Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Za trenutak ništa se ne ču. Zatim ču kako Trifun zastenja i kako mu odgovara, mrmljajući, kao da se napregnuo: „Sići mi s duše, sluto! Naslutićeš!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Glava mu osta u bari rakije. Cigla sporo pije. U tišini smrdljivoj od rakije, dima i lampe, zadaha i povraćanja, Đorđe zastenja i glavom, težom od vrećice peska, klonu na sto, glavom punom dronjaka mutnih sećanja na protekle dane i noći iz kojih se
Ako ne umru, posle nemaju dece.“ Đorđe zastenja od grčeva i stida, i s celom kafanom i pesmom što je dreka i krkljanje, propade u ambis.
Tapije glase na Aćima. Slepac sam. Ako, Đorđe! Kad si slepac, neka ti i košulju skinu! Zastenja i izvuče ruku ispod pokrivača. Vukašin će na sudu da odrekne, da smanji sumu... Podmukao je.
— gurnu ga, Mijat udari glavom o zid, a Nikola klonu i zastenja. Kasnije, Mijat plačljivo progovori: — Bog me je takvog sazdao, Nikola.
Zašto nisam skočio...? pomisli i zastenja, sada, u njivi, pod brestom. Posle, u kafani, sipao je u sebe rakiju da odagna iz grudi lutajući kuršum.
Krakov, Stanislav - KRILA
Visoko u zraku pokoji šrapnel grmne. Noć pada. — O... o..., neko zastenja. Svi ćute i žure napred. Nekoliko stena diže se pred njima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ždrale nagne se nada nj i s glave mu odgrnu kabanicu. Bolesnik ga pogleda svojim ispijenim očima, zastenja, i, ne mogavši podnijeti jaki vonj mrsa što zaudaraše iz usta i izbivaše iz odijela i masnoga pripašaja, odvrati glavu
Ilić, Vojislav J. - PESME
I strašan vihar se diže. Grmnuše potmuli glasi, I vetar, što burno naže, pomrsi njegove vlasi, A zvonik zastenja čisto. Al' on je vukao zvona I kao gospodnji uzvik svečano grmljahu ona U mraku i oluji...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oble talpe na mostu zakloparaše. Nešto jezivo krcnu, poče da pucketa, most kao da zastenja, prolomi se tresak i top sa zapregom surva se u reku. Ču se dole lomatanje. Neko zastenja.
Ču se dole lomatanje. Neko zastenja. Noć je skrivala izraze užasa na licu. — Poslužioci napred! — viknu vodnik Kosta „Turčin“.