Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i žutoj majici bez rukava kao da je ceo Beograd tvoj, i ližeš sladoled od čokolade, vanile i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Nije, dragi moj, nije, boga mi! Što god dalje koračaš na putu saznanja, izgledaš sve sićušniji samom sebi i zastaješ skrušeno pred beskonačnosti prirode“.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
se zorno upiru u bleda mrtvačka lica, što stoje razbacana oko tebe, i ti koračaš mašinalno, polako od trupa do trupa, zastaješ, zagledaš ga, pipaš ga, udubljuješ se u one nakažene crte na licu, udubljuješ se u sudbu ovih pokošenih života i više ne
obuzme ti celu dušu i podavi sve druge osećaje, i ti ideš kao senka od trupa do trupa, ideš gotovo nesvesno, i svud zastaješ, i sve zagledaš, dok naposletku ne vidiš da si izašao iz ovoga kobnog nepokolanog groblja.