Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali babo ne uđe u sobu. Zalud mi čekasmo. I dan zabeli, ja i Đokica zaspasmo, a on još ne dođe. Kad se probudih, sunce beše daleko odskočilo.
Teodosije - ŽITIJA
O, čaše tvoje, gospodaru, koju si nam služio, pune meda ljubavi, što nam je gorče od žuči spremala! O, noći u koju zaspasmo, po Jovu budi tamna, i da se ne ubrojiš u noći obasjane mesečinom! O, mi, od nemudrih bezumniji!