, iz bašte se čuo zrik popaca. A iz daljine zavijanje pasa.
Dete, koje se te zore bilo rodilo, otplakalo je i zaspalo. Đurđe je hodao po kući i mumlao. Otkad je i treće dete imao, bio je još ljući što jedan čin više nije dobio.
tatarskom, u travama, ispod bagrenja, i sedi, satima, pognute glave, nad kolevkom deteta, koje bi celu noć plakalo, a zaspalo od svežeg, letnjeg, mirisnog vazduha, u senci, kad bi Sunce odskočilo i prestao lavež pasa.
Srećom, i to je brzo, tog dana, prošlo, i dete je, nadojeno, zaspalo. Sunce se rađalo, iza Dnjepra, kad je Isakovič prešao Dnjepar, na levu obalu.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
da srca nema Naljutili se na belutak Razbili ga u travi Ugledali mu srce zbunjeni Otvorili srce belutka U srcu zmija Zaspalo klupče bez snova Probudili su zmiju Zmija je uvis šiknula Pobegli su daleko Gledali su izdaleka Zmija se oko vidika
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kilometar i pô dalje, u Karanovu, svetla su gorela jedino u fabrici mog očuha i u platnari. Gradić se činio kao zaspalo dete, ali to je bilo pogrešno poređenje. Karanovo ni u snu nije spavalo do kraja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zadrža zato kola kod jednog reda visokih jablanova. Izljubivši zaspalo dete, ostavi ga u kolima, i sluge ga opet popeše na konja.
Ona je bila tu, blizu. U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i laveža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala.
Radičević, Branko - PESME
79. Leglo momče, pa zaspalo Baš u jedan po ponoći, Al' do dana još je malo, Mora i dan potpomoći; Jutro dođe, pa s' izmiče, Al' što s' ovo
XX Amin! Već se pomolila, A srce joj odlakšalo, Ma se seća čeda mila: Da li joj je već zaspalo? Te lagano ode k vrati, Stoji, sluša pozadugo; Al' sve mirno, pa se vrati — „Spava jadna, što će drugo?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 3. Osu se nebo zvezdama, I ravno polje ovcama. Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A u veče mrzi te da legneš. Čuješ žagor kod pušnice, koja je uz kuću i ideš tamo. Sve se stišalo i zaspalo umornim snom, a mesec obasjao tamno nebo, pa se razgovara i ašikuje sa sićanim zvezdicama, koje se zastidile, k'o naše
Dete se trgne, otvori sanjive oči, i kad ugleda nad sobom bledo lice majčino, zažmuri opet i umiri se... Zaspalo je... Vrela suza majčina pade mu na rumene obraščiće i ono je ne oseti, samo mrdnu krajem ustanca i udubi se u tvrd,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Grad je tišina narodne biblioteke, Grad je ono što na kraju veka preteče: Grad je nešto mirno, zaspalo kraj reke Posle sto godina, predveče.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ja gledam da zapatim, a ti rašćerdavaš.“ dete nije htelo kazati, kome je prase dalo, nego reče, da je zaspalo, te praseta nestalo.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O znamo i još šta nas čeka Na putu kroz ovo leto: Prah, neko zaspalo pseto. I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i la veža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. - Podiže ruku i velika se
Miljković, Branko - PESME
pticu zauvek sletelu Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je
Krakov, Stanislav - KRILA
odrešili, i tu se celu noć smenjivali dremovni stražari, slušajući kako prašte puške na rovovima, i pazeći na opruženo, zaspalo telo bolesnog buntovnika. Svanulo je. Sunce se pomolilo nad planinama, ali u vlažnu dolinu zraci još nisu došli.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Od nje, u crnačko selo u pratnji Sambe. Mislim da smo dugo pešačili do prvih domova. Selo fantomski zaspalo pod mesečinom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A njegovo otomboljeno, zaspalo lice, čije crte nikad nije grčila i omračavala nijedna »buntovnička« ideja, nikakva »protivzakona« pomisao, nikakva
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad došla tamna noćca I zaspalo Cvet-devojče, U snu joj se prikazalo Sablja-momče, sahranjeno U mrtvačkom ogrtalu, Pa je njojzi govorilo Glasom
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
i plodni romansijer, Aleksandar Vučo (1897-1985) jedini je prema nadrealističkim načelima pisao humornu poeziju (Humor Zaspalo, 1930) i poeziju za decu (Podvizi družine "Pet petlića", 1933).
Ćipiko, Ivo - Pauci
podmetnulo bi svoju ruku ispod njene masne, plave kose, čiji vonj sjećate na miris meke, isprane vune i — tvrdo bi zaspalo. Zaludu se cura svake noći trudila da svojim gurskim bijesom usplamti u njemu momačku vatru, topao dah...
Između kuća bijaše sve mirno. Tako u hodu naljegoše na čeljade raspruženo posred ulice, koje je umorno zaspalo gdje se našlo...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa je zaćutala; milovala dete dok nije zaspalo; a zatim otišla u svoju sobu i gorko se rasplakala. Probudilo se u njoj celo srce.