Jakšić, Đura - PROZA
gomilu sveta, a kad je došao do one sofre za kojom je Nikola Belić sa svojim gostima sedeo i veselio se, on malo ka’ zastade, a majci se učinilo da je na Stojnu nekako namignuo, a posle se i sam uhvatio u kolo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— viknu neko od družine Živanove. I dok bi čovek okom trenuo, na brdu gore ostade sam Živan. Ostaviše ga njegovi. On zastade malo, pa doviknu: — A neka te, kume, neka! Naći ću ja tebe i sutra! To reče pa nestade i njega.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kruška nazva boga. — Bog ti pomogao, čestiti efendija! Marinkov mu glas zazvoni prijatno. On zastade i pogleda ga, a ovaj priđe te mu celiva skut i ruku, pa, držeći ruke na prsima, pože glavu... Da kažem ko je Marinko.
I Kruška njega nije voleo. Ali, kad mu zazvoni glas Marinkov onako prijatno, on zastade, a kad mu Marinko celiva skut i ruku, on stade. — Kud si pošao? — upita ga. — U šumu čestiti efendija.
— Hoću! — reče Stanko sigurnim glasom i priđe meti. – Pazite, jesam li na meti? Sve živo zastade. Jelica, kao da je prozrela Lazarevu nameru, preblede kao smrt... Stanko se hipnu i preskoči nož...
Jurio je i jurio. Najedanput stade. Učini mu se da ugleda vatru, ali vatru veliku, kao da kuća gori. On zastade, dršćući, a hladan znoj pocuri niz slepe oči i lice... Vatra je bila velika, sjajna; probijala je kroz gustu šumu...
Strah je pustolina, jer u pustolini osećaš kako su i tvoje grudi prazne... I on pusti korake... Ali... najedanput zastade... Na nekoliko koraka pred njim poče pucati granje, kao da neko ide. On diže glavu i vide pred sobom čoveka...
— Nego, ne znam koju li je ludu ovaj ludak našao?... Ivan mi reče da je onaj njegov bacio oko pa onu Sevića. Stanku zastade zalogaj. Kao da mu neki dokopa srce i trže ga, takav bol oseti. On skoči i pobeže napolje. — Ej, more!
— reče i raširi ruke. — Raspnite me! I preseče okom... Strašan pogled senu ispod sedih veđa... Narod zastade... — Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose! Osuđujete čoveka, a nećete da ga čujete!...
Pa onda ćeš valjda i mene pozvati na proševinu? — A... hoću, hoću! — A tu će sigurno biti i pop i kmet... Turčin zastade. Pogleda u Ivana, pa kad vide kako mu se čelo nabra, upita: — Šta ti je? Ivan ne reče ništa. — Zbilja, šta ti je?
Najedared zatutnji nešto... zazveketaše sablje kao po nekoj višoj zapovesti, i puške turske umuknuše. Sila zastade i okrete se... I jeknu kroz vojsku: — Opkoljeni smo! Sve će nas potući kao miševe! Na svakom licu beše izvajan strah..
I taman pođe vratama, a Aleksa mahnu rukom. — Još malo... — prošapta Aleksa. Lice mu beše žuto kao vosak. Popa zastade... Oči bolesnikove gledahu ga netrenimice... Popi se učini da se koče i ustaklaisavaju.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Ali jedno veče, kad se vrati iz sela, zastade on pošu u nesvijesti, a Ikonija se sva oznojila kupeći krpama krv ispod kreveta. Popu se odsjekoše noge.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nek’ ide svet na njega k’o na čudo, nek...« I ujedared zastade i gđa Persa, koja je govorila, i pop Ćira, koji se uhvatio za levču i metnuo nogu na potegu da se popne u kola; oboje
? Uh, uh, uh! Idem, idem! — reče i pođe, pa zastade. — A šta je bilo dalje? Ot’š’o si, dakle, prazni’ šaka kod gospodina vladike?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U neizvetrenoj sobi starinski, izanđali nameštaj širio je buđ na sve strane. Jurišić. zastade pa preleti očima niz uramljenih posmrtnih plakata u crnim okvirima na potamnelom zidu, onda priđe ormanu pa stade
Jurišić opet zastade i u trenutku obujmi ga neka neobična, zverska snaga, pa instinktivno ispruži ruku, steže, svoju koščatu pesnicu i
On grčevito stuknu korak nazad i preneražen, užasnut kao da se ruši nebo zastade ukočeno, mrtvački. Onda nekoliko trenutaka nastade duboka, strahovita tišina, pa se on uhvati za glavu, i viknu: —
Petoga, nekog nemirnog alata, oprezno povede sam podnarednik, vođa odeljenja. Ali konj zastade i ošinut snažno tesakom po sapima uzjoguni se još više i osta kao ukopan.
Poterana, posle toga, ona krenu mirno do polovine mosta, a tu, na samom vrhu luka, najedanput zastade i odmah kleknu prednjim nogama koje se okliznuše. U tom trenutku hiljadu besmislenih uzvika zaori se oko mosta.
Ova patrola zastade i zagleda ono telo, pa se prekrsti i ode dalje zverajući unaokolo. Zatim, kolonom po jedan, naiđe odredska prehodnica
Jedan poznanik njegovih godina ugleda ga, zastade, zbuni se i prođe, pa se ponova zaustavi i dugo gledaše za njim. Drugi, malo posle, isto tako.
Šaptao je: jedan dva, jedan dva. Onda na raskršću zastade i počeša se: pet puta po levom, pet puta po desnom kolenu. Pa je tako činio uvek kad je silazio s trotoara.
Beograd nebo para I svi vrhovi osciliraju. Ah svi, eno, eno svi, bez razlike, vrhovi osciliraju.“ A jedan dečko zastade, zapilji se u Jurišićev šešir koji je mrdao pa pršte u smej i pobeže.
A u prvoj ulici, na zidu jedne nove građevine padala je u oči ogromna bela plakata sa crvenim slovima. On zastade i čitaše rasejano: danas... zaplivali u raskoši, u sramu, u bludu... oni... danas...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je gologlav i disao je teško. Kad je ugledao Grka, on zastade i zadrža na njemu pogled svojih velikih očiju, nekoliko trenutaka.
Gut! Jawohl? Kupio je seno ispod Cera, sa bratom, pa u tom zastade, pored svog malog sina, Gavrila, pa poče da ga miluje. A stariji mu brat poviče: Ostavi dete pa grabi seno! On ostavi.
Ali su prevareni. Volkov onda zastade, pa mu reče „Horošo! Horošo!“ – ali Isakovič nije razumeo to. Gledajući ga pravo u oči, sekretar mu reče da mu kaže,
Da zadobije njihovo poverenje? Pošto ambasador zastade, i, očigledno, očekivaše neki odgovor, Pavle mu reče, zbunjeno, da su oni, Serbi, i Črnogorci, iz iste familije.
Dolčeti ima veza, do najvišeg mesta. Isakovič onda zastade na jednom uglu, pred kojim je bilo nekoliko žena, sa decom, malom, oko nogu.
