Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sunce je već zalazilo kada smo naišli na selo Glušce, i usred sela dat je zastanak. Starci i žene se okupili oko topova, po kojima leži s prsta debela prašina.
Vojnici se pribili uz topove i ćute. Zastanak je bio neobično dug. U neko doba komandir javlja da vozari sjašu i da su ljudi svakoga momenta na svojim mestima.
A nekome se žuri, jer je već davno prošlo vreme kad je trebalo dati zastanak. Sa nama maršuju i pešaci, dobroćudni i poslušni.
A koliko večeras još... Ovaj nam je drum poznat. Prošloga puta na onoj raskrsnici imali smo zastanak. Sećam se i kafane iz koje su vojnici ukrali bure piva. Kažu, bilo je namenjeno nekoj komandi.
“ Baterija opet zastade, te se raziđosmo kod svojih vodova. Zastanak je bio malo duži. Noć hladna i puna rose. Poslužioci, koji idu stalno peške, sedaju sa strane puta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bilo je prijatno i puno mirisa veče leta bez oblačka, i u maršu koji smo prešli, a pred suton, zastanak nam je pao baš kraj samoga groblja ove moje nekad najsrećnije varoši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Iz daljine, odnekud sa planine, dopiru neki glasovi, a malo zatim čujemo: — Deset minuta zastanak. Prenesi dalje! glas se gubi prema ravnici. Vojnici sedaju na sneg, brišući znojavo lice.