Da li je znala da je on došao, ili ga je primetila slučajno, nije znao. Vide samo da zastade, na jedno desetak koraka ispod mosta, i da ga gleda, nepomično. Zatim se približi, lagano, noseći hlebove na glavi.
A želi da ode u Rosiju, bez žene, sam, samcit, udov. Pavle tada vide kako se Božič trže, kao što se psi trgnu – kako zastade u vratima, koja je bio otvorio, i kako ga posmatra, svojim ludim očima, iskričavo, sa nekom neiskazanom mržnjom.
Pavle je bio skočio, kad ona reče da izbegava Višnjevskog i ne ide Višnjevskom, ali se trže, i zastade, kad mu ona pomenu mrtvu ženu. Nekom neizmernom nežnošću, pomilova i poljubi Varvaru, koja mu se bila obesila o vrat.
Konj frknu, pri obilasku panja, pa zastade, iznenada. Pavle je tad već video, jasno, lice u Trifuna. Vide kako se to lice mrači i kako ga bratučed gleda, kao
Kad se obukao, međutim, i istrčao, zastade zasenjen. Bilo je toliko vidno i svetlo, kao da se ceo svet bio izmenio. Livade, ovce, njegova kola, šumarci, šume u
Karaula, na granici, bila je u utvrđenom jarku, na proplanku. Isakovič zastade za trenut, kod svojih kola, da pregleda čvorove, koje je sam bio vezao, pa kad vide da su netaknuti, ode.
Kostjurin, međutim, nije bio čovek koji ne razmišlja. Već posle nekoliko koraka, zastade, pa kao da je hteo da izvini Pavla, reče da, kapetan iz Austrije, treba da zna da i u Rosiji cene oficire, koji se
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Njegove korake i odviše dobro poznajem. — Eh, šta li je sad ovo? — uzviknu nepoznati i zastade sasvim blizu mene. — Biće, kanda, neki džak, a? Niko mu ne odgovori.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Svet je išao za njim, ne usudiv se da ga zaustavi. Tad, iznenada, kad krmača zastade, on se stropošta na nju i preturi. Nije više bio pijan, ali beše zaspao od lenjosti, u hodu.
Tek tada oseti da je mračno u izbi i htede da vikne, ali joj glas zastade u grkljanu. Otvorivši širom oči, ona tek sad vide da se nije za vremena spasla iz mraka, koji je beše opkolio, a kojeg
Stigavši u zoru, sa juga, pred varoš na drugoj strani Dunava, puk zastade u baruštinama, da se izduva, pre no što bude prešao da se pokaže.
U strahovitoj dreci i pucnjavi, primeti najposle da i sa zapušenih prozora i zamandaljenih kapija pucaju na njih i zastade.
Kad joj beše sasvim pozlilo, ne samo da opet ne pobeže, već konačno zastade kraj njene bolesničke postelje. Satima je tada držaše u naručju, kao u nekom prijatnom zanosu.
Niko nije mogao da ga sagleda, niko ga nije ni sagledao, sa puta su mu se sklanjali, zavijajući, i psi. Kad mu krmača zastade, pri ulazu u selo, on se, onako zadremao, preturi preko nje, koliko beše dug.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko izide na ulicu i zastade okrenut brastvenijem kućama. Na dvadeset koraka desno bješe prva kuća, pa na deset od nje, lijevo, druga; ostalijeh
U prednjoj zgradi bješe boljih ćelija, ali vladika od mladosti bješe navikao na tu. U hodniku zastade malo gledajući nebo: bješe čivitasto, a zvijezde, krupne, treperahu živijem sjajem. — Divna zimnja noć! — reče vladika.
U taj mah bahnu na dvorišna vrata Đorđe, iguman manastira Ostroga, ljudina neobična rasta, lika i nošnje. Bahnu i zastade na pragu, a kolik bješe, malo što ne ispuni sav otvor.
Onda Milica izide iz kolibe i zagrli Stanu. A kad se cura vrati, Stane zastade i zovnu kneza: — Molim te, brajo, na jednu riječ!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Seljak se prenu i zastade. Suton se hvata, još je pustije nego obično, a glog je tu, osamljen i tužan kao kakav čovjek. (Prijatelji) Zemlja se
Milićević, Vuk - Bespuće
Davno su potonuli ti dani. I Gavre Đaković zastade neko vrijeme zamišljen, uzdiže obrve, sleže ramenima i, osjetivši glad, pođe na ručak.
“ zapitao se bolno. „Ti nijesi rđav čovjek, a nijesi ni dobar“ , odgovorilo je nešto u njemu. I zastade, htijući da dovrši misao koja mu se nametala, nastojeći da je odjurne, zaboravi, uguši. Ali ona je bila jača od njega.
Zvono zastade u trenutku kad on stupi na crkvena vrata, skinuvši šešir s glave, i njegovi koraci odjekivahu po kamenitim pločama,
Radičević, Branko - PESME
“ „Bre ne luduj, ta s tobome I ja moram!“ — „Ti sa mnome?“ — „Oh, moj Bože!“ — pred njeg' pade, U grlu joj reč zastade, Pogleda ga žalostivo, Pomače mu srce živo: „Da, ti moraš, mol' se Bogu, Kad se više ja ne mogu, A tebi je puno
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Sigurno pravi nekakva sveca. Djed se zgranu i zastade nasred avlije. — Brate Savo, ako su ova dječica beslovesna, valjda ti nijesi.
Djed se useknu, poispravi šubaru i sve nekako porebarke, kao da mu je tijesan sokak, spusti se do pojate. Tu opet zastade, na nekoliko metara podalje od slikara, i prokašlja se.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Pa da znam, sinko! — Kad budem svršio, znaćeš. — Ta ne ljuti se odmah. Ti se od neko vreme baš... — I zastade. Znao sam kuda je ciljala. To me žacnu, planuh i skočih ljutito. — Zar sam ja kriv što smo mi sirotinja?
Zatim baci kapu, nasmeja se tupo, pa, šireći ruke pođe mi u susret. — A ja te, brate Kosto... — Pa opet zastade i poče upitno i kao začuđeno gledati čas u mene koji stajah ozbiljan, čas u mater. — Što, Nikolo, ne ideš da spavaš?
Kostić, Laza - PESME
I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se tvojim na usti' sastade. A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U zoru Mačak nađe na kosi prosuto perje, kiša ga rosi. Zastade lovac, delija mrka, suze mu teku niz oba brka, a tužne oči po perju kruže. „Zašto me nisi slušao, druže?
Nikoga tako ne puštam lako. Ja sam strog, znate, svi meni plate.“ Zastade čiča, nešto se seti, čelo se mreška, a brk se smeška, dok Ćira preti. Brzo će čiča da mu se sveti.
„Evo i dana, vrag je u torbi, bježati valja skokom!“ To reče, vreću na leđa vrže, pa jurnu njivom što može brže. Zastade mačak u pola priče: „Čuješ li, Žućo, druže, tako mi repa, meni se čini, kroz njivu neko struže.
“ I tu se deda za leđa primi, zastade časkom pa će ti reći: „I ja sam, kanda, umoran malo, valjaće negde zeričak leći.
“ — To samo guknu, okrenu pete i strugnu — poput rakete. Zastade pisac u hodu lakom, smeška se tiho gleda za đakom, pa veli: „Kunem se brkom, ovo je nešto kao u bajci, pazi
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sa brda je narod vide o sečivo na mome vratu i goluba u letu za njim. Posečen bih, i golub mi zastade u grlu, crkvi se s ramena slivala krv.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Budi veran zakletvi... i izvršuj sve što ti se naredi... — Onda zastade, kao da se zagrcnu: Neka ti je Bog na pomoći! Ja uzeh stvari.
— Staraćemo se, dedo! — odgovori Petar nišandžija. — Ni koske da im niste ostavili! — doviknu stari i, već nemoćan, zastade naslonjen na štap. Skrenusmo i mi u onu oranicu. Začudo, topove nismo ravnali.
Leže trupine ljudi nepomično kao oborene klade, dok iz obližnjeg žbuna prhnu veselo jato vrabaca. Baterija zastade. Začu se oštra komanda: — Baterija... spremna za paljbu! Niz kičmu prostruja hladan žmarac.
Puške se čuju sve češće. Jedan pogrbljen trči duž ograde. Sigurno je ordonans. Ali, videće ga!... Sad se vraća, zastade, eno ga gde leže i on. Odahnuh malo. Vojnici se slepili sa zemljom, kao da su ukočeni...
— Prekini paljbu — viknu komandir. Sa uzdržanim dahom posmatrali smo njihove skokove. Puške pripucaše. Jedan zastade, drugi pade ničice i više se ne krenu. Ali ostali su odmicali.
Silazili smo lagano provlačeći se uskim putem, oivičenim paviti i kupinom. Čelo baterije naglo zastade, te vozari najahaše. Posmatrajući sa visine konja, videlo se kako vojnici nešto sklanjaju s puta.
Već osećamo miris izgažene i izgnjavljene trave i trske. Pred samom barom baterija zastade. Istok se prelivao u raznim bojama i sunce samo što nije izišlo.
Naši vojnici ga ugledaše i pripucaše. Streljački stroj za momenat zastade pred iznenadnom paljbom, ali se vojnici pribraše i počeše svi gađati. Pripuca i mitraljez.
Vidim neke konje kako jure. U mojoj blizini zastade jedan osedlan... Zatrčim se, svučem mu uzdu, pojašem ga, držeći se samo za povodnik, raspalim mamuzom.
Rajko ječi i vapije za vodom. Paljba se utišala, te Jankulj izjavi da će ići za vodu, makar poginuo. Dohvati čuturicu, zastade malo na otvoru, onda potrča bunaru. Ali sa pola puta vrati se zadihan. Veli, kako na motki đerma nema kofe...
Uskoro u daljini ugledasmo dimove od šrapnela, koje vetar lagano razvlači kao prozračne, sive oblačiće. Tada kolona zastade. Viši komandanti sa ordonansima odjahali su u pravcu sela, oko koga se u ovome momentu vodila borba.
Oprobasmo ih, pa onda pođosmo jedan za drugim. Tanasije ostade pod našim nogama. Tek. narednik zastade i okrete se ljut. — Ko klati zvono? Okretoh se i ja. — Ja tek onako... uhvatih.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On i sam ne zna zašto mu baš ma misao zastade u glavi, on ne pomišljaše ni na šta drugo, ali tek osećaše, da bi mu mnogo prijatnije bilo, kad bi i učiteljica
Baš tada uđoše u dvorište kola sa učiteljevim stvarima. Učiteljica zastade u nedoumici: valjalo je prozboriti još koju reč sa novim drugom, ali se on suviše revnosno zaneo oko svojih stvari, te
On se približavaše slobodno, gotovo drsko, i na Gojkov učtiv pozdrav jedva klimnu glavom; zastade i sasluša Gojka, koji mu se predstavi, pa kao pravi general kad sasluša raport, klimnu glavom i okrete se učiteljici.
Ona opazi da je Stojan gleda nekako ukoso, nekako neobično, ljutito. I to joj pade teško. Otpusti decu kućama, pa zastade pred čičom i pogleda ga slobodno, pravo u oči. — Boga ti, ko je ovo... kakav je ovaj pisar ?
— Bio mi onomad otac, pa ne mogosmo da dobijemo kvartirinu iz opštine... nastavi ona, pa odjednom zastade, ne znajući da li da mu sve kaže: nezgodno joj pominjati sirotovanje svoje rodbine. Ali se nešto morade reći.
Glas mu veoma zadrhta i on zastade, pa kao da proguta nešto što mu dođe uz grudi do grla. Ljubica ga gledaše sve začuđenije i zbunjenije, pocrvene i stade
Kad iziđe Ljubica iz kaljava sokaka i stupi u prostrano školsko dvorište, obuze je nekakva slutnja, i ona zastade. Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu...
Ostavi časovnik u fijoku i ponese tamo i onu drugu kutiju, pa odjednom zastade i otvori je. Iz crnoga pliša, čime je obložena kutija iznutra, zasija skupocena zlatna grana, posuta krupnim kamenjem.
Bespomoćno detinjsko stradanje i neka divljina behu ispisani na njegovu licu... Prva mu misao zastade na revolveru, koji on ne imađaše... Svejedno, dobar je i nož!...
— Kucni, bratiću, nek te čuje. Gojko poznade Veljin glas odmah. Skoči i pođe k vratima, pa odjednom zastade u nekakvoj dvoumici. Beše ga sramota, teška ga sramota obuze...
— Metni mokru krpu, pa drži tako neprestano... nek izvuče.... Ha, priseti se on nečemu pa zastade. — Jesi li ti baš video da je akt iz ministarstva... Ministrov potpis? — Razume se, i svoju tužbu poznao sam...
— kapetan zateže ovde, — jer sam uveren, a i čuo da ste miran čovek... on opet zastade, očekujući Gojkovu reč. — O, gospodine... nikad i ne sanjam... — Dobro, dobro... verujem.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Čak je narod opštim, javnim glasanjem izabrao i ime svome izbavitelju. Gospodin ministar zastade i uze opet svoje brojanice, na kojima poče lagano odbrajati zrna. — I pojavi se Mesija? — upitam. — Ne. — Nikako?
” — Tu zastade, namršti se, ćuta dugo, priseća se, pa nanovo uze one hartije, te opet pročita glasno istu rečenicu. Opet zatim pokuša
Prođoše. Nisu makli ni sto koraka, a vođa zapade u neki veliki trnjak, i zastade. S mukom se iščupa natrag i uze štapom udarati to levo, to desno. Stoje svi. — Pa šta je sad opet? — viču oni pozadi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Stade da mu se navlači nešto kao providan oblak pred oči, zastade mu neka težina u mozgu i grudima, celo telo izgubi onu običnu elastičnost i pokretljivost, klonu i postade mlitavo.
— Hajduci! — viknu neko, i svima se odsekoše noge i zastade neki teret u grudima. Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema sebi, i svačije prvo
— zapita ga profesor. »Sad sam pao!... svršeno!«... — pomisli on i oseti kako mu se penje nešto uz grlo, pa zastade baš pod vratom i poče da ga draži. On poznaje tu pojavu.
Sâm!... sâm!... Odjednom mu zaigra usnica, a desni brk ode u stranu; u grlu mu nešto zastade, pa guši, nezgodno! ... Kapci mu očni zatreptaše i niz uvele žute obraze skotrljaše se dve suze.
A sad samo ćuti, i kao da sanja, i u snu guta nekoga žudnim pogledom... Šta je ovo ?!... Kosa pođe tetki, pa tek zastade... Priđe malom stočiću, na kome je malo pre ponameštala ovoje male igračke. Obrte glavu tetici i gurnu sto...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Užasno! — reče pa sede na jedan komoranski sanduk. — Ja grdne bruke!... — reče Maksim pa zastade. Dalje nije produžio, po svoj prilici stoga što je tada prvi put u svom životu i čuo za toga Klemansa i za tu Belgiju i
A on se okrete pa me gleda, a ja i jopet pljunu’, ka’, znaš, da mi je naspelo, a i ne gledam u njega. — A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom. A posle ode putem.
— A šta on? — A on i opet zastade i ka’ pođe k meni, pa stade. »Ama, veli, ti kanda se iskašlja ka’ i juče?« — A-ja, kmete, velim mu ja, znaš čistio onu
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Majstoru smešak zasija na licu. Sa furunicom kao vetar rupih U promrzlu ulicu. U čudu zastade desetak zimskih šetača Kao da im neko čelo bode; Idem ja, a za mnom čilo korača Furunica, s nogama ko u rode.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ona sa minderluka, međ jastucima, onako raskomoćena, i ne diže, ne prilazi, još manje mu odgovara, niti se smeje — on zastade ispred nje kao uplašen. | Ali ona ga pozva. — Daj ruku!
Mati joj kao da predoseti. Brzo iz sobe izlete. — Sofke, ako nije on! Sofka zastade. Nije mogla da veruje. Neće valjda toliko ići daleko da, dovodeći kupca i prodajući poslednje, čini to još sa svirkom i
— Pa... dragička — poče Stana, snebivajući se i čudeći se. — Snahu imaš!... — Ali, kao da mu to ne beše dovoljno, zastade i gledajući je odozgo, svetlo, nastavi: — Snahu imaš, što ceo svet nema, Sofku, hadži-Trifunovu unuku.
! — Kako da ne, kako da ne? — zaglušuje ga sa sviju strana. Dolaze do stepenica. On zastade gledajući gore, gde ga prijatelj, efendi Mita, gologlav, jedva držeći se, opkoljen hadžijama i ženama, čeka — i poče da
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
No da nastavimo naše pričanje. Mjesec došetao do pola neba pa zastade, jer ugleda danicu na istoku. Za danicom pružaše se rujne trake zorine. Tada mjesec naže putem svojim.
“ „Eto ga vaistinu u trijemu!“ Svi se obrnuše put vrata, otkud će đakon da ga uvede. Jan smjerno stupi pa zastade. Kao da si ga žeravicom posuo po bjelutnome licu, tako se zarumeni.
Nijesam gledao nikoga iz Primorja ni iz Crmnice...“ Đakon zastade jer nazrije gomilu ljudi preko polja od Bajičkoga kraja. Biće ih bilo trideset. Uza svakoga stršaše dugačka puška.
Prvo čudo bi, što se zima ne potaja između ta dva roka, kao što je navikla. Drugo čudo, što ona ne zastade, niti se obrnu u polasku. A najveće čudo što repom ne ošinu. „Odagna je Đurađ odjednom.
Nije napisao ni dvije vrste, zastade, pa nasloni čelo na ruku. Opet uze olovku i napisa nekoliko, pa opet obori glavu, kao da smišljaše, i sve tako na
I ovako si još slab pa ćeš prozepsti!“ Mjesto odgovora, Janko duboko uzdahnu, pak opet obori glavu na ruke. Stana zastade. Nije znala hoće li u kuću, ili će da mu govori. Poglednula bi čas na brata, a čas na momka.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Poaralo crkvu, duovnici. — Poaralo crkvu! Fratri s njima potekoše, ali gvardijan zastade, zakolijeća se i pade nauznak, kao svijeća.
— Ajte zbogom! Zbogom! Pošli zbogom! — veli svojima. I Tetka zastade dokle ne izađoše Jerkovići, pa mahnu rukom na stranca, da pričeka pred vratima. — Koja dobra, Dume?
To je bilo u zoru. Niko nije vidija. I danas se misli da ga je niko drugi ubija... Pivalica ispriča to napreteg, pa zastade, kao očekujući šta će na to ispovjednik, koji dihaše kao ciganski mijeh.
Butre, odškrinuvši vrata, zastade bojažljivo i nakašlja se. Bakonja se ponovo razvedri. — Odi, Butre, de! Ajd’ da vidim jesi li naučija.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Samo je novac tražio. Da on To ne odlazi od mene? Ustade i raskorača se od prozora do kreveta. Onda zastade pred staklenim ormanom, punim novina i knjiga, postiđen onim pismom: „Zašto, Vukašine, ne tražiš da ti pošaljem nove
Ko je od toga imao koristi? — zastade. Seti se prizora s puta: ...Čovek nosi plehanu peć i veliki denjak stvari, a za njim idu dva mališana sa loncima u
Strese se: soba je i sada puna guste i sulude zvonjave. Dlanovi joj pobegoše s lica. Desna ruka zastade u Đorđevoj kosi. Suv busen divljeg ječma. Njegovo disanje grebe joj nadlanicu. Prvi put je ovakav došao kući.
Ne sumnja da Tola zvoni. A Đorđe je rekao da ide vojska. Za ovu uzbunu Tolu će ubiti. Zastade i čvršće se obavi šalom. Ako Toli nešto bude?... Deca će mu poskapati od gladi. Stoji u nedoumici i stidu.
Onda odjednom potrča i stiže Aćima: — Bole bi bilo da i tvoji sinovi sad idu s tobom — reče bez ljutnje u glasu. Aćim zastade, ali se ne okrenu. Pred ošptinom, u magli, crni se i kao da tone gomila seljaka.
— Pa sudnica je veća. Mi ne damo u nju da uđu! — Veći je od planine! On je naše pravo... — zastade Aćim i podiže glas: — Samo kad mi srce iščupaju, mogu da Mi ga uzmu.
stislo u potkovice vilica, pa bez reči jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše, njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu udarcu, vide dželep konja privezanih za plotove i jurnu na njih. ...Alal ti mleko, sestro!
Prazna kaca ponovo zveknu i brzo umuče. ...Vukašin, sav uvučen u kaput s podignutim astraganskim okovratnikom, zastade pred dobro znanom kapijicom: kroz golo granje dunjâ žutnjikavo je piljio prozor. Uvek je kasno legao, a rano ustajao.
Aćimu je šezdeset godina. Velika je to stvar. Bivši rajetin, sin vodeničara koji je s perčinom umro, zbog načela... — zastade, nalakti se i u raširene šake smesti mesečasto lice. — Po načelima, Aćim je moj đak.
Zna za kim. Naricanje ga izvuče na ulicu. I on, kao da je ubica što se kaje, kao da čika svoj strah, pođe ka kuknjavi. Zastade kod Velike česme, za celu čovečju visinu ukopane u zemlju. Odatle je vukao po dve testije vode.
Možda se on pretvara da je pijan i da spava? U Tolu odavno sumnja. Skoči, ostavi vile i jurnu natrag. Pa odjednom zastade: neće ona da živi s njim, samo dok dete rodi, samo Dok zatrudni, jedanput, jedanput. Izračunala je dan.
Đorđe sedi nem, opuštene glave, zbunjen. Možda je moje? Čim on ovako... — Naš krov ogranulo je sunce — Aćim zastade. Moram da ga spasem, moram, drhti; pribra svu snagu i nastavi: — Napisao sam testament i onoga isključio iz nasledstva.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tataga je bila poslednja. 3aprepašćeni, nisu se ni makli da je zaustave. Tek na mraznoj, snežnoj stazi ona zastade i plesnu dlanom o dlan. Najednom, kao na dogovoreni znak, maleno jato poče da se penje uvis.
»Zar je to Majka vetrova?« pomisli dečak. »Kako je grozna!« — u grudima mu zastade dah od gađena, okrete se i htede da se vrati, ali ga tuga u očima čudovišta zadrža. »Moram joj pomoći!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LIX TIBULO Pred hladni Venerin kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen zastade nemo, I čudni gledaše lik.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kako se to postiže, pokazaću vam. No za to mi treba jedno uže kanap ili vrpca“. On zastade malo, zamisli se, pa zapita: „Ko od vas ima najduže podvezice?“ „Parolos iz Sibarisa!
Za nepuna dva sata stiže do nje i nađe se pred Propilejama. Tu zastade. Raskošno zdanije, stepenište i kapija Akropole, u punom sjaju svoje lepote, zastraši ga.
Ali ga nestrpljenje i radoznalost poteraše dalje i on kroči brzim korakom napolje i nađe se pod vedrim nebom. Tu zastade kao prikovan.
No zastade na pola puta. Ti pojedini delovi krune, a naročito njeni lovorovi listići, behu nejednaki, nepravilni, uvijeni, izrezuck
kamenim zidovima, gvozdenim rešetkama na malim prozorima i svojom teškom okovanom kapijom, ličila na mali gradić, zastade Mardohaj, obazre se na sve strane, izvuče iz džepa velik ključ, otključa kapiju, dade mi znak da uđem, pa zatvori kapiju,
“ rekoh mu, umirujući ga. „Nijedan trgovac na ovom svetu ne plaća za robu više no što se za nju traži“. On zastade, pogleda me začuđeno, pa učinivši svojim rukama znak pitanja, reče kroz nos: „Da li je ovaj svet video takvog trgovca
Prečasni oklevaše sa odgovorom, pa onda promuca: „Ne bih mogao to da kažem. Pridržavam se svih crkvenih postova“. On zastade, pa se popravi: „...
Iako ti stubovi behu raznolika oblika, njihov arhitektonski utisak se stapao u savršenu harmoniju. Kopernik zastade, savladan nenadmašivom lepotom tog prizora u kojem učestvovahu i priroda i delo čovečje ruke.
Zadivljen, Kopernik zastade pred tim kolosom, sagrađenim od ogromnih tesanika travertinskog kamena, pa prođe kroz triumfalnu kapiju Konstantinovu,
samopouzdanja pođe on sa razvalina prema nastanjenom delu varoši iz kojega su strčale u vis bezbrojne hrišćanske crkve. Zastade kod hrama Svetog Marka i uveri se da su predvorje te crkve i obe palate koje su uz nju dozidane ne samo sagrađene iz
Kad lopti približih lice, zastade mi dah, a kad joj približih ruku, povuče je vazduh besno sa sobom“. „Tim se jasno ispoljila razlika između vaših
Smestih svoj recipijenat u četvrti sprat i ponovih svoj opit. Ovoga puta voda se ne pope do recepijenta, no zastade negde u cevi“. „Do koje se visine ona popela u cevi?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ne, idem pravo kod Nikole Glišića, šefa... Ti znaš gde stanuje? A mislim znam i ja. On zastade pa spusti stvari na zemlju. — Kod gospodina Nikole Glišića? A šta ste vi njemu? — Rođak.
Sećate li se? Majka, skrušena, luda, kao zastade, okrete se, ali ne ostade. A otac, on je davno već izmicao klisurom. E la lepo, to su bili roditelji, je l’ te?
ostatak košulje s ramena mrtvaca pa se podiže i zamućenim očima pogleda u nas; zatim pođe i posle nekoliko koračaji zastade, okrenu se poluzgureno sa nekim pretećim pogledom životinje, pa gledajući iskeženo produži put ovamo okrenute glave.
Onda zastade i baš da baci pogled unaokolo kad ga kreštava sirena nekakvog crnog, lakovanog i raskošnog automobila zbuni pa ga zahuk
Gospođa Leđenski zastade, pa se veoma začudi svojoj savršenoj mirnoći i prisebnosti. — Niste prvi koga sam primetila da me prati — reče ona.
Najedanput, naslonjen na onu gvozdenu ogradu terase i onako zamišljen, trgoh se a dah mi zastade, pa se tako nekako izgubljeno zanesoh kao da nisam ni budan nego da snevam negde na devetnaestom nebu.
Onda se iskobeljam kako-tako i krenem kući. Na ovom mestu zastade moj saputnik. — Gospodine, — reče potom gledajući me onim svojim nemirnim očima punim grabljive bistrine — da li me je
to mu se u ovoj slici Bog zna kako lepše učinilo nego što je u stvari, te mu se sad od ovoga kao neko klupče zgrudva i zastade, i skoro da mu opet suze ne izazva.
Začudi se tako nekako da zastade. Onda se kao namah priseti i čisto jurnu, da je izgledalo kao da je vrata novoga života otvorio, te bi sad čitava tri
Tada ču naređenje: — Ponesite zatvarače i povlačite se! On izvuče zatvarače, predade ih prvom vojniku do sebe, pa zastade i usred borbe zamisli se.
Ali sam se divio ovoj pešadiji drugog poziva... Divizijski štab zastade malo, u visini pukovske rezerve, na jednoj čistini koja se proteže sve do Ferizovića.
Topovska, mitraljeska i puščana zrna padaju i dalje bez prestanka i usred tog užasnog pljuska ni jedan jedini čovek ne zastade, ni jedan jedini vojnik ne uplaši se, ni jedan jedini ranjenik ne jauknu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Drugom prilikom razgovarahu se devojke o drekavcu. Behu izišle da beru lešnjike, pa ih pri povratku zastade prvi suton. Sa njima beše i Stanka.
Jedne nedelje dođe mu Đurica rano u pohode. Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade. — Kud si tako poranio, sokole? — oslovi ga Vujo pre nego što mu se Đurica približi. — Dobro jutro, čiča!
Jedared zastade, pogleda oko sebe, pa uzdahnu, kao čovek koji ne može da nađe izlaza iz neke nevolje. U tom mu pade pogled na onaj dugi
— Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je! Radisav pođe tromo i, bacivši pogled dužinom zida, odjedared zastade i uzviknu: — Ene de, provaljen zid!... — Šta veliš, more? — viknu onaj s prozora. — Zovi ljude, budi kapetana!
Ona podiže glavu i oštro pogleda Sretena, koji joj beše pošao u susret, ali videvši ovakav pogled, zastade na mestu i obori glavu. — Šta si stao tu za vrljike, kâ da ćeš ždrebad da plašiš! — viknu ona ljutito i pođe dalje.
— Stako, čekaj, bolan, da napunim, pa ćemo zajedno. Jesi čula za Đuricu ? — Šta ? — odgovori ona i zastade. — Hteo da ubije kmeta, a ćato prišô da se rukuje sa njim, a on ćata pljus po obrazu: »Ne prilazi, veli, hajduku«.
— Dobro. Čim svane, nađi se sa Radisavom; a ja ću zorom doći u varoš. Kovač zastade; vidi se da bi još nešto hteo da kaže, ali mu nezgodno da počne. — Hajde sad, požuri!
— Šta vi je, đavoli, da vas nije ko uvrebao ? — zapita Stanka, smejući se i sama. — Đurica, slava ga ubila! Stanki zastade osmeh u polovini, kao da je ko ukoči usred smeha, pa niti se može dale smejati ni povratiti.
Gledô sam ti da nas dvoje mladih, đe se ljube ka ’no golubovi — osmehnu se Pantovac i pogleda ga lukavo. Đurica zastade i pogleda ga pravo u oči. — Gde si bio danas? — Ja, vala, u jednom zabranu, više potoka.
Ostala dvojica iđahu pravo na njega, držeći puške na ruci, koje odsjaivahu prema zahodu sunčevu. Đurica zastade; jednim brzim pogledom razgleda položaj i, ne misleći više ni o čemu, potrča iz sve snage k potoku.
koji bejaše napred, podiže kosu i kao da htede nekud poći, pa, videvši da se nijedan od drugova mu ne miče s mesta, zastade i sam, dvoumeći šta da čini s kosom: da je baci ili da je drži tako podignutu.
i blago sveštenikovo lice, očekujući drugu reč, koja bi ublažila ili preinačila tu strašnu misao, ali pop naročito zastade, da bi se ta misao što bolje i dublje ukorenila u njemu. — Kako... zar to može da bude ?... — promuca Đurica.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada ga pokazah Bilhercu, njemu zastade dah i, gledajući ovog velikog pesnika, reče: “Ovo je jedini čovek u ovoj materijalističkoj zemlji kosačica, žetelica i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Predvečernji lahor piri. Noćas će biti studeno, jer se nebo vedri i u prirodi, čeličeći se, sve se u se skupilo. Cveta zastade pred svojom kućom pod ogolelom murvom. Ugleda da su kućna vrata zaprta i da oko kuće nema ni žive duše.
—Brzo, pa postavi trpezu! — javi se gospođa, vukući se lijeno iz kuhinje, zastade kod prozora i gleda kroz staklo dolje, u blato i kaljuže slabo pokaldrmljene ulice.
Kad prispješe na mjesto, Marko uniđe u kuću, a ona zastade i sjede na suvi trupić ispred vrata. Marko u kući postavi na sto jelo i vino što bješe dohranio za večeru; postavi
Ide naprijed, a za svakih nekoliko koračaja kao obezumljen u nešto se zagleda. Tako najednom zastade nasred puta ispred zatresenih grana, gleda u osjen oblaka što ga vjetar na mahove putem i po polju goni, dok mu sunu
Pomete ga spavajuć sam. Zaludu, drukčije je i slađe udvoje... I iznebuha zastade. —Pavle, brate, idi ti! — veli mu, ne gledajuć u nj. Pusti, čovječe, hvataš duši grijeh! Ima ona djecu, kuću...
Ilija najposle iznebuha obujmi ženu rukom oko pasa i požuri. Pavle, teturajući, zastade i prisloni se uza telegrafski stub. —Pijan je! — opazi Cveta. —I mi se napismo...Pusti ga ! —Cvijeta!
i stara Stana mahom sedoše na kamen, a Božica, koja do ovoga časa ne beše nigda videla mora ni pitomine, zapanjena zastade, diveći se tolikome čudu lepote što joj, na jedan mah, puče ispred očiju.
Žene klekoše, a Marko časom zastade na nogama u tragu sunčeve zrake što se ušuljala u tamnu crkvicu kroz otvoreni prozorčić išaranih stakala.
Kad svitaše, s prvoga visa ugledavši u zalivu zalutalo more, čisto zastravljen zastade i od čuda ne mogaše da progovori. Koliko sila vode, pa kako mirno leži i plavi se! I koliko boja, šara...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Duše su nam bile pune kreposti Mojsila Zlatanovića. Milan Rakić zastade i okrenu se Prepolcu. Reče da je najsrećniji što je kaplar srpske vojske i tiho, tiho, sav u istinskom zanosu poče da
Krakov, Stanislav - KRILA
— Malo konjaka, gospodin’ majore. Kapetan Danović pružao je bocu. Major zastade n pruži ruku. — Hajdemo, hajdemo, — gotovo mu je oteo bocu Duško, koji nije hteo da na golom grebenu ostanu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sad joj baš Ćerim nešto šapće... Trza se... Dobro!... Evo, zastade! Sad kô da briše suze s obraza, Upoznala je grdnu prevaru...
S puta dohodim! S suncem sam žurnu trčô košiju, Ko će na konak pasti ranije? Pa sunce, leno, eno, zastade! Četir’ je koplja iznad planine, A ti još čekaš?...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Černjajev.« Dok sam ja ovo pisao najedared prolomi se jak pucanj na basamacima štaba. Černjajev zastade: — I ovde granata! Vidite je li ko ubijen. — Ne, to se samo okinula puška jednom stražaru.
Đeneral opazi ove poglede, opet zastade i okrete se meni: »Recite ovim vojnicima koju oduševljavajyćy reč. Kažite im da odlazim da im pomoć pošljem«.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vojnici su me pratili pogledom kao poslušna deca. Zaustio sam da komandujem, ali mi zastade dah. Udahnuo sam snažno i onda naredio: — Napred!
Tek on izmile iz moga rukava. Posmatram ga sada sasvim izbliza kako je usplahiren... Duhnem na njega... On zastade, odupirući se čvrsto nožicama. Bilo mi ga je tada žao. Prineo sam ruku zemlji i on hitro pođe.
Cokule su kloparale. Na samoj okuki Bojović zastade. Neki vojnici počeše da se krste... Drugi uhvatiše puške „na gotovs“, a muskuli na vilicama nabrekli od unutrašnjeg
Kad nam je došao sasvim blizu, jedan moj redov, mladić, skoči i razdra se: „Stoj!“ Onaj zastade... Kad vide da pred sobom ima Srbe, naglo se okrete. Kuršum ga stiže i on pade. Nijedan pokret više ne učini.
Mahao je veselo rukama, pozdravljajući levo i desno. „Fikus“, kada ga ugleda, kao da pretrnu. Diže ruke i zastade ukočen, raširenih očiju i otvorenih usta. Onda viknu: — Sergije Nikolajevič!
„Fikus“ se slomata sa gomile kamenja i potrča u susret. — Serjoža, Serjoža! Sergije zaustavi konja. Bataljon zastade, ali su vojnici i dalje gazili u mestu. Sigurno je i on poznao našeg kapetana.
— Pričekajte za objave. Pri polasku upravnik zastade i očinski nas pogleda, kao da je hteo reći: ja vas ne bih terao, ali tako zahteva Komanda mesta.
Pade mi na pamet Gruja. Taj se, vala, oslobodio muka. Vojnik zastade. — Odavde možete komotno. Evo je saobraćajnica. Magla se bila sasvim digla i svež povetarac pirkao je.
Pošao sam za vojnikom. Nedaleko od mesta gde smo se sreli on zastade i pokaza mi na jedan uzan prorez sa strane. — Siđite ovuda. Jedva sam se provukao i počeh silaziti kao u neki lagum.
Zato će nam od sada davati više zeljastu hranu. Komandir pođe, ali na izlazu zastade. — Jeste li napravili platnene cipele? — Jesmo, gospodine kapetane.
Raketla se spuštala brže. Čas svitne jače, pa zamre. Okolni predmeti podrhtavaju. Najednom utonusmo u mrak. Dragan zastade. — Da pričekamo dok priviknete oči... Pst! Svetomire, jesu li otišli? — zapita nekog Dragan. — Tamo su.
Bio sam savijen, jer mi je izgledalo, ako se ispravim, odleteće mi glava. Dragan najednom zastade, da sam naleteo na njega. Bio sam još uvek sagnut. — Koliko vas je? — pitao je šapatom. — Četvorica.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen beležeći upita ga: — Šta je, č̓a Marko? On, još uplašenije, poče: — Ništa, sinko. Nego došla... Mladen zastade i diže glavu. Č̓a Marko još uplašenije nastavi: — Došla, sinko! I eno: sedi. Pobegla i došla, pa samo ćuti i sedi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Mi ćemo vas ostaviti, — prekinu ćutanje brat joj i nadoda usrdno: — Pronađite nas gdjekad. Odoše. Ivo časom zastade, i gledaše za njima. Čim zamakoše, osjeti silnu tugu.
On pođe k moru. U njegovoj blizini uvijek nalazi, utjehe. Nešto što nije shvatio gonilo ga i guralo u očaj... Umoran, zastade pred borovikom, na dogledu živa mora. ...
Osjećao je u sebi zadovoljstvo i milinje, pak se rado ustavljao kod džbunova cvijeća i stabala. Na dogledu mora zastade. Sunce bijaše podosta otskočilo, a s pučine ćarlijaše vjetrić. I nu...
Tekućina se prelijevaše na suncu u raznim bojama. Ivo pozdravi i zastade pred poslenicima. Posmatraše ih kako teškim rukama naširoko odmahuju i udaraju utupljenom motikom u crnu zemlju.
Kod svojih kuća družina se rastajaše. Jure s Marijom uđe u svoje malo dvorište. Ivo zastade zamišljen i gledaše za njima. — 'Aj'mo! — javi mu se brat. I oni pođoše naprijed, k svojoj kući.
Po ulici prostirahu se otegnute sjenke. Mladić izbije na otvorito i zastade. Selom zaliježe se pjesma, smijeh i veselje.
A i Cirilo naljeze i zastade kod njih. Od žege opaljeno mu lice čisto se nabralo i obrve bolje poplavile. — Jeste li čuli, a? Sada ćemo jemat' organ..
— Mladić je govorio čisto ljutito. Župnik se iznebuši i zastade, zagleda se u nj i stade ga miriti: — Imaš donekle i pravo... Nu za crkvu je...
Po selu se govorilo da Jure za njom pristaje, a da ga i ona lijepo gleda, ako i nije dosad šta vidjeti. Ivo zastade i skloni se ispod krošnjate masline. Bijaše mu dodijala vrućina.
Časom potrčkujući, dođe do potočine i već htjede preko, nu najednom iznebušen zastade. Po podanku branjevine ugleda Rogina brata, lugara, kako iza grma čuči.
Sve živo osjetilo da se je izmaklo ispod teškoga jarma koji ga je ljuto tištio... Ivo mine i zadnju kuću i zastade na jednoj uzbrdici da posmatra pred neverom rani suton. Selo i more bijahu zastrti surim, nepomičnim zastorom.
Ivo časkom zastade. Silna čežnja i tuga javljaše mu se iz duše. Ne znadijaše joj uzroka, tek je lijepo osjećao da mu trga grudi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lutaće te duše nespokojne i nemirne sve dok mi na delu ne pokažemo koliki je naš dug prema njima.“ Zastade. Osvrnuo se oko sebe kao da želi da se uveri slušaju li ga svi. Muk. Čuje se samo pucketanje luča.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. TIBULO Pred hladni Venusov kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen, zastade nemo, I čudni gledaše lik.
Sveti Petar žurno siđe, odakle se čuje vika, I zastade razjarena dva sabrata, dva pesnika. Kako su se dohvatili za čupave svoje kose!
I narod iz crkve naže. Jedini opštinski ćata, Zverajuć, zastade malo kraj sniskih crkvenih vrata. A klisarica, opet, zavara ženskinje vešto, I pošto otide narod, dugo su šuškali nešto.
Kad stiže obali rečnoj, on Kiću zastade veće, I s njime Zvezdana vedra brala je proletnje cveće. No kako i Amor dođe, onoga istoga časa Zaječa zelena šuma Od
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Eratosten zastade. Gledajući u tamu, video je on pred sobom Zemljinu kuglu, toliku da je može opipati, sa Sijenskim bunarom i poluprečniko
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Što si se splela? De, reci mi lepo da kroz ovaj prozor vidiš svako jutro sunce. — Ne vidim. — Gospa Nola, oprezno zastade. Ili se devojčica zbunila što je ispitujem kao u školi. Ili je i ona čula o pomračenju, pa se boji.
Stare žene, ni one ga ne nose, nego se vode pod ruku. Zdrava i mlada k'o srna, a štap. — Engleskinja najzad zastade pred izlogom, jedinim izlogom od jednostavnog velikog stakla.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Način na koji je to rekao još više pojača moju strepnju. Zavideo sam ordonansu što zastade, jer smo mi, koji idemo na čelu, prvi na nišanu. Uvelo lišće zašušta sa strane puta. Hladan me znoj probi.
Dobih volju da se razgovaram sa komandirom. — Gospodine kapet... Pred nas iskoči neka prilika. Reč mi zastade u grlu. U mestu, okretoh konja, gotov da poletim kao bez glave u noć. — Stanite, stanite! — čujem gde nepoznati govori.
Nečije mamuze su zveckale, kao praporci. Komandir zastade. — Čije mamuze zveckaju? — Podnarednika Svetomira — reče neko. — Daj mi tvoju pušku!... Marš, životinjo jedna!
On skrete sa strane puta. U mraku jedva nazresmo gde se put odvaja. Komandir zastade. Naiđe i prvi top. — Prednji, teraj još malo... Još, skreći! 3atrupkaše kopite i top skliznu s druma na seoski put.
Ali pešak misli svojom logikom: — Kažu da ćemo ih sačekati na Polju Kosovu, pa dža ili bu... Da vidim još i to! — Onda zastade, i kao da govori sa sobom: A posle ćemo pešačku kartu pa kući. Znači, ipak, on još čeka.
Trgovac s drhtajima uzdahnu, htede nešto reći, ali se uzdrža, izvadi ključ kase. Tada zastade neodlučan... Ruka mu je drhtala, kao da okleva. Onda progovori: — Koliko ste imali šećera?
Onda još jednom pogleda dušmanski trgovca, pa iziđe mrmljajući neku strašnu psovku. Pred vratima zastade: — Slušaj, gazda, ja ne govorim dva puta. Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju.
Nama u susret ide jedan Crnogorac sa puškom. Kada vide da stojimo na drumu, zastade i on. — Pomagâ vi bog! — kaže i seda na gomilu kamenja. Onda vadi kesu sa duvanom i puni lulu. — Odakle ti?
Potpukovnik Petar sa vlada sebe i zastade. Beše tu i jedan komandant pešačkog puka. Između ljudi ugledasmo gde leži na zemlji jedna žena, a pokraj ne je sedelo
Odvikli smo se već. Čuje se... Ljudi uzimaju lagano dah, disanje nam zastade, granata zviznu iznad naših glava i mi odahnusmo. Postali smo unezvereni.
— obrati se jednome vojniku. Ovaj predade svome drugu konje koje je držao, i pođe žurno ispred nas. Nedaleko vojnik zastade. — Morate sjahati. Nema puta, a i vidi se odozgo. Naši ordonansi prihvatiše konje.
Sa strane nešto šušnu, i preplašena zmija zamače među kamenje. Naš vođa zastade. — Evo, ovde su. Među stenjem, a zaklonjeni sasečenim granjem od pogleda neprijateljskog, nalazili su se jedan viši
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ne ide, već treperi. Pomišljajući na muža i malog sina sama se sopstvenom hodu raduje, kad, najednom, kao ukopana zastade Lepotica i senka joj pređe preko lica: u susret joj je dolazila starica toliko jadna i pogrbljena da se činilo istoga
Na prelazu, starica zastade. Očigledno je trebalo da pređe na drugu stranu, a reka ljudi i vozila nije prestajala da teče.
Tako i na rečnu obalu izbi. — Gle, kakvo srebrno čudo! — zastade Belko zadivljen blistanjem reke i ne primećujući da mu se iza leđa prikrada hitra, zelena gušterica.
Mladić se trže, zastade. Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose. Ali, gotovo u isti mah, oseti vreli dah psa na listu noge, strese
Ubrza Varalica korak. Skoro se skotrlja niz planinu i spazi kućerak žene sav zgrčen na mesečini, zastade kao okamenjen: šta ako gaje Smrt prevarila i nadjačala majku? Šta ako dete nije živo?
Orah se seti priča vetrova o dolini, a i oblaci su čuda pričali! Je li to ta dolina? Od zebnje orahu zastade dah u grlu. Široka i pusta je bila dolina. Nigde ni zečeva, ni veverica, ni breza.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
preda nj dugački Stric, a zahuktali Đoko, prije nego se mogao zaustaviti, još dvaput optrča oko Strica i tek onda zastade još uvijek pocupkujući i podviknu: — O-op, sto-oj! — Tebe danas istukoše, a? — priupita Stric.
Jovanče zastade. — Da virnemo tamo, a? — Čekaj, da ti se prihvatim za opasač — prošaputa Mačak. Pažljivo osvjetljavajući ispred sebe,
— Oho, evo našeg Lijana! — povikaše dječaci i potrčaše mu u susret. Poljar zastade s uzdignutim štapom i u čudu se izbeči u Mačka i Vanjku. — Šta je to, trčite mi u susret raširenih ruku?
Hajdemo brzo. Požuriše kroz Gaj, a kad stigoše nedaleko od logora Tepsije, Nikoletina zastade pod jednom prestarjelom bukvom, kvrgava stabla i niske guste krošnje. — Ha, tu smo!
Voda je postajala sve dublja. Najzad im se pope skoro do pasa. Mačak neodlučno zastade. — Ja ne bih dalje. — Ništa se ti ne boj! — prišapnu mu Jovanče opčaran tajanstvom podzemne prostorije. — Polako samo.
! — trže se Mačak. Odnekle, iz neodređena pravca, čulo se jasno pljuskanje i žubor vode. Jovanče neodlučno zastade. — Čekaj, s koje li to strane dopire?
Jovanče zastade. — Idemo tamo, šta veliš, majstore? — Možemo — tiho se saglasi Mačak. Poslije sedam-osam koraka naiđoše na bistar
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— I ona si je zdravo! — A ti što rabotiš? Zdravo li si? — Zdravo sam si! — odgovara Vaska. Tu Mane zastade. Privuče svoju tabakeru, otvori je, liznu desni palac i izvadi jedan papir i duvan, u koji huknu, pa poče savijati
Iz koje si selo, dete? — zastade Zamfir i zapita jednu seljančicu. — Iz Vrtište. — Tatko — koj ti beše? — Stojanča... Topal-Stojanča... — Stojanča...
Mane mu se javi, a on ga otpozdravi onako u hodu. Prođe dućan za nekoliko koraka, a posle zastade, kao da se setio nečega, i vrati se i uđe u dućan na veliko zaprepašćenje Manino, koji skide brzo fes i skoči sa
— Nesam, nane, — brani se i kune Mane — živa mi... ete-te... — Dede, dede, mori... Zakuni se! Što poče, pa zastade... Što se ne zakuneš?!... Zakuni se de ako smeš i možeš!... — Ama de, nesam, nane... ete... lovačke mi sreće, nesam